Tesko je ziveti sa osecajem krivice. Zato se svi trudimo da sebe opravdamo, da za svaki postupak pronadjemo opravdanje, da pogled u ogledalo savesti bude cist.
O, da ocistiti sebe, recima, mislima, tako je moralo biti, to je bilo sudjeno, nije moglo drugacije…
Autosugestijom ubediti i mantrati sebi da je to tako i da nije moglo drugacije.
Koliko je covek slab kada su u pitanju emocije, strast, i sve nesto sto vodi ka hedonizmu, nece da ima snage da se odupre necemu lepom, ma koliko to pogresno bilo.
A koliko je jak da ubedi sebe da je sve to jace od samoga sebe.
Dva u jednom, jedan slabic, drugi junak.
Zato sto to hoce.
Zato sto je to zivot i treba ga ziveti i uzivati u njemu.
Zato sto je sve prolazno i treba uzivati i koristiti trenutke…zato sto…
Proklet je covek, sopstveni manipulator, dozvoli sebi pogresno, da bi rekao da je morao, zeleo…i da je to bilo sudjeno.
Da li je?
Koliko je tesko sebi reci necu, mnogo teze nego drugima.
Ovaj post treba da se zove „Živa istina“.
Danas sam priznala da sam pogresila, izvinila sam se, ta osoba se na trenutak uzasno osecala, ja jos gore.
A da me ubijes, ne secam se. Nisam sigurna da sam pogresila.
Moje izvinjenje nije moglo da poboljsa njeno stanje, a samo zato sam ga rekla.
Manipulacija samog sebe?
Truli ili zdravi kompromisi? Ono prvo postoji, za ovaj drugi nisam siguran. Na kraju sve se svodi na plus minus. Varamo sebe same kada „biramo“ manje zlo ili kažemo da je ono veće dobro; ove stvari ne postoje, postoje kompromisi ovakvi ili možda onakvi, a sve ostalo nazivamo ŽIVOT, bre!
Teško je živjeti s osjećajem krivnje, ali često imamo taj osjećaj sasvim neopravdano. Postoje stvari, posebno stvari vezane za druge osobe, na koje mi ne možemo uticati, a opet imamo osjećaj krivnje.
Izvinjenja primam samo od djece. Ostali svjesno i namjerno urade to što urade, a kasnije se izvinjavaju. To ne prihvatam i ne treba mi izvinjenje. Ne znači da nisam tolerantna, ali …
A da pravimo kompromise sa samima sobom tu se slažem. Balasiramo i mjerimo, biramo često u sukobu srca i razuma.. I griješimo, ali bona, ipak smo samo ljudi:)
Uvek je svima vise vazno da opravdaju svoje postupke sebi, nego drugima. Sva opravdanja koje smisljamo za druge ustvari upucujemo sami sebi, da bi sebi smirili savest. Tesko je birati izmedju razuma i srca. Iz licnog iskustva znam da je teze reci sebi ne, nego drugima. Ali imamo pravo i da gresimo, sta sad? Treba imati srce da se izvines nekome, kome si stvarno nesto skrivio, a jos vece srce treba imati da prihvatis to izvinjenje.
Svaka cast na ovom tekstu, rado te citam….:)
Ziveti sa osecajem krivice, sigurno nije lako i trazi puno rada na sebi pogotovo ako nam tu krivnju neko drugi nametne… No, ne mozemo to izbeci u zivotu, nekad smo je svesni nekada ne. Reci „necu“, mozemo uvek samo je pitanje koliko smo jaki da to i sprovedemo… Zelena teras me da filozofiram , hihi…i upetljam se ko pile u kucine….
i ne znam gde je kraj a gde pocetak….
Razum ili srce, ako si baksuz ne pomaze ni jedno ni drugo
# Milana, ziva ili mrtva, istina, vidjena mojim okom, hvala ti
#Tunguzijo, koliko razumem to si uradila zbog druge osobe, nisi to zaista osetila, da treba da se izvines? Da li je manipulacija sobom, mislim da u dubini svog stomaka znas odgovor.
#Stevo, slazem se, protiv kompromisa sam, jer su u sustini truli, a moramo da ih pravimo, sto zbog sebe, sto zbog drugih. Zivot bre
#Dolly, zajebana sorta si
Izvinjenje samo od dece, a gresimo svi, sto sama rece…ljudi smo, i za greske i izvini, ali kada to sebi ucinimo, to je vec…kompromis, mozda i truo.
#Ludaco (`bem te kako se nazva
, hvala na komplimentima, i ja tebe citam.
Da, jako je tesko sebi reci ne, a lepo ti…Slazem se sa ostatkom komentara.
# Sarah, generacijo moja, ovim si rekla sve: ‘Razum ili srce, ako si baksuz ne pomaze ni jedno ni drugo’. Svi smo ponekada baksuzi izgleda…
Ma idji bre! U pravu si, bre
Grešim – i uvek se izvinim kada je potrebno, isto tako drugi greše i očekujem izvinjenje kad pogreše. Ne tražim, ali očekujem. A i ako se to ne desi, život ide dalje. Bilo bi samo lepše kada bi svi makar malo više učili na tim greškama, kako sopstvenim, tako i tuđim. Sve više mi se čini da se to samo tako kaže…
Ako je čovek kriv, lakše je da to prizna i sebi i drugima.
Zelena bona
ako neko nešto uradi, a zna da će me tim postupkom povrijediti ili uvrijediti, zašto onda treba da kaže: „izvini“? Kome? sebi ili meni…
da prepere u devet voda osjećaj krivnje? Ma jok..ne treba,čak i ako sam zajebana sorta ja ga ne prihvatam:)))
samo od djece dolazi u obzir izvinjenje, ostali no no:)
#Gilu, ‘Ako je čovek kriv, lakše je da to prizna i sebi i drugima#Stevo’ Da li mislis da je bas uvek ovako, da se ne opravdavamo pred sobom?
#Stevo, idjem bre
#Dolly, postujem tvoj stav. No, no
Ma život ne bi bio lep kada bi smo činili samo dobre, ispravne stvari; valjda je zbog toga dobro s vremena na vreme baš onako snažno zajebati stvari
Dolly, i ja poštujem tvoj stav, ali to je ispravno samo ako se uvreda učini s predumišljajem, naravno da ne pije vodu ako nekoga „ošamarim“ i posle kažem – jebiga, nisam hteo, bilo je slučajno 
, ali recimo ako u autobusu nekom stanemo na na mali prst… 
ja kad pročitam tvoje postove, prosto se zabrinem…
znaš ono, poželim d se preispitam..
Život naravno čine dobre i loše stvari, red meda, pa red gorčine i tako u krug. U suštini ne može me uvrijedititi neko do koga mi nije stalo, samo onaj do koga mi je stalo može da me uvrijedi i povrijedi. Ako to „taj neko“ učini onda mi izvinjenje nije potrebno. Šta će mi? Taj neko ko je „moj“ bi morao da zna šta će me povrijediti…
Ako već, kako Stevo reče postoji „umišljaj“ onda bi trebalo da postoji i nehat, a Boga mi i nužna odbrana i krajnja nužda
Slažem se da postoje razne situacije, ali uvijek je mi je važno KO je to učinio.
Nije isto ako me zajebe neko nepoznat ili neko moj.
Il da me ti Zelena tom štiklom načepiš u prevozu, e čula bi me
Samo sto dalje od onih koji NIKADA ne grese.
A ima dosta takvih.
#Stevo, ko nije pogresio nikada, neka baci kamen prvi.
#Naivna, ko zna zasto je to dobro?
#Dolly, paziiiiiiiiii, spremam se da te nagazim
#Dulee, dalje da znas
Ja bi bacio, al’ ne znam ko bi mi poverovao
iako znam lagati ko iz knjige da čitam, bre 
pogriješila sam bezbroj puta
nemoj me mnogo gaziti
bona
Naravno. Živ čovek greši!
„Samo sto dalje od onih koji NIKADA ne grese.“
Ama bezim usvet od takvih!
Svi smo gresni i niko kamen ne moze baciti!
Ja sam bezgresan, majke mi
Sve dok čovek može da kaže NE, svim iskušenjima koja su pred njime, biće sačuvan od propasti. Onog trenutka kada više to ne može, propašće.
Sad jeste lepo biti hedonista ali pitanje je dokle ? A savest ta prokleta savest, ona je najveći problem. Možda baš zato što je i ona imenica ženskog roda :p
JA NECU! I NECU!
i nemoj biti kriva ni za sta, zivot je lep da bi sebe optuzili da smo za nesto krivi 