U tami svoje svetlosti,
gledala je, a videla jeste,
da videla nije.
Osluskivala je misli svoje,
srce, izgovarala reci,
a nije se cula.
Naizgled je govorila,
krila se iza reci,
a cutala je.
Isla je za danima,
isla je za zivotima,
A ziva bila nije…
Tri tacke su stajale
i cekale nastavak…
zelena, na ove tri tacke, po zelji opet se dodaju tri tacke?
I uvek idemo dalje da vidimo sta je iza…
O, pa obrishes te tri tachke, met’esh zarez, pa drknesh …
…novi red.
I idemo dalje.
D**nesh ENTER, ali to fali u prethodnom komentaru…?!?
A napisao sam..
…
što uvek neki jadan položaj? Ne! Videla je, izgovarala glasno, nije ćutala, živela je život, ništa nije čekala, živela je, i to vrlo
Kad pocnes da analiziras sve je naizgled i sve se cini nekako razvodnjeno i vestacko.
Ne postoje tri tacke vec tacka i novi red.
Dok god postoji ta opcija (sa) tri tačke, dotle ima i nade.
Posle tačke nije obavezna skretnica.
Posle tačke nema više.
Naivna, tako je, idemo dalje…
Gil-galad, aj da drknem pa da idem dalje
nikolav….
Zihernadlo bre, to je poezija, o sreci se pise dva-tri reda i nema vise
Mahlat, ti mislis tako, postujem, mozda je i ispravno…
Eremijin Čukun Čukun Praunuk , ti mislis skoro kao i ja.
Dobro je da ima komentara, 100 ljudi, toliko i cudi i razmisljanja.
vidiš ti koliko se ja razumem u poeziju?
ponekad, kada spojiš tačke, dobiješ prelepe oblike . . . probaj . . .
Usamljena
u moru sličnih, nečujnih života.
Ovo je nešto najlepše što sam pročitala u poslednje vreme!
Hvala ti!
Joj, hvala ti pricalice