Leti smo isli u Sansu kod Tasa, i sedele sa sokicem (a komarci su ubijali, jos ih nisam zaboravila), kao nesto vazno pricale smejuljile se i snimale frajere… onda na 26 i kuci, onom zadnjom u 00 i 15… pozoriste sa skolom izgovor.
Onda je postala popularna „Sestica“, sesti sprat Beogradjanke, gde se uz ulaznicu dobijalo i pice, tad je cini mi se i muzika pocela da bude bolja, slusali su se Laki pingvini, Pedja d boy, Duran duran, Samanta Foks (hahahahaha), Bajaga, Corba, Azra, Azra i Azra… Doorsi, Adam Ant, White snake, David Bowie, Wham… kasnije Ekv… posle njih Van Gogh i tako… ne mogu da se setim svega, a da Divlje Jagode, to su nam momci iz kraja s dugim kosama i motorima svirali na stepenistu, a mi se zljubljivale… eh…
Onda je na red za izlaske dosao Podijum na Kalisu, tamo su ganci iz Marinkove bare pravili urnebes sa brejkdensovima i ostalim cudima i ostali ganci sa sve Dzoganijem (Sladza je tad bila sa mnom u odeljenju i nisu se jos znali), a mi s Vozdovca i ostalih krajeva smo bili pozadi, djuskali… jos smo imali pumparice, a muski su nosili one bele platnene patike, sangajke, hahahahahahahahahahahahahahahahahahahah, i bele carape hahahahah – kako je to bilo slatko , sad se smejem. Pusili smo HF, Opatiju(crna cigara), 57…. Razguzi se od secanja, lepo nam je bilo bas….
Moj prvi koncert je bio Bajaga i instruktori, neka jesen 85-te, Tas, padala je kisa sve vreme, nemam pojma, bila sam u prvom redu, redari me boli laktovima u stomak a ja pevala iz sveg glasa „Sa druge strane jastukaaaaaa“, „Zazmuriiiiiii“… Nisam mogla da pricam 5 dana, dobro je da nisam zaradila upalu pluca, ali sam bila srecna, kez mi je bio na faci non-stop… a onda, nemojte se smejati, Plavi orkestar i koncert isto na Tasu, Losa, ekipa i ja pevali smo „Suadaaaaaa, da li si mene ikad voljelaaaaaaaa“… e bilo lepo bas… itd…
Nismo pili alkohol, sve smo bile djane, jedini porok su bile cigarete… a kad na nekoj zurci, rodjendanu neko popije neko pivo, casu vina, odmah je pijan i pravi sranja… desavalo se i meni… htela mala sve da proba:)
Ovo je mali osvrt moje generacije, generacije 60 i neke… i bilo je lepo svima nama, negde nekako… tih davnih 80-tih, onda dodjose 90-te i ode sve u tri lepe…
Zelena Soba 
80-te.. eh… pishkila sam u pesku, imala odrana kolena od jurnjave za klikerima i autitjima po iscrtanim stazama na ulici (krede su nam davale starije sestre i bratja kad ih ukradu u shkoli), idol mi bila Lepa Brena i noslila sam kratku kosu… I setjam se nekog Srdjana(samo imena), u njega sam bila zaljubljena 86-te… odselio se i nikada se vishe nismo videli, ali josh imam Petra Pana kojeg mi je poklonio. Nadam se da ni on nikad nije odrastao…
Loco, piskila i ja u pesku, kad zagusti:)
… samanta 17… gde me nadje…
I stvarno je padala kiša sve vreme na Tašu, a ja sam išla sama na koncert jer to u mom društvu nije bilo in… a on je pevao na kiši… idi bre, Zelena, nije mi trebalo sve ovo sad… 😉
ma sad nema nigde peska, prisetila bi se ja :p
Spes, zazmurii i na sopstvenom platnu….
Nema, Loco…`bes ga:)
Aj…sjeti me te samante 17.Međutim nismo se u ta doba tako ni šminkale kao što to danas rade.Tada mi šminka nije ni trebala…baš smo bili neopterećeni.Sjetim se i ja Bajage i Suade i Plavog orkestra.Bila sam na Bajaginom koncertu samo mi žao što na Riblju čorbu nisam otišla.
To iza dvedestih je ubilo cijelu to romantiku i slobodu koju smo imali.Ali sjećanje nam nitko ne može oduzeti i sve ono proživljeno i lijepo što je bilo.
A, vidi se da smo generacija, iako nismo iz istog grada, ostalo je sve isto…
Moj prvi koncert PARNI VALJAK.Da li se iko seca onih ludnica kad je riblja corba pravila koncerte?Bilo je kockanje sa zivotom dok udjes u halu.Ta svirka je ovde u Cacku uvek bila nesto posebno.A gledao ih ja i u Tetovu 87!!!!Bio u vojske pa posle pisao izjave i raportirao danima.
A dugmici?Sa svim pevacima,posebno.
A tesne,tesneeeeeeeee farmerke?
Jos jedna gneracija mojaaa, invazijo, volim vas!!!
I volim nasa secanja..varljiva generacijo moja:)
A ja sam bio vec odavno tatica 80ih ccc.Moj prvi koncert Statusi neke 1971 kao juce da je bilo bre.Kad samo pomislim da si gledala Bajagu a da se danas Nele dici mojim pulenom koji razbija gitaru jeza odmah.A tako rado bih da se makar samo na dan vratim u moje 70 te.Odoh , upiskicu se ne na pesak vec u gace od muke grr hehe.
Maloti_maloja, pitam tebe, sebe, sve nas, da li su sva ta prosla vremena bila bolja zato sto smo bili mladi? Da li sad ova nesigurna, klackava, do bola nemirna vremena, pretocene u decenije vec, ruzna, samo zato sto nismo vise mladi ili zato sto se sve ljulja oko nas, u nama, i nemamo gde da piskimo, sem u gace?:)
Zelena….verovatno postoje dva razloga.Prvi jer smo “ omatorili“ i drugi jer su postojale bar neke ideje i ideali.Nostalgija valjda ide sa godinama to stoji.:)
I piskenju u gace se s godinama, vracamo:)
vrti vrti ringispil a? ide ide pa stane…sad je na ’80…aj majke ti zavri jos koji krug….bas mi bodes razne uspomene…diskoteka cepelin…paaa akvarius na slaviji paaa jatova diskoteka kod londona…paaa naravno beogradjanka….pa bonafides…paaaa…kst…paaa i tako u beskraju…kad se setim samo….
A, bioskopi, od kojih pola sada ne rade i ne postoje. Cekanje u redovima za karte za Kozaru, Jadran, Odeon, Zvezdu, 20.oktobar, Avala…ne mogu se setim kojih jos sve bese…pa, padne mrak, pa…pa cela ekipa iz kraja i sire ide da gleda neki kultni, satro, film…Footlose npr…Biskopi su tih godina bili puni, cekalo se za kartu vise…Sad ne pamtim kad sam bila u bioskopu…
Na putu ka Evrpopi, zatvorismo se u kuce i gledamo filmove na cd-u…Na zurkama cepaju Seke, Stoje i ostala cuda-muda…i nista vise meni nije jasno.
A, sto pa meni mora sve da bude jasno? Neka zivim u neznanju!
A ja sam lepo morao da picnem kravaticu i sako pa u dom JNA juhuu…Pa onda Pravnjak pa Masinac pa aj da sve ne nabrajam…Da bi na kraju zavrsio u podrumu Resave uz svecicu i pravu muzikicu.Koji raj…A onda suvarak bez prebijene kinte otpratim zensku par kilometara uz ili niz Dunav ili Savu i vratim se sa strahom i pitanjem sta ce joj reci keva i cale.O letovanjima i ostalim dozivljajima ne smam cak ni da pomislim cc.
Maloti_maloja, pisi o tvom secanju, bas mi je lepo kad ga citam…slatko je, i nevino, i naivno, i tvoje, i stvarno, i podeli ga sa nama jos, plizzzzz.
e… da mi ne beshe vas matorih (smileeeeeeeeeeee) nikad nishta ne bi nauchila…
moji ishli na kocerAt fanki djija…
Zaboravila si bioskop Slavija… 🙂
Jaoooooo, da, tamo su bili oni bRezobrazni filmovi:)
ma, to je „Partizan“
Vid ti nje, ha?! Ona zna za Partizan…ccc…jeste i tamo su se, a mozda i sad, prikazivali bRezobrazni filmovi, ali su i u biJoskopu Slavija, njega porusise…a, jedan bata mi obecao da ce da me vodi tamo, i sta sad da radim?:P
obetjanje loodom radovanje, i meni jedan obetjao… al’ ne verujem mu ja nishta…
Ma, cim je loodoooo verujem, da je normalno ne bi:P
jeeeeel? e, pa, ondaK, menjam normalnog za dva looda od po 100 kg 🙂
Ne stoji mi ovaj :p
Znas provela si me kroz sve kroz sta sam prosla u isto vreme kada i ti…
zivela sam na na crvenom krstu….
opisala si sve kao sto sam ja zelela , cak i samantu17, a mene je drugarica odvukla na Tas na koncert plavog orkestra, znam da u skoli niko nije prijvio da ide na koncert ,a kad ono tamo ceo razred…hihihiiihiiiii..
a setnice po kalemegdanu, i neizbezne starke, ove jedne sa slike sam skoro kupila….
ma ko pita za godine, hajde da ludujemo zajedno…
no, bila su to lepa vremena, ja sam se poslednjom trolom 22 vracala sama i nikad se nista ne dogodi….bila su to prelepa vremena….
ovog leta dolazim da obidjem stare staze…
hvala ti za ovu prelepu setnju…
najradije bi je linkovala sa moje stranice ….jer si opisala i deo moga zivota…
😆
Molim, Sarah, drago mi je da si i ti bila deo, kao i ja, tog nekog, nama lepog vremena. Javi se kad dodjes, da idemo zajedno u zezanje:)
Ima li jos negde da se kupi samanta 17, jel zna neko?
to je bila slovenacka marka….ili se varam….. ??
Da, da slovenacka.
šminkeri. ua!
Hahahahahahahahahahahahahahaha
ja sam izgleda malo mlađa, svega čega se sećam jesu devedesete 😦
ali, nije ni nama ništa falilo 🙂
prvi koncert Atheist Rap ’96. i tako je počelo 🙂
nažalost, sa tim pakosnim devedesetim je došlo i preterivanje u alkoholu i svemu ostalom . . . i simpatično zvuči „a kad na nekoj zurci, rodjendanu neko popije neko pivo, casu vina, odmah je pijan i pravi sranja… „, eh, čašu . . . 😀 lep period su kanda bile te osamdesete. mada, ja sam definitivno promašila vek.
Drveni_advokat, kad pomislim da 90-te, odmah se setim dizelasa, sto su trenerke nosili do grla a u to uvucene duxerice, kajle i ostala cuda, i smesno miiiiii:)
A, taj alkohol, muka mi je kad vidim koliko se pije, na nekim koncertima, beer festu, samo setaju sa flasom piva od 2 litra. Posizim, dodje mi da im nalupam samare. Jbte, ja od jedne case pijana, a oni….`bem ti 90-te, da znas:P
O, travi i ostalim drogama, da ne pricam ionako mi se digao pritisak od jutros, necu jos vise da ga dizem od nervirancije.
što bi se nervirala? 🙂
o da, svi smo osetili taj period dizelaštva 😀
mada, ja uvek kažem da sam imala sreće, da mi ‘vamilija’ vuče na drugu stranu 🙂
alkoholizam i narkomanija su užasni . . . ne znam da li si pročitala priču Prokleta (kod mene na blogu, videla sam da si čitala neke, zato), to je nažalost istinita priča, naravno sa dodatkom umetničke slobode . . .
Advokaticu, jesam te citala, taj post nisam, ali cu danas obavezno procitati.
Hvala Bogu da si povukla na ovu stranu, nazalost mnogi nisu i to mi je zao.
to i ja uvek kažem, hvala Bogu! mada, u principu mi ne smeta tuđ izbor, poprilično sam tolerantna. pa su onda valjda i ljudi prema meni 🙂
Ja sam nešto mlađa, ali pošto imam stariju sestru, većinu svega toga sam proživela uz nju. Uvek sam se nekako družila sa starijima od sebe i samim tim postala drugačija od većine iz svoje generacije. Na svoju sreću!
A te devedesete koliko god da su bile crne i ružne, meni su ostale u lepom sećanju po mnogim stvarima. Studirala sam 90 tih, smejala sam se dizelašima i prezirala ‚‚novu‚‚ muziku. Možeš mislilti 200 na sat i ostale smeške. Nije bila retkost da se i posvađam sa nabeđenim tipovima sa kajlama.
Nisam imala gde da izađem sa svojim društvom i da slušam ono što volim. Zato smo mi redovno pravili žurke za svoju dušu. Bilo je crno vreme, ali nismo se dali zavarati.
Kad svi već pominju samantu 17, da kažem da sam bila mala da bih se mackala, ali se mnogo dobro sećam tog karmina. Postojao je i lak za nokte. Roze, pa sa nekim sjajnim plavkastim prelivom. Zašto li je bio toliko popularan?
Carolijo, e ne znam, ali je bila fora upravo samanta17 i taj roze lakic, mislim da je iste marke. Sad ne bi turila roze, pa ne znam sta da je, ali tad…..A, o vremenima, svako ima svoje i svako svoje nosi u najlepsim secanjima.
Ako mi dozvolite da se malo umešam, ja koji sam osamdesetih već bio odgovorno lice porodice, a moje su bile sedamdesete, jer ovo me je podsetilo na jedan od mojih teških blam-ova. Zadesio sam se u Bgd. ubrzo nakon otvaranja diskoteke „Cepelin“. To je tada bilo naj-in mesto. Diskoteka???.. meni potpuno nepoznat pojam, a imao sam sedamnaest. Elem, povede mene neka moja rođaka par godina mlađa u „Cepelin“ na đuskanje. Meni kao starijem kazali njeni roditelji da malo pripazim na nju. I znate šta se desilo? Naravno da ne znate. Ja sam se IZGUBIOOOO, u svoj onoj gužvi, prigušenim svetlima i dimu. Rođaka me nekako našla preko razglasa..i… odvela me kući. Blam do zla boga. Ali… bila su to lepa vremena. Ne, vremena su uvek ista, ljudi se menjaju. Bili su to dobri ljudi.