Tih 80-tih, bila sam najsrecnija, bezbrizna i sve sam mogla… Volela sam uvek nekog drugog, zaljubljivala se svakog meseca, smejala se po citav dan… A izlazilo se u grad… i…Bili su nam zabranjeni izlasci, tako da je bilo slatko lagati roditelje da bi se izaslo. Ja sam uredno isla u pozoriste i caletu pokazivala kartu (uvek istu) sa skolom, a ondaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa…
Do pola 9 je bio besplatan ulazak za devojke, skupljale smo se u kraju i busom do Trga, onda u Mazestik, London… gde smo kao neke ribe stajale u krug i djuskale, ono malo levo pa desno, dok smo snimale frajere po diskoteci. Kad se setim onih pumparica, starki, roze laka na noktima, crni krejon oko ociju i samanta17 na usnama… to je bilo in bre!

Leti smo isli u Sansu kod Tasa, i sedele sa sokicem (a komarci su ubijali, jos ih nisam zaboravila), kao nesto vazno pricale smejuljile se i snimale frajere… onda na 26 i kuci, onom zadnjom u 00 i 15… pozoriste sa skolom izgovor.

Onda je postala popularna „Sestica“, sesti sprat Beogradjanke, gde se uz ulaznicu dobijalo i pice, tad je cini mi se i muzika pocela da bude bolja, slusali su se Laki pingvini, Pedja d boy, Duran duran, Samanta Foks (hahahahaha), Bajaga, Corba, Azra, Azra i Azra… Doorsi, Adam Ant, White snake, David Bowie, Wham… kasnije Ekv… posle njih Van Gogh i tako… ne mogu da se setim svega, a da Divlje Jagode, to su nam momci iz kraja s dugim kosama i motorima svirali na stepenistu, a mi se zljubljivale… eh…

Onda je na red za izlaske dosao Podijum na Kalisu, tamo su ganci iz Marinkove bare pravili urnebes sa brejkdensovima i ostalim cudima i ostali ganci sa sve Dzoganijem (Sladza je tad bila sa mnom u odeljenju i nisu se jos znali), a mi s Vozdovca i ostalih krajeva smo bili pozadi, djuskali… jos smo imali pumparice, a muski su nosili one bele platnene patike, sangajke, hahahahahahahahahahahahahahahahahahahah, i bele carape hahahahah – kako je to bilo slatko , sad se smejem. Pusili smo HF, Opatiju(crna cigara), 57…. Razguzi se od secanja, lepo nam je bilo bas….

Moj prvi koncert je bio Bajaga i instruktori, neka jesen 85-te, Tas, padala je kisa sve vreme, nemam pojma, bila sam u prvom redu, redari me boli laktovima u stomak a ja pevala iz sveg glasa „Sa druge strane jastukaaaaaa“, „Zazmuriiiiiii“… Nisam mogla da pricam 5 dana, dobro je da nisam zaradila upalu pluca, ali sam bila srecna, kez mi je bio na faci non-stop… a onda, nemojte se smejati, Plavi orkestar i koncert isto na Tasu, Losa, ekipa i ja pevali smo „Suadaaaaaa, da li si mene ikad voljelaaaaaaaa“… e bilo lepo bas… itd…

Nismo pili alkohol, sve smo bile djane, jedini porok su bile cigarete… a kad na nekoj zurci, rodjendanu neko popije neko pivo, casu vina, odmah je pijan i pravi sranja… desavalo se i meni… htela mala sve da proba:)

Ovo je mali osvrt moje generacije, generacije 60 i neke… i bilo je lepo svima nama, negde nekako… tih davnih 80-tih, onda dodjose 90-te i ode sve u tri lepe…

O 90-tim necu da pisem, da mogu da ih zaboravim, bila bih srecnija kao i vecina… kao da nisu postojale i da su ostale 80-te… eh… mladosti mojaaaaaaaaaaaaaa…

 

 

 

About these ads