Cula sam pre neki dan komsijske price, da ne kazem traceve, i odmahnula rukom. Kazu nas postar Novica ide iz Beograda, kupio je kucu u Krusevcu i tamo ce da nastavi da radi i zivi. Mislim se ja, dok ne vidim Novicu i dok mi on to ne kaze, ne veruje im nista. A bilo mi nesto zao kad sam to cula. Mada….od komsiluka sam tako cula da su mi komsije poginule, ja vec zamisljam decu kako su ostala sama, tuga ziva, kad vidim ih uvece zive i zdrave, drugi komsija navodno ima rak pluca, jedva da je ziv, meni se sazali, kad oni ide i smeje se… bilo je tih prica gomila, odakle to narodu, nikako mi nije jasno. Tako i ovu vest primih pola-pola.

Zvoni danas neko na interfon, Novica, da ga pustim u zgradu, i pitah ga,

da li je istina da ide, kaze jeste, jos sutra radi i ide, svratice…Auuuuuu, ode ipak. E, sad mi se stvarno steskilo, pa se poceh da se secam i ne mogu da izracunam koliko je ovde kod nas na reonu, mozda ima i j ne znam. Reon ili rejon?!

Vise od dvadeset godina ga znamo, isto toliko je u nasim kucama, kao domaci. Secam se njegovih pocetaka, ne znam koliko je imao godina, ni koliko ima sada, preko pedeset sigurno. Pocetak njegovog rada i njega mrsavog, sa pokvarenim zubima, cigarete koja se uvek dimila i daha rakije. Nosio je tada penzije po kucama, razne racune naplacivao, bio je to tada stvarno posao. Pa pozove ga jedan komsija na kafu i rakijicu, pa drugi….i vidis Novicu u osam uvece jos nosi torbu i malo se zanosi, ali posao nije zavrsio. Navikli smo da nam i u devet uvece donese neki racun ili nekome penziju, pijan do besvesti, ali vedar i nasmejan. Znao je i da zanoci kod nekih, prepije i samo zalegne. Nista nas nije iznenadjivalo, bio je nas i navikli smo se na njega.

Znao je i moj pokojni tata da ga zovne na kafu i rakijicu, pa onda zovnu jos jednog komsiju, pa drugog, uvek ima jadnih penzionera kojima je on jedini dolazio na vrata, pa kad zasednu i opeletu po politici, samo pljuste psovke, pa kad se posvadjaju, pa rasplacu, pa zapevaju, a sve u 11 prepodne, flajka rakije popijena, izadjem iz sobe a ne vidim nista, prozor niko ne otvara, doviknu da skuvam kafu i da se razilaze i tako do 3-4 popodne, Nole sa sve penzijama sedi i polemise. A, nas je, sta ces.

Znala je pokojna baba da me zove jer su se deda i on zapili i ne zna kako da ga izbaci iz kuce da ne ostane da spava kod njih. Isli smo vise puta i izvodili ga napolje. Znao je mucenik da je svuda rado vidjen gost, ali kad on dodje i donese nesto, niko ga ovako van toga nije zvao. Nije imao zenu, a i kako bi, kad nikad trezan nije bio.

Onda sam ja otisla, nisam vise zivela u kraju i zaboravila sam na njega, nisam se ni setila da pitam sta je s njim. Prosle su godine, vratila sam se i videla Novicu. Debeo, sa svim zubima, isti osmeh, ali cist dah. Rece da vise ne pije, ne pusi, cak ni kafu, dosta je bilo kaze. Pio je samo sok, I sve redje se zadrzavao po kucama. Pitala sam posle sta se desilo, kazase mi, ako im je verovati, da je trebalo da dobije otkaz, i da ga je to otreznilo i nateralo da drugacije zivi. Tako je i ostalo. Sredio je zivot, kupio stan, auto, cula sam da ima neku devojku, bilo mi je drago zbog njega. Delovao je srecno i zadovoljno, vedar kao i uvek. Vazda smo se salili da se ne seca kad me je obucenu video, uvek sam bila u pidzami kad je nesto donosio, samo ako se sretnemo na ulici, znao je kako izgledam obucena.

Poslednjih godina se retko vidjao, nije se vise mnogo toga donosilo na kucu, sem plavih koverata, a i to se moglo dogovoriti sa njim, nisam kuci i nema problema. Sretala sam ga kod postanskih sanducica kada ubacuje racune, u lokalnoj pekari gde je jeo pitu i uvek smo se pozdravljali kao najrodjeniji. i danas mi kaze da ide. Mislim, bas mi je zao. Periferna licnost u nasim zivotima, a ipak tu. Imali smo svi njegov broj mobilnog telefona, sve smo mogli da ga pozovemo i da se dogovorimo…nas je bre. I resio covek da ide u Krusevac. Prva reakcija mi je bila zaljenje, a posle divljenje. Opet krece neki novi zivot, nije glup sigurno je nesto smislio pametno, odlucuje se na taj korak sa 50 i kusur godina. Hrabro. Ide u grad u kojem ne znam da li ikoga poznaje, sigurno manje nego ovde. Dao je sebi jos jednu sansu. Ponosna sam na njega, nas je bio.

Nedostajace mi, nadam se da ce stvarno svratiti da se pozdravimo, da mu pozelim srecu u novom zivotu i novom gradu.

Blizanac je, sta da kazem

A videcemo ko ce i kakav biti novi postar

Sklonih se u stranu da pogledam sebe.

Na prvi pogled ima tu dosta dobrog, pa i na drugi, treci…isavsi dublje u obilazak, nailazila sam na proslost, na secanja, koja su ostavila ruzne oziljke. Neki su jos imali limfu na sebi, nisu zacelili. Bio je to ruzan pogled.

Bile su tu i sve sahranjene nade, i one koje su se vestacki odrzavale u zivotu, one umisljene. Bile su skup mene, zakopcane do grla, sa bezglasnim krikom na usnama. Bez reci. Izgovorene samoj sebi, moje nade. Od mene nastale, zivele, krvarile, nestale.

Izgubiti nadu i posmatrati je dok daje poslednje znake zivota je nemoc nad sobom, nemoc da se savlada sopstvena umisljenost da je postojala i da je vestacki odrzavala sopstveno postojanje.

Cak i dok je pokopavam i bacam cvet na njen kovceg, ne verujem da je umrla, da je nema vise, tesim se da zivi u meni. Tako je lakse ne priznati poraz nad sobom, nad nadanjem koje sam hranila sujetom, egom, ljubavlju. Gladna bila nije.

A onda ih vidim, sparusene, bezivotne, a jos su u meni. Moje bile, kod mene i ostale, promenile ime i nastavile da zive.

Moje bezivotne nade, moja proslost, sa kojom koracam uvek. Nosamo se zajedno, i opet verujemo da svaka nova nada nece ostati bez nas, jer to ona ne bi ni bila.

Kako li je nekome trecem,

kad tresne izmedju dvoje?

A ne zna ni da je pao,

ni sta se desava.

Ovo dvoje sede,

zid izmedju njih.

Odneo je sve u trenutku,

od jedan plus jedan

dobismo tri.

Pogled je uperen nadole,

tako je lakse,

jer ako se pogledaju

nece se videti.

Ne postoje,

nisu ni postojali,

uvek je tu bio neko,

ko nije ni znao da je tu,

neko treci, ko je

uzeo dvoje.

Nesto se nerovoziram ovih dana, nije da u tome bas uzivam, ali `oce me. Imam ponovo traume. Nisu ove iz detinjstva, pa da se neki cika psihic time pozabavi, ove su iz cveta mladost, koji se i tada susio a evo opet je poceo.

Poprisecavam se 93-ce, radila sam u jednoj ulici blizu Bulevara u prodavnici kafe. Ujutro sam prvo obilazila one “zzzzzzzzze”, da cujem kurs ba, pa isla u radnju da brisem cene i dodajem nule. Kako sam to znala, ne znam? I sad cesto brojim nule, jer mi nije jasno kako neke patike mogu da kostaju 13.000, ne razumem od cega su, jer znam da neki imaju tolike plate za ceo mesec, pa jadna brojim nule, da se nisam zeznula. Nisam, to im je cena!!!

Pa se setim kako sam kupovala uloske, gace, pastete, salame, sapune, po pijacama, kako sam putovala do Subotice da svercujem gace i majice i dam pare u Dafinu i pojela maca sve. Pa se setim kako sam bila srecna kad ugledam red ispred trafike i kupim super filter, vek, vikend, dravu…na cekove, sve je bilo bolje od onog duvana sa Zelenjaka koji smo motali kao poslednji narkosi. Secam se da sam kukala da bi dala zivot za cigaretu s filterom. Pa ona silna brasna i mesenje embargo kolaca, sunce ti jebem, sto to bilo dobro, voda, brasno, dzem i eto kolaca, iha! A kako sam vaske zaradila, nikad mi nece biti jasno. Da li u prepunim busevima, trolama, ne znam, a nakotilo ih se na tone. Mislim bas sam bila vasljiva cupi! Jedva sam ih se rastosiljala, nisam znala sta me snaslo, uhvatila sam jednu i nosila u apoteku da pokazem farmaceutu sta sam nasla u kosi, da mi potvrdi da je vaska jebote! A, onaj moj, tada moj, spavao sa mnom na istom jastuku i on baksuz nista. Ja srecnica bila! Pa ustaj ujutro na bonove da uzmem `lebac, cekaj sa penzosima red, ceskam se i mislim…bolje da ne kazem sta sam mislila. Upalim tv, a ono 200 na sat, Vanja Bulic sa onom njegovom emisijom, ne mogu se setim naziva, pornici u 2 po ponoci na palmi, narodno veselje.

A danas, eh danas. Sto me nervira to “danas”, a to danas traje 19 godina!!!

Svega ima, a s cim?

A kad upalim tv, a ono Prade, Dolce&Gabane, Veliki brat, Operacije trijmf, nema vise pornica ako ne doplatis…Prosetam gradom, a ono sve sljasti, pogledam cene, brojim nule, krstim se, a radnje pune, rasprodaja kazu. Pa, koliko je kostalo pre rasprodaje??

Odem u prodavnicu, pa u drugu, pa trecu, gledam ima li jeftinije, kupujem jeftine uloske, jeftin toalet papir, penu za tusiranje na pijaci, lak za nokte kod Kineza za 50 dinzi, dezodorans na tezgama, a za hleb, mleko i jogurt u startu dam 200 dinzi, pa cigare i step sokic (a mislila sam da ga nikad vise necu piti), jos 300. I svaki dan minimum 500 dinara na nista. O racunima necu, rasplakacu se. A moram jebote, racun za telefon 1000 dinara, pogledam, kad ono ostvaren saobracaj 500 ostalo pretplata i pdv. Pa misliiiim, dize mi ze pritisak! Stacu ovde sa racunima, ne smem dalje bez bromazepama. Jedino se tesim da nisam podstanar i nemam decu da gladuju, pa mi malo lakse.

Pokusavam da shvatim sta je gore, i nesto mislim da je ipak ovo sad. Onda nema, pa nema, prazne prodavnice, rafovi bljeste od nicega, a sad krcati a nema se s cim kupiti.

I nista mi nije lakse s time sto sam shvatila, samo se nerviram i podsetim sebe ponekada na dete koje prilepi glavu na izlog poslasticarnice i gleda kako drugi jedu kolace i skuplja bale.

Istraumirana sam, majke mi!

Pricah skoro s prijateljicom i kroz pricu o astrologiji i gledanju u nase horoskope, dodjoh do zakljucka da obe imamo dijagnozu „venericni jarac“.

Nasa planeta ljubavi, Venera se nalazi u jarcu i da bih docarala, dijagnozu, nasla sam par tekstova na internetu o tome.

Evo prvog:

Venera koja predstavlja umetnost, zanos, inspiraciju, užitak i Jarac (Saturn) koji je dug rad kroz vreme, tvrdi kamen koji ostaje kad sve ostalo istrune pod naletom vremena.
Venera u Jarcu na ljubav gleda kao na kiparstvo- potrebna je inspiracija, vizija, zanos ali uz to i puno rada, puno klesanja, puno znoja na čelu.
Pritom ne mislim na onaj mazohistički način kroz destruktivne veze…Venera u Jarcu voli rad, voli svoj otisak u vremenu, i što on duze traje to je veći njen zanos i ponos.

Venera u Jarcu zato nije lako zapaljiva, čak mislim da nije stvar ni u sumnjičavosti, koliko to jednostavno- nije njezina vrsta umetnosti.
Zanesenjaci koji gore od ideala, i zaleću se sad u jedan zid, sad u drugi, neće ju nikad navesti da zapleše s njima. Ona ne pada na brze zavodnike, slatke rečenice smatra samo – slatkim rečenicama. Rečima ne daje previše važnosti- dela su ono što ju budi.
Venera u Jarcu voli tvrdo, voli postojano.
Venera u Jarcu traži mudrog i postojanog, izdržljivog muškarca, muškarca s korenima i smerom.
To je žena s jakim osećajem dostojanstva u ljubavi. I mada može delovati hladno, to je ipak Venera, i ona se uvek daje, drugačiji je samo način na koji se daje, a ova se daje dostojanstveno.

Venera u Jarcu je ženstvenost koja se kleše s vremenom. Ona starenjem tek poprima svoj najlepši oblik, poprima finoću i mekoću linija, baš kao što i kip tek nakon dugo rada poprima svoj krajnji oblik i lepotu.
U mladosti možda djeluje rezervirano i preozbiljno, a onda s godinama počinje zračiti posebnim „mudrim“ šarmom.

Evo drugog:

Ovo su ambiciozni ljudi puni želja, ali svoje emocije kontrolišu. Postojani su, ozbiljni i na njih se možete osloniti u svakoj prilici. Iako spolja deluju hladno i proracunato u pitanju su ipak senzualne osobe. Dužnosti i obavezama daju prednost u odnosu na svoje emotivne potrebe. Zbog toga mogu trpeti unutrašnje sukobe.

U ljubavnim vezama svoja osecanja oprezno otkrivaju. Ljubav shvataju veoma ozbiljno, postojanih su osecanja i nemaju sklonost da menjaju partnere.Uzdržani su i nije lako dopreti do njihovog erosa. Potrebno je da dugo vremena provedu u vezi da bi partner naucio kako da ih animira da oslobode svoje seksualne potencijale. Nisu skloni nikakvim seksualnim eksperimentisanjima i najviše im odgovara klasicna varijanta seksualne veze. U kasnijim godinama više uživaju u seksu nego u mladim. Ljubomorni su i posesivni. Skloni sa da ostanu u braku i kad su nezadovoljni jer imaju jak osecaj obaveze.

Evo treceg:

Sa tim polozajem venere u jarcu – cesto se dogadja da im je bilo zabranjeno/uskraceno da se u neko normalno vreme zabavljaju otud i potreba da u partnerima traze zastitnika (ili se roditelji ne slazu sa njihovim izborom muskarca, ili je uslov da se prvo zavrsi fakultet ili su u pitanju blokade i zabrane svih mogucih vrsta sto kasnije prerasta u potrebu tih devojaka da imaju neku skoro neostvarivu ideju o vezi koja im odrzava paznju).
On bi trebao biti ostvaren totalno, cesto je znacajno stariji, ali najcesce se one zaljubljuju u muskarce koje nemaju ni najmanje sanse zavesti pa dugo takvu ljubav zadrzavaju u sebi, smisljajuci plan ili pak mesecima strpljivo iscekujuci priliku da mu se priblize.

Da li se ova dijagnoza leci, ne verujem i to nam je, sto nam je.

Danas je Sveti Trifun, po kojem je i moja adresa, koju ste vec videli, a i rodjendan mi je, pa eto nesto lakse

Voleti, umeti voleti je davanje sebe, svojih misli, dela tom nekome, ne trazeci nista. Prosto je taj neko deo tebe, zivi i dise u tebi. Koliko ispunjenosti donese taj osecaj, toliko i zaboli, kada shvatis da taj neko ne zeli bolje, da to sto jeste je promasaj. Kada u tom nekom, prepoznas i svoj promasaj, i sva svoja odustajanja, zaboli, pokulja gomila emocija, kojima nema imena, koja se nizu i drze te zaledjenog. Pomoci nekome ko uzme pomoc, pokusa zajedno s tobom, padne, padne i pada. Padamo zajedno, jer svaki pokusaj biva zaludan. Postoji nesto sto se ne da objasniti, nesto sto svaku pomoc anulira. Kao da je nije ni bilo. Proklet je covek i nesvesno gaji svoje prokletstvo svojim navikama. Svojim nemarom prema sebi, drugima, svakodnevno provlacenje kroz bodljikavu zicu. Postajemo nemi posmatraci sebe, jer smo se izgubili. Svi koji smo delovali jako, padamo na suzu, na pogresan pogled, pitavsi se otkud to. Mi jaki, mi koji mozemo sve, mi nasmejani…mi kukavice. Cesto cekamo, cesto bude kasno, uglavnom nema povratka i svi pokusaji, koji su ostali na tome, kao da nisu postojali.

Sta je to prokleto u coveku, kada moze da se bori, stane i odmahne rukom?

Koliko puta lekar kaze, smrsajte, srce vam je zakrceno, krvni sudovi, prtisak…koliko ih poslusamo, mesec-dva, pa po starom sa onom, jednom se zivi. Koliko puta su nam rekli ostavite cigarete, pluca su vam crna, koliki broj njih je ostavio cigarete, koliko puta treba otici na rutinski vadjenje krvi, pa izgovori, ko da ceka redove, mrzi me, naci ce mi ko zna sta, nemam para za privatnika…Koliko gajenje prokletsva u navikama, koje nas vode do dna.

Koliko nemamo prava da sve ono sto sami nismo uradili, sada trazimo, molimo, da nama neko drag to uradi. A, taj neko vise nema snage, svi pokusaji su izbledeli i ti zacutis i posmatras….Koliko preosteljivost u trenutku dovede dotle da nekoga koga znas citavog zivota, koga volis, na tren ne prepoznas. Koliko pricamo o pravdi, dobroti, ljubavi, a svog bliznjeg zaobidjemo.

Koliko se gledamo a ne vidimo, koliko se poznajemo a stranci smo, koliko cutimo, jedemo sebe, jer je tako lakse, jer mislimo da to niko ne vidi, a vidi, vidi se sve…

Juce je bio rodjenan mojoj drugarici, koja je pocela da zivi sa deckom i treba da se vencaju ove godine. Lik je rodjen ovde, a poreklom iz Makedonije.

Krenusmo nas tri, kod nje cetvrte u goste. Inace nas cetiri smo blesava kombinacija. Pocese ove dve mene da ubedjuju da budem pristojna, da ne psujem, da ce me sutirati ispod stola, da se ne brukamo pred silnim familijama i njegovim prijateljima, da budemo fine da vide kako ona ima pristojne drugarice….ispade ja, iako najstarija, najgora od sve dece. Skovasmo mi plan usput, plan da budemo fine i pristojne, mislim se koji moj idem na rodjendan ako moram da budem ozbiljna, al` `ajd. A uvrtelaaa mi se u glavu pesma, da me ubijete ako znam odakle izroni, ono: “Makedonsko devojce…kitkaaaa sarena”. Sto meni posta ta kitka zanimljiva, nemate pojma.

Stigosmo, ljubljenje, i meni izlete, al` odmah; “Kitkaaa sarena”, munu me ova jedna u rebarce, nasmejah se i sedosmo, tu neki bracni par s troje dece, ajooj, lete ona deca levo-desno, lupaju…pitam ja jednu od njih kako se zove, kaze Lena, ja da se nasalim, rekoh Lenja, gleda me devojcica i buaaaaaaaaa, ode kod majke da place, kukuuuuuu, opet me ova munu u rebarac, i kao pravda me da sam se salila, ubi se dete placuci jebote. Ja se smejuljim i ne znam sta cu, aj da popravim situaciju, pitah ovu drugu kako se zove, ovi svi cutiii, ne pitaj ti nista, a dete me oduva i rece Niko, e decaka nisam smela nista da pitam.

Dodje joj brat od ujaka s devojkom, fina neka mladez, ne znam godine, ova jedna rece, a ti si taj, toliko sam slusala o tebi, drago mi je da sam te upoznala, a ja rekoh, meni se popela na vrh glave pricajuci o tebi. Paaaa, zezamo seee  Zacutase svi, a ja opet, kitkaaa sarena. Neko me je opet sutnuo, ne znam ko…

Posle smo se slikale, pa se smejale, pa mi stavile usi, pa se ja durila, i na kraju nas uhvati onaj ludi smeh, da smo se sve razmazale k`o pevacice kad snimaju spotove i placu a sminka im se razliva.

Sad bi trebalo da postavim slike k`o na fejsu, da se to vidi, e kitkaaaaa sarena

Eto, bile smo fine, modrica mi mojih

Okacih se i ja pre neki dan na cuvenu faca knjigu. Aj da i ja budem faca. Odem tamo svakoga dana i gledam, i gledam. Tura narod slike, gde je bio juce, sinoc, onomad. Sta se to mene tice? Pa onda komentarisu neki, ili cak oni sto su na slikama, gledam i nista tu meni nije jasno. Razumem ja to kad se okace klinci, posto su mi prijatelji deca mojih prijatelja, pa mi to i slatko, hoce da se pohvale kako su lepi, gde su bili…al` ovo matoro ne kapiram, majke mi!

OndaK, dobijam razne kafice, klopice, kvizice, saljem dalje, a pojma nemam sta i zasto to radim, al` `ajde, usla baba u kolo.

I sta tu sve meni nije jasno ne umem da objasnim, jer ispade da nije nista, plavo pa to ti je.

Ako neko ume da mi nesto objasni, neka to uradi odmah ili neka zauvek cuti

O, ne, ne nije umela da pliva.

Upadala je u reke,

potoke,

mora,

okeane,

barice…

Mlatarala je rukama,

malo napred, malo nazad,

malo u krug,

vuklo je dno,

nekada je i zelela da

mu se da, ali nije.

Ostajala je na povrsini,

nije naucila da pliva,

ali nije ni potonula.