Kada zelis nesto a nema nacina da to dobijes, onda se ponasas kao dete. I kao svestan si cinjenice da je tvoje ponasanje glupo…. da ja ovo pisem u prvom licu ?!

Dakle, umem da se ponasam kao malo dete, aj to i iskontrolisem nekako, nema smisla bas, ali sto se osecam kao dete. To je problem i pitanje za cika Frojda, kojeg nema vise medju nama. I koga da pitam? Zasto se osecam kao derle sto ne mogu da dobijem ono sto zelim?

Da li sam ja zapela da to imam bas zato sto mi je nedostupno, ili stvarno zelim, pitanje je sad za opet nekog cika psihica. A, zasto sam tuzna, zamisljena? Jel i to proizvod decjeg mastanja? Kazu lepo je kad ostanes na nivou deteta, e pa nije! A, mozda ovo nije deciji osecaj? Mozda se ovako osecaju odrasli? Kako da znam? Jesam li odrastao covek ili sam dete, ili sam i jedno i drugo? Kako mogu da zelim nesto sto nece da bude moje? Kako se ta zelja stvorila u meni? Kako sam joj dozvolila da se usunja i postane deo moje svakodnevnice?

Sa kim pricam? Opet monolog…

 Trazicu ja od Deda mraza za Novu godinu da mi ispuni zeljuJ

About these ads