Bila mu je ljubav skolskih dana, voleo je kao sto se moze voleti, tada, tom prvom pravom ljubavlju. Ona, bistra devojka, saskasta, zaljubljena u drugoga, sa gomilom drugarica oko sebe, uvek nasmejana, za njega najlepsa. Nije ga primecivala, nije ni znala da postoji, a on se trudio i nasao nacina da dodje do nje. Poljubio je jedne veceri ispred njene zgrade i krenuli su…On je bio najsrecniji na svetu, ona je popunila vreme. Nije joj znacio nista, posla je s njim da bi bila u drustvu njegovog druga u kojeg je bila zaljubljena. Bio je pazljiv, bio je dobar, voleo je kao sto se samo voleti ume. Ostavila ga je jednog dana, eto tek tako, bilo joj je dosadno. Patio je i cekao novu priliku i dobio je nakon par meseci, bio je raspust njoj je bilo dosadno, pozvao je da izadju, otisli su na Kalis i krenuli ponovo. Nadao se da ce ovoga puta ostati s njom, da ce ga zavoleti….ali..Otisli su zajedno na zurku, kod druga i ona je tad ugledala decka u kojeg se zaljubila sa ulaznih vrata. Ostavila ga je opet…i nastavila sa tim deckom. Pokusavao je, zvao je, nije marila. Bila je zaljubljena, volela je, kao sto je on voleo nju i povukao se. Otisao je u vojsku i slao joj pozdrave po svim ljudima koji je poznaju, otpozdravljala je i odlazila sa svojim deckom. Pozvao je da joj cestita punoletstvo, bila je gruba, odbojna i on je zacutao, nestao. Ona je ostala sa tim deckom, dugi niz godina….
Proslo je dvadeset godina od tada, svako je vodio svoj zivot, nisu znali nista jedno o drugome. Ona je bila sama, veza sa tim deckom od tada, je prekinuta, ona slomljena…Sedela je jedne veceri sa drugaricom i uz pivo se prisecala, tih nekih dana, i setila se njega. I shvatila da je jedini on voleo, onako cisto, iskreno…pivo je progovorilo iz nje i resila je da nakon dve decnije okrene njegov broj telefona, znala ga je napamet. Javio se i ona se zbunila, otreznila odmah…on je bio sokiran kada je cuo ko je sa druge strane zice. Rekao joj je tada da vise od decenije zivi u inostranstvu i da je slucajno u Beogradu i da moraju da se vide, ostaje jos dva dana. Rekao je da zeli da je odmah vidi, pristala je, naravno. Pocela je da se sprema kao siparica, ne znajuci sta je uradila, kako je izazvala sudbinu, sta sad da radi, on dolazi… Sacekala ga je ispred zgrade, gde ju je prvi put poljubio, izasao je iz auta sa osmehom na licu, uzvratila je osmeh, bila je cudna noc, njih dvoje posle dve decenije jedno pred drugim. Ostao je kod nje do jutra, uz pelinkovac su ispricali jedno drugom zivote u proteklim godinama. Bio je sam, razveden, bez dece, tamo u belome svetu. Bio je jak, bio je siguran, bila je uplasena, bila je postidjena svojih postupaka iz srednje skole. Poljubio je u kosu i otisao, svitalo je…rekao je da zeli da je vidi jos jednom pre nego sto ode…Dosao je iste veceri sa flasom vina, vec su se ponasali kao strari znanci, iako je jaz postojao…pricali su, imalo je toliko toga ispricati, pijuckali vino…ovoga puta je poljubio kao nekada, samo sto je ona ovoga puta prihvatila taj poljubac, kao da nije ljubila nikad do tad…vodili su ljubav do jutra…bila je savrsena noc…otisao je tog jutra iz njenog kreveta, na aerodrom i u beli svet…bila je zbunjena, bila je srecna, bila je izgubljena, svesna sta je propustila…ali sudbina je kurva, vazda bila!
Dosao je nakon par meseci, umro mu je otac…pozvao je da se vide, da dodje kod njega, da ostane sa njim do jutra, da ne bude sam u stanu, do njegovog ponovnog odlaska. Otisla je, pricali su, vodili ljubav…onda je ona shvatila…nije to vodjenje ljubavi, praznio se, trebalo mu je to, ona je bila tu…Posle su opet sedeli, ali vise nije imalo sta da se kaze…trabunjali su o vremenu, gledali da nesto ne zaboravi kad krene…cekali su jutro…da ona ode kuci on na aerodrom. Pozvao joj je taxi, sisao sa njom do ulaza, poljubila ga je i rekla da je vise ne zove, da ne zeli vise da ga vidi kada dodje…slozio se…Otisla je, otisao je, krug se zatvorio. Morao je.
sarahstory рече,
јул 16, 2008 у 19:46
„…Ovaj krug sam smislio
ovaj krug sam stvorio
…..
ovaj krug me nosi
on mi oprasta….“
i tako ide dalje pesma od EKV…
znam jos jednu slicnu pricu….. sudbina je sranje oduvek bila….ili maceha…
looda_na_ringishpilu рече,
јул 16, 2008 у 19:48
poneki krug vredi pokidati…
looda_na_ringishpilu рече,
јул 16, 2008 у 20:10
kako da napravim da mi ringishpil ide u elipsu?
Maloti_maloja рече,
јул 16, 2008 у 20:22
Looda imam resenje..kazes “ nekom“ da sedne na sediste iza i fijuuuuuuuuu samo te bacii u nebesa i eto ti..Savet: Ne okreci glavu iza sebe i obe ruke za lanac iznad glave i jako stegni a nogice ispravi i zabaci glavu u nazad…mmmmm totalna e’lipsa!! of the heart
looda_na_ringishpilu рече,
јул 16, 2008 у 20:52
shto je to dobra pesmaaaaaaaa za stiskavatz
))
zelenavrata рече,
јул 16, 2008 у 22:54
Vetar nosi, vetar zna…..ahaaaaa….
spes рече,
јул 16, 2008 у 23:02
Dobro je da je krug zatvoren. Tako više nema iluzija. Znam jednu sličnu priču… dve… deset… ma ima ih koliko hoćeš
zelenavrata рече,
јул 16, 2008 у 23:06
I krajevi, (valjda se tako kaze), imaju svoju dobru stranu, kao i losu.
Vazda tvrdim da medalja ima dve strane! Samo neka se krugovi zatvaraju, novi otvarju, nek` ide zivot….
Ovaj krug sam smislio….ahaaa…Sarah me navuce na pesmu:)
gemina рече,
јул 17, 2008 у 01:23
Karma, valjda… Ali bitno je da je krug zatvoren. Loši su oni koji ostanu nedovršeni, pa celog života tražimo baš taj delić koji nam nedostaje da zatvorimo liniju.
Ovako… tužno jeste, ali posle ovakvih zatvaranja slede veliki novi krugovi, opcrtani drugačijim bojama, mnogo postojaniji.
zelenavrata рече,
јул 17, 2008 у 01:35
Tako je blizancice!
Idemo dalje, u nove vrtloge, virove, ringispile, krugove…..
vladica рече,
јул 17, 2008 у 12:52
Da krug se zatvorio. U stvari njegova slabost ga je zatvorila. Iz ovog zatvorenog kruga niko nije izašao kao pobednik. I svi su pobedili. Život je to.
zelenavrata рече,
јул 17, 2008 у 17:00
Krugovi postoje, da bi se zatvorili, zar ne?
sarah рече,
јул 17, 2008 у 18:06
a nekada i otvorili, da iskocis iz pogresnog kruga…
a, pesma dobra, u nase vreme bila hIt… :lol
zelenavrata рече,
јул 17, 2008 у 19:57
I to je istina, draga Sarah:)
looda_na_ringishpilu рече,
јул 17, 2008 у 22:38
neko mi ukrao vrisak!
zelenavrata рече,
јул 17, 2008 у 23:07
Kako ti ukrao?
Naivna рече,
јул 18, 2008 у 11:01
Samo da te pozdravim, kada se vratim ima ovo da procitam!
pozz!
zelenavrata рече,
јул 18, 2008 у 12:07
Naivna, gde ides?
Hvala za pozdrav, uzvracam.
neprilagodjena рече,
јул 18, 2008 у 15:37
Mene je ovo potreslo,prepoznajem sebe u njoj i mnogo njih u njemu.Nekako,kad god podstices sudbinu posle nekog vremena,samo zbog secanja,tako se zavrsi,par lepih trenutaka i onda shvatite da to vise nije to..Ipak,vredno je saznanja i posle smo mirni..
zelenavrata рече,
јул 18, 2008 у 15:54
Neprilagodjena,dobrodosla.
Ponavljanje razreda, nije najgore sto se moze desiti, ponovi se i ide dalje, sa naucenom lekcijom, valjda?!
gloon рече,
јул 18, 2008 у 20:11
Osećam se pozvanim da ostavim komentar (verovatno zato što jesam pozvan). Citat: „ljubav je prdež srca.“ Znam nekoliko potencijalno fenomenalnih žena koje su završile kod neverovatnih kretena, neke od njih su me svojevremeno odbile. Tražile ste, dobile ste. Pošto je čarolija nestala sad su u govnima i imaju po troje dece, niti tamo niti ovamo. A ja sam se oženio prvom koja nije padala na te frajerske mađioničarske trikove (i koja je zadovoljila moje estetske kriteijume). Nismo srodne duše ali smo složni oko ključnih stvari funkcionišemo solidno celu deceniju. I nijedno od nas dvoje nije mahalo repom od kada smo se upoznali. Ja bih to pripisao emocionalnoj zrelosti i iskustvu, bez obzira na godine. A imamo obadvoje nekog iz prošlosti s kim bi mogli da doživimo trenutke čarolije i upropastimo živote. (Seks sa profesionalcem/profesionalkom je dozvoljen, a ne bih se nimalo ljutio da moja žena nađe neku dobru ribu).
p.
looda_na_ringishpilu рече,
јул 18, 2008 у 20:14
ja da ti mahnem… vidimo se za 10-ak dana
))
zelenavrata рече,
јул 18, 2008 у 20:50
Mah-mah Locoooo, lepo se odmori!
Gloon, dobrodosao. Neka ste se nasli, drago mi je da postoji i neko emotivno zreo i neka su dozvoljeni profesionalci, to je prava stvar:)
Bar se tu ne trazi mnogo, a oni koji su ponavljaci razreda, traze jos…
looda_na_ringishpilu рече,
јул 18, 2008 у 23:07
hahhahaha! netjete me se tako lako otarasiti, odlozzen poot za 24 h!!!
))
weeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!! Light, uskaTJi da se wrtimooooo u nazad
gloon рече,
јул 18, 2008 у 23:42
Moram da napomenem (zbog potencijalnih nejasnoća): red kore, red sirenje sas umućena jajca, i ispadne gibanica. Nadam se da shvataš da ni supruga ni ja ne konzumiramo profesionalce (za sad), videćemo kako ću da prođem u Kotoru i šta će vreme da nanese. Do sad je bilo red idila, red ostalo, finansije li mu jebem.
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 01:01
Sad je valjda otisla sa ringispila, looda jedna:P Da ne majem ope za dz.
Nema vise vracanja locooo, mah-mahhhhhh.
Gloon, naravno da sam shvatila, za gibanicu, i za profesionalce a za Kotor sade cuh:) Doduse i za tog idila:P
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 01:34
mislish?
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 01:38
More, hoces li otputovati vise a?:P
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 01:57
samo jedan je put koji dotice nebo
)) samo sutra 
ja bih hteo da vladam!!!
hotju
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 02:06
Odoh da spavam i da te sutra ne vidim vise ovde, caooooooo:)
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 02:20
da ti ostavim picture ako me se uzzelish :ppppppp
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 14:09
Valjda je otisla?:P
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 15:19
nisaaaaaaaaaam
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 15:36
O, ne!?
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 16:38
hihihihihihihi
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 17:15
Jbt!!!!!
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 17:20
ko?
zelenavrata рече,
јул 19, 2008 у 17:36
Pa ringispil, samo te vrti u krug, nikako da krenes:P
looda_na_ringishpilu рече,
јул 19, 2008 у 17:56
sad tju ga spakujem pod ruku
electrasdreams рече,
јул 19, 2008 у 23:10
Pocepani snovi se tesko krpe.
zelenavrata рече,
јул 20, 2008 у 00:14
Tesko, ali je postojao pokusaj…idemo dalje Elekta.
tvoj drug рече,
јул 21, 2008 у 11:16
ima jos jedna pesma:
neda nije vise tako ohola…..
jedino…zao mi je coveka…sve te godine on je u glavi nosio njen lik sa oreolom…sada je taj oreol prs’o a on se oseca bljak kad pomisli na nedu…
a vas dve pazite da vam ne pripadne muka od ringispila….:):)
zelenavrata рече,
јул 21, 2008 у 23:54
Za sve treba dvoje, drug moj:)
Spartak рече,
јул 26, 2008 у 11:37
Nisao procitao komentare ali tekst je sto bi omladinci rekli: STRAVAAAAAaa. Sudbina nije tolika kurva koliko covek nema dovoljno M da je zajase kako treba
zelenavrata рече,
јул 26, 2008 у 12:29
Spartak, dobrodosao.
Ima istine u tvom komentaru:)
Spartak рече,
јул 27, 2008 у 12:02
Hvala, hvala
Bolje te/vas nasao. Ima dobrih tekstova ali depresiva teska. Nije to za ovo vreme, za ovo vreme ide nesto lagano, pitko, nesto sto se lako cita i brzo vari
hehe
pozdrav
zelenavrata рече,
јул 27, 2008 у 18:29
Spartak, ko zna sta ce mi dune da pisem…to niko ne zna:P
zelenavrata рече,
јул 28, 2008 у 02:05
Evo, poslusala sam Spartaka i napisala limunadicu za leto:)
Citaj post o telefonu:)
Pozzzzic