Kazu kako postoji vreme za sve. Biolosko. Onda sve cesce cujem da se rade razne stvari jer je vreme, jer vise nema vremena. Onda se pogaze svi snovi, svi ideali u koje se verovalo, da bi se uhvatilo vreme, da ne ode, da se u njemu uradi jos nesto, da ne bude zalud baceno. Razum nadvladava skoro svaku emociju, kosi je prakticnim stvarima, jer ne zivi se od ljubavi.
Pokusavam i razumem te poteze, ali me i zabole. Nekako na sklapanje braka i stvaranje porodice, po meni, je potrebna ljubav i postovanje kao preduslov a ne neko ko ce da se uglavi kao tacan broj cipela na nasu nogu i sa tim bez zuljeva se koraca u to vreme, da ne pobegne. Onda mislim o tim ljudima koji to rade, pokusavam da shvatim, pomislim da to mozda i nije lose, da je sve bolje od samoce, da je dete smisao, da mozda taj bebac promeni sve, da cipele postanu patike i da se bestezinski trci kroz vreme.
Mnogo toga se promenilo od mladosti pa do srednjeg doba, sve ono sto se tada moglo, htelo, ginulo za to, sada je smisao za prakticno. Vreme, godine, iskoristiti ih, dati sebi i svetu jos nesto. Mozda je tako i bolje, ulozis minimum emocija i maksimum prakticnih egzistencijalnih poena, mozda je to dobitna kombinacija, a mozda i nije…
I opet, pustali ne pustali, vreme ide, pokazuje, ukazuje, dodaje, oduzima…nas.
Sacekacu ga iza nekog coska, pa kada mu izletim, ima da ga pitam, sto malo ne uspori, kud zuri, neka odmori malo, nigde mu necemo pobeci.
Gil-galad рече,
мај 10, 2009 у 15:20
Kalimero: „Nepravda, pa to ti je!“
Zez… Na ovo tvoje mogu samo da dodam da se apsolutno slazem! Sa svim shto si rekla.
tunguzija рече,
мај 10, 2009 у 20:53
Svako ima svoju dobitnu kombinaciju i mozda sto meni, tebi ili njoj nije shvatljivo, tamo nekom je samo to prihvatljivo. A vreme je uvek saveznik, samo treba da znas nacin.
Ove godine moja generacija slavi 25 godina mature, pa kad ih zovem ili su jedva cekali (ovde dolazi smajli sa naocarima, ali ja nemam tu mogucnost) ili se pitaju zar je to ove godine. Sredine i nijansi nema. Ili smo ovde ili nigde.
Po tebi, kako pises, rekla bih da si ti svoja na svome i ovo zaljenje na proticanje vremena dodje kao koketiranje sa njim, osecam da si ga ti stavila pod svoje. Ne znam jos uvek da li sam u pravu, ali pokazace VREME!!!
P.S. Rekla si mi u komentaru da mi nik nije neki. Objasni meni neukoj kako da postavim ono sto ja hocu, ne vidim ni tu mogucnost.
sarah рече,
мај 10, 2009 у 21:28
Sve je istina… i to biti sa nekim da bi se nesto ipunilo,ne biti sam i sve to bez emocija…pa ne znam sta to donosi…nista, jedno veliko i prazno nista …
a „vreme“ da sacekamo zajedno iza coska, da ga prepadnemo pa mozda malo i uspori
Deda рече,
мај 10, 2009 у 22:14
…zajebano…
Pokusavao sam da pisem nekoliko puta o istoj temi iz mog ugla i nikako mi ne ide.
Ima tu mnogo podpitanja i nezgodnih pitanja, a odgovore mogu dati samo oni koji prolaze kroz sve to na svoj nacin.
Vidim iz tvog posta da imamo zajednickih razmisljanja… Medjutim, u mojoj jebenoj glavi ima jos milion drugih…razbijam je svakodnevno, nesebicno jer oko mene je puno dragih mi ljudi koje mnogo volim …
Ne mogu da pisem, jednostavno sedim i razmisljam, a sto vise mislim o svemu ovome, sve vise se udaljavam i bedacim. Jebi ga….
Cak ne mogu ni da se slozim sa nekim stvarima, a ne zelim da kontriram u ovom trenutku niti da stajem na zulj( ako ga ima) jer ponekad je cipela tesna i ne moze se hodati vise u njoj…moraju se kupiti nove, ili ako je dug put za pesacenje, patike koje ce biti MNOGO udobne…
Ipak, vreme je cudo i uvek pokaze prave stvari !!!
Suske рече,
мај 10, 2009 у 22:50
Imam sreću da poznajem mnogo različitih ljudi, koji imaju različite stavove o životu.
Neki su se posvetili nauci, ne žele decu, ne žele brak …
Neki su se posvetili samo porodici …
Neki se trude da imaju sve a od svega dobiju pomalo …
Nema rešenja, niti ima ISTINE.
Sve je relativno.
Jedino što je ispravo je da čovek bude ono što želi svim svojim bićem, šta god da je to!
Želim ti da budeš zadovoljna svojim životom i sada i sutra
vrabac рече,
мај 10, 2009 у 23:43
Vreme zna da nema coska pa te izbegne i ostavi da se nadas da ces ga jednog dana sresti?
A dani prolaze u iscekivanju i velikim nadama dok ne shvatis da je vreme da podvuces crtu i vidis ko je bio jaci ,srce ili razum.
U jedno sam siguran da sa ne sme nikako ostati sam i po cenu da su cipele dva broja manje. I uske se razgaze
electrasdreams рече,
мај 10, 2009 у 23:59
….“jer ne zivi se od ljubavi.
Jednostavno, nije istina.
duleee рече,
мај 11, 2009 у 00:35
Vid’ Kalimero.
Pa jos i u boji.
Sve devojke matore treba da se zatvore…
Zel’na,imas previse slobodnog vremena,pa previse razmisljas.
vrabac рече,
мај 11, 2009 у 10:53
Matore devojke? To ne postoji! Sve su devojke uvek mlade i tacka.
mahlat рече,
мај 11, 2009 у 10:53
Zelena, merenje vremena su izmislili ljudi da bi imali za čim da trče i za čim da kukaju.
Bolje je čekati svoje nevreme nego tuđe vreme, to bi bilo,kako ti reče, kao da obuješ cipleu ali tuđu ili tesnu a onda provedeš vreme pitajući se, ili kajući se.
Samo ti polako uporedo sa sobom.
afroditta рече,
мај 11, 2009 у 12:36
Vrijeme je nesto sto egzistira samo u glavama. Zasto je sljedeci trnutak(buducnost), znacajniji od ovog trenutka ? Po meni ,ovaj trenutak je jedini opipljivi trenutak,i dok ga zivimo sa totalnom prisutnoscu sa svime sto nas okruzuje,gubi se svaki osjecaj za vrijeme.
Ljubav je najveci pokretac i ako je ona odskocna daska ,sve oko nas ima ljepotu i ispunjava nas.
zelenavrata рече,
мај 11, 2009 у 12:48
#Gilu, Kalimero je car bre
#Tunguzijo, sada sam se vec navikla na tvoj nick, ako uzmes drugi, necu znati da si ti. Neka ga, bas nas briga
A, druge posmatram, drugo i ne mogu, samo se ponekada upitam tako ponesto…
Elem, vreme se igra, s vremenom se igramo, ili bar ja, kako kazes koketiram, namignem mu i pustim da ide
#Sarah, dosadno je bas, moracemo iza coseta, pa kad naidje, cap, pa u kaFez, neka bude mirno malo
#Deda, jes` vala zajebano, i nema pravila, nema odgovora, samo gomila pitanja i cekanje da vreme pokaze svoje. Ko da zna sta je pravilno, sta je dobro, da li zulj prolazi ili uvek boli…bice da svako mora da nekada nosi tesnu cipelu, pa vidi da li se moze tako ici, da li ce se razgaziti ili ce kupiti novu po meri…i svakako da ima jos gomila podpitanja koje nisam postavila, jer ne znam kome a ni cemu…Vreme!
#Suske, hvala ti, i ja tebi to zelim takodje
Razlicite ljude i ja znam, videla si moj bosanski lonac, ali ima tih nekih koji me dovode u ovakva razmisljanja jer hvataju, po njima, zadnji voz i to sa tesnim cipelama, nema veze izgleda, samo da ga uhvate. Neka ih, neka probaju, mozda i bude dobro, ko to zna?
#Vrabac, hvala za ovo da matore devojke ne postoje
To Duleee zeza mene a i sebe, generacija smo 
A, za tesne cipele manje dva broja da nisam cula da mogu da se razgaze do udobnosti, iskreno. Uvek je tu nesto skvrceno i prave se rane po nogama…a mozda i gresim, mogu da se iseku pa naprave papuce…
Upoznaj me sa nekim ko je podvukao crtu jacine srca i razuma. Da mi kaze kako se to radi i kako je u takvom zivotu.
Da li bas treba bezati od samoce sa uskim cipelama?
#Elektra, i ja zelim da verujem u to, i verujem, ali ne i neki drugi ljudi o kojima sam pisala…
#Dulee, razmisljam, jer mi se to desava pred nosem, jednostavno osecam, posmatram, pitam, jace je od mene, i zelim da vreme pokaze da nisam trebala da razmisljam i da ce sve biti ok. Videcemo…
#Mahlat, ja sam lagano tu sa sobom, drugacije ne umem. Ali drugi nisu, mere, odmeravaju, jure se sa vremenom, trce za prakticnim vozom koji ih vodi do licnih ciljeva, koji mozda budu i dobri, vreme pokaze, samo mi se start nije dopao, nekako je sirov, matematicki…a ko zna, zasto je to dobro? Jebem li ga…
#Afroditta, slazem se, ali ne misle svi tako. Jeste najvazniji sadasnji trenutak, ali on prodje, ljubavi nema, naidje nesto prakticno, sto ispunjava dosta stvari za buducnost i ljudi se odlucuju da pogaze sebe, i bez ljubavi idu kroz zivot…mozda im bude i dobro…jer godine, ipak, kucaju, hteli ili ne da to priznamo, postoji bioloski sat.
drnch рече,
мај 11, 2009 у 13:21
Generalno, ne zivim u snovima i od snova (ko mi kriv..) Obicno imam alternativne varijante za zivotna pitanja tako da, kad se posvadjam sa tim „bioloskim satom“, svedem svoje ambicije na ono moguce.. Za to treba fleksibilnost i mislim da sam je do sada imao. Mislim da je to bolje nego da u nevreme i po svaku cenu isterujem svoja zakasnjenja..
Problem je sto to pomalo ubija ambiciju… jer onda ti nije stalo da se boris do zadnjeg daha za nesto… jednostavno spustis letvicu na ono dostizno…
Pored toga sa strane se moze ciniti da je to cold-hearted stav i da mi ni do cega nije stalo niti postoji neka“svetinja“ kojoj stremim…. Pa, i ne postoji…
U svakom slucaju, mnogo ljudi gubi grdno biolosko vreme trazeci ideal… a taj ideal najcesce nije ni definisan do kraja..
Dok oni sa sobom rasprave sta je zaista bitno, vreme ode..
drnch рече,
мај 11, 2009 у 13:25
Nije samo jedan… mnogi putevi vode do osecaja ispunjenosti i uspesnosti. svi su ispravni! Stvar je samo u tome da izabres put koji omogucava da vise uzivas dok putujes…
drnch рече,
мај 11, 2009 у 13:31
Povodom odgovora Afroditi: Da li mislis da je to… postojanje ljubavi… neka apsolutna kategorija? Mislis da ako ona danas postoji onda ce postojati uvek?
Meni se cini da je to prilicno fluidno… Mozes i da docekas da je bude na tone… a da se kroz 5 godina pitas, gde li se denula?!?
Ili da propustis grdne prilike jer ti se cini da nije dostigla potreban nivo. A mozda si mogla da je „dogradis“ u hodu..
treba znati koje su tvoje zelje i potrebe.. i gledati da tu uklopis raspolozive resurse, ukljucujuci i ljubav prema ovome ili onome…
E, pa ko ti kriv kad me vuces za jezik pa sam se raspricao…
lost03 рече,
мај 11, 2009 у 14:25
verujem da biološko vreme može i treba da bude značajno za biološke teme. za sve ostalo, nikad nije kasno, što se tiče vremena. mislim da vremena uvek ima za sve, samo treba da pazimo da se mi ne potrošimo pre vremena.
vrabac рече,
мај 11, 2009 у 16:10
Mozdati se u ovom trenutku samo cini da je samoca bolja od uskih cipela?
U nekim godinama bolje je biti i u uskim cipelama i papucama i bos nego biti sam
Naivna рече,
мај 11, 2009 у 16:30
ja nemam nijedan pametan savet, osim da radiš samo ono što voliš, što te ispunjava, nikakvi kalupi, ni ništa ne mogu nadoknaditi zadovoljstvo koje osećamo ako živimo kako želimo.
)
(nisam jela pa sam nedefinisana
tunguzija рече,
мај 11, 2009 у 16:52
Treba da se trosimo na ljubav, ona jeste aosolutna kategorija, ali treba da znas da das da bi primio. Ja nisam uvek spremna na takvo nesebicno i sirokogrudo davanje …i davanje …i samo davanje, znas ono „a da ipak DOSTA ostane ga tebi“.
Mucak, treba i mene nesto da popuni, prodje vreme u davanju i ne cine te iste stvari kao nekad. Dok sam se pogledala malo bolje, oces, ne mogu da nadjem ono sto me do daske ispunjava, negde sam ga ispustila, a drugo propustila. Zaboravila sam sta zelim, izgubila se i pipam u magli pa sta dohvatim.
Bas cu da ga lupim i to ne iza coska, vec cu na cistinu da ga iznesem, rastresem i odalamim.
I znas, nema onoga ko ima samo jedan par obuce. (Ovde dolazi smajli koji namiguje)
tunguzija рече,
мај 11, 2009 у 17:00
dollybel рече,
мај 11, 2009 у 19:26
neko je pomenuo bosanski lonac?
ajd da to vrijeme sačekamo iza ćoška udruženi i posle lagano krčkamo u loncu:)
Milana рече,
мај 12, 2009 у 00:44
Ovaj post me podseti Janis: Kozmic Blues
Time keeps movin’ on,
Friends they turn away.
I keep movin’ on
But i never found out why
I keep pushing so hard the dream,
I keep tryin’ to make it right
Through another lonely day, whoaa.
Dawn has come at last,
Twenty-five years, honey just in one night, oh yeah.
Well, i’m twenty-five years older now
So i know we can’t be right
And i’m no better, baby,
And i can’t help you no more
Than i did when just a girl.
Aww, but it don’t make no difference, baby, no, no,
And i know that i could always try.
It don’t make no difference, baby, yeah,
I better hold it now,
I better need it, yeah,
I better use it till the day i die, whoa.
Don’t expect any answers, dear,
For i know that they don’t come with age, no, no.
Well, ain’t never gonna love you any better, babe.
And i’m never gonna love you right,
So you’d better take it now, right now.
Oh! but it don’t make no difference, babe, hey,
And i know that i could always try.
There’s a fire inside everyone of us,
You’d better need it now,
I got to hold it, yeah,
I better use it till the day i die.
Don’t make no difference, babe, no, no, no,
And it never ever will, hey,
I wanna talk about a little bit of loving, yeah,
I got to hold it, baby,
I’m gonna need it now,
I’m gonna use it, say, aaaah,
Don’t make no difference, babe, yeah,
Ah honey, i’d hate to be the one.
I said you’re gonna live your life
And you’re gonna love your life
Or babe, someday you’re gonna have to cry.
Yes indeed, yes indeed, yes indeed,
Ah, baby, yes indeed.
I said you, you’re always gonna hurt me,
I said you’re always gonna let me down,
I said everywhere, every day, every day
And every way, every way.
Ah honey won’t you hold on to what’s gonna move.
I said it’s gonna disappear when you turn your back.
I said you know it ain’t gonna be there
When you wanna reach out and grab on.
zelenavrata рече,
мај 12, 2009 у 01:24
#Drnchu, drago mi je da sam te povukla za jezik i da si iskreno i ozbiljno dao komentar, na koji nemam sta da dodam.
#Lost, slazem se, ali ovde je rec , bas o bioloskom vremenu…
#Vrabac, ima istine u tome sto zboris, mada tesna istina…ima valjda jos neka obuca da ne mora da zulja?
#Naivna, tebi necu nista da kazem dok ne jedes
#Tunguzijo ovo si odlicno rekla: „I znas, nema onoga ko ima samo jedan par obuce.“
Dopada mi se misao 
#Dolly, srecice, pa ja pisala o svojim prijateljima kao o bosanskom loncu, nadji post i procitaj, a mores nam ga i ti spremiti, nema problema, dolazim da jedem, ali prvo da sacekamo to vreme iza coska pa iha
P.S. Samo da ti kazem da sam jela puru pre neki dan
#Milana, dobro dosla na blog. Sutra cu ti kazem kad prevedem pesmu, ne znam bas dobro engleski, ali sam shvatila srz.
dollybel рече,
мај 12, 2009 у 03:25
Zelena čitala sam, bona, taj tvoj post, mnogo je lijep i zato se i zezam;)
Pošto sam bosanka pročitaću još jednom;)
A moj bosanski lonac… auuuu, ne znam, možda ga i napišem.
Dođi bona na ćevape. Pet u pola s lukom, a može i desetka.
drnch рече,
мај 12, 2009 у 08:36
Ja uvek dajem ozbiljan komentar.. al’ vi mi se smejete!
zelenavrata рече,
мај 12, 2009 у 13:50
#Dolly, uf, posla mi voda na usta
#Drnchu, taki smo, sta ces
zelenavrata рече,
мај 12, 2009 у 13:51
Ma, neka kucka vreme, nisam tu, dzaba mu
Charolija рече,
мај 12, 2009 у 17:44
Izbegavam kad god mogu, da u komentarima pišem o padobranstvu, ali šta ću kad mi ovo sad palo na pamet. Kada čovek iskoči iz aviona sa 1000m, do zemlje mu bez padobrana treba samo 18 sekundi. Tako ja računam vreme i svaki put kada se padobran otvori iznad moje glave, budem sigurna da sam prestigla vreme.
Život je jedno veeeeliko čudo. Da smo se upoznale pre tri godine, rekla bih ti da ću zauvek ostati sama, da neću više imati dece, da se nikada neću udati, da nikada niko mene neće dovoljno voleti da bismo uskladili cipele, da ja ne umem tako da volim i da je moje vreme za sve to odavno prošlo. Kad ono!
Niko ne zna šta ga čeka iza ćoška.
Suzana J. рече,
мај 12, 2009 у 20:38
ma da bre, mene kad neko pita sto se jos nisam udala, jer mi je vreme, dodje mi da mu pojedem glavu! sta te bre boli uvo-live and let live… nema udadbe bez ljubavi, a nema ljubavi bez prave veze, a nema veze bez zelje za vezivanjem, a nema ni toga ako si hedonista i hoces samo da uzivas ti, a za druge te zabole… dakle idem ja u manastir, tamo vreme ionako stoji!
Milana рече,
мај 12, 2009 у 23:45
Upravo! Ljudi sebi puno daju za pravo svojim pitanjima. Pogotovo ako odskačeš i nisi kao većina. Pa zašto da samo tebi bude lepo, a oni se već davno ukopali do guše, pa što ne bi i ti!
Suzana J. рече,
мај 13, 2009 у 20:16
taj rad!
magi рече,
мај 13, 2009 у 01:39
Ja mislim da je to pitanje licnosti. Neko isplanira kad ce da diplomira,a kad da rodi dete,a neko ne moze ni kafu s nekim da popije iz racuna. Ako govorimo o bioloskom vremenu,ono se uglavnom odnosi na decu,a deca nisu projekat. Tako ja mislim
Gil-galad рече,
мај 13, 2009 у 04:00
Već mesecima filozofiram nešto (a veruj mi, nije mi to svojstveno, mi Strelci sve po impulsu radimo…) na konto vremena. Mogao bih da zbrčkam i jedan post o tome…
Uglavnom, rekoh nebrojeno puta: Vreme je uvek Pobednik, na kraju svakog puta, svake borbe, ali baš zato bi se do kraja i trebalo boriti, mada znaš da možeš samo da dobiješ pokoju bitku, nikako i rat.
C’est la vie… A jednom se živi.
zelenavrata рече,
мај 13, 2009 у 14:26
#Charolijo, a svaka ti ka Njegoseva!
#Suzi, u manastiru nema sexa
Imas odgovor od Milane, upucen je tebi.
#Magi, apsolutno se slazem sa tobom!
#Gilu, aj zbrckaj post, da vidim kuda ti idu misli..
Suzana J. рече,
мај 13, 2009 у 20:17
pa nema ni ovako, tamo bar znam zasto ne bi bilo!
Bobby рече,
мај 13, 2009 у 16:18
Probudicu se u sledecem zivotu da ne zakasnim, tu bash negde na vreme
Deda рече,
мај 13, 2009 у 20:30
…koliko puta se vracam na ovaj post i komentare …
Razbija me ova tema kao i kometari koji su zaista odlicni!
Deda рече,
мај 13, 2009 у 20:33
Milana рече,
мај 13, 2009 у 22:02
Imam i ja da dodam video za ovaj post
(Tekst je u komentaru br. 22)
sarah рече,
мај 14, 2009 у 12:15
Meni otkad godine pregazise broj cipela, tj. mislim vreme pustila sam ga i sad nikako da ga stignem….nego Zelena moramo nesto da smislimo….
zelenavrata рече,
мај 14, 2009 у 13:39
Muzika i cutanje…
shaputalica рече,
мај 14, 2009 у 16:29
stoti put se vraćam i kao bih nešto ozbiljno rekla i filozofski…al’ ništa.
Mislim da je bolje ići bos nego imati cipele koje žuljaju ili klapću. Ja tako.
lost03 рече,
мај 14, 2009 у 16:32
ako se radi o biološkom vremenu, ja bih to uradila. ozbiljno bih. posle bih videla za ono ostalo. ako budem uopšte imala vremena
zelenavrata рече,
мај 14, 2009 у 16:49
#Shap, iskreno, ne bih volela da se nadjem u takvoj situaciji, ne bih znala sta bih. Sebe, ovakvu kakva sam, ili neki komlpetniji zivot koji se uglavljuje u moj broj cipela. Zajebano!
#Lost, da li je to onda sebicni poriv? Spajanje i dobijanje necega samo zbog biologije? Jebem li ga, ako znam…posmatram, i ako bude vremena videcu…mada je svaka prica za sebe…
Bolje je ne naci se u takvom polozaju.
lost03 рече,
мај 14, 2009 у 17:03
ne znam da li je sebično. mislim da ustvari nije. a i da jeste, opet bih to uradila. što sebe da oštetiš? što da čekaš svoj broj cipela unedogled? šta ti garantuje da će te cipele da traju?
tunguzija рече,
мај 14, 2009 у 17:42
Cipele ne mora vecito da traju. Glavno da su udobne. Ja ovih dana nosim stare cipele, vec razgazene, ali moje noge izgleda nisu kao pre, jer me stare cipele bas zuljaju, sve me prsti bole. Onda se pitas ima li cipela koje su od odmah kao skrojene za tebe. Ako takve nadjes, jos ako su cvrste i stabilne, dobre i lepe, odmah treba da ih obujes. Ne mora da znaci da ce i one vecito da traju, ali bar da ti je sve potaman dok ih nosis.
Bas lupam gluposti, a ceo zivot nosim samo jedne.
dudaelixir рече,
мај 14, 2009 у 20:52
Moje cipele nemaju svog para, same su u ormanu i bas im godi. A ako ono uhvatis iza coska, pozdravi ga i u moje ime i reci malo da uspori i za mene.:)
zelenavrata рече,
мај 14, 2009 у 21:09
#Lost, Tunguzijo, Dudo, samo vidim cipele, cipele, cipele, k`o da nas Evrovizija spicila
Gil-galad рече,
мај 15, 2009 у 15:52
Kad poshaljesh cipelu, dobijesh djon. Da…
Elem, zbrchkacu.
drveni advokat рече,
мај 16, 2009 у 00:08
uuuuuuuuuufffffffffffffff ………………
Luna Morena рече,
мај 22, 2009 у 23:05
E mala Zelena
ako sretnes „vreme“ reci mu da mene vrati „unazad“ negde u srednji vek ako ima mesta a ako nema, onda ce i doba „indijanaca“ dobro doci 
a ako ni tu nema vise mesta… pa pih.. onda neka me deportuje u buducnost.. samo da vise ne kasnim 