Pišem mami pesmu u pidžami,
draga mama,
snovi se ne ispunjavaju šta da radim?
Zivot protiče iza ugla u kafani bez moje dozvole
toče ljubav i gostoprimstvo i alkoholne napitke,
na ulici su klinci premazani želeom pohlepno hvataju sa
životom med teče u tuđe kace a u jednom dvorištu ponestaje
topline sunca i dolazi vreme zebnje.
Pišem mami pesmu u pidžami,
draga mama,
nisi mi ništa govorila o poskupljenju struje i nemanju
krova nad glavom o ostavljanju bez razloga i rastanku koji
će zauvek boleti nisi mi govorila ni o tvrdoglavosti koja
lomi dušu o staklu koje zamagljuje vidike,
o izdžeparenom džeparcu koji se zove sloboda.
Naučila sam sve to sama, draga mama, i sad znam,
ali mislim da više nikada neću skakati do neba niti dobijati
peticu za ovo znanje.
Pišem mami pesmu u pidžami,
draga mama,
strašno sam sama ne pomaže ni jesen više ne pomaže ni
miris hleba,
nešto mi treba na šta mogu ostati, osloniti se i malo zaspati.
Idem da sanjam možda uhvatim u mrežu malo zlatnog mira
i senku čoveka od krep papira i nešto radosti.
Pišem mami pesmu u pidžami
draga mama,
laku noć.
Marija Shimokovic
Je li, je l’ ovo Marija napisala?
Mislim, Šimokovićka?
Meni se baš, baš sviđa…
I rastužuje me..
Ne stignu mame sve da nas nauče. Koliko god da se trude ne uspeju da nas poštede nekih stvari koje sami moramo da naučimo. Tužno, ali istinito.
#Da, Stevo ona je pisala pesmu. Sto? Lici da sam ja?
#Ivana, i jeste tuzna…
#Charolijo, i ne stignu i mi smo losi djaci, i moramo sami proci skolu…
Ovu pesmu mi je jedne noci dok smo pricale telefonom, procitala Gemina, kao njenu omiljenu od Marije Shimokovic, ostavila je tada na mene ne znam ni ja kakav utisak, ali pesmu nisam zaboravila. Pronasla sam je na netu i delim je sa vama i onima koji je nisu procitali, jer je…istinita.
Hteo da ti kažem da ću joj spomenuti kad je vidim
Kad se sretnem s njenim suprugom znamo satima pričati o tenisu. Hebeš umetnost 
kad je tenis u pitanju. Pozdrav 
Nije stvar u tome ko je dobar djak a ko nije…ovo se tice sustine procesa ucenja.
Ucenje je individualni, licni proces. Ucitelji su tu da ga usmere ili daju objasnjenje kad zapnemo… a ucimo sami..
Nerazumevanje toga dovodi do problema sa „kursadzijama“ koji misle da je dovoljno da su pohadjali nesto gde se o problemu govori…
Ni ovde majcine reci nisu dovoljne… ali mogu da pomognu… kad se sa time suocimo i sami.
Pesma to dobro postavlja…
Bas je potresna pesma! Nemam mamu 20 godina. Kada je umrla imala je tacno, koliko ja sada. Pomislim cesto, kako bi reagovala na ovo ili ono sto se desava u nasoj porodici, o udaji moje sestricine, o udaji moje cerke, o tome sto je moja mladja upisala drugi fakultet, o tome sto sam se razvela, jos odavno, o mnogo cemu i zao mi je sto je prerano otisla i sto joj nisam cesto govorila i pokazivala da mi je ZAISTA stalo do nje!
Lepa i tužna pesma. Malo me podseća na studenstske dane, one brucoške, kada sam svaki vikend jurila kući.
mene si oduševila kao i obično
) Primetila sam da gemina, ima sve neke lepe pesme za čitanje, i baš mi se dopada ova….
Život je isto mama, on nas polako uči svemu….
Naivna mi uze rech(enicu) iz usta, ovu poslednju…
Lepa pesma. Bio sam ubedjen da je ti potpisujesh, slichnog je senzibiliteta kao i tvoje.
Mogu samo da dodam:
draga mama sve one petice koje sam imala su nevažne
jer stalno ponavljam razred
i nikako da naučim
nikako da ojačam
nikako
nikako draga mama.
Pesma je odlicna, pogotovo sto moze fantasticno da se odrecituje, skoro monodramski. Prvi put citam pesmu od ove autorke i hvala ti sto si nam je iznela na videlo.
Sto se tice mame, imam suprotno iskustvo. Mama mi je uvek govorila i jos govori o mogucim ruznim stvarima, samo kada ih ona izgovori to dobije nestvaran oblik, da joj nekad nisam verovala. Sada sam i ja „velika“, ali ja tako ne govorim cerki. Pitam se da li moja cerka ima takav osecaj kao u pesmi?
#Stevo, kazi joj da divno pise, procitala sam mnoge njene pesme. A price o penisu, pardon tenisu…
#Drnchu, skroz si u pravu!
#Dudo, zna ona to i sada, ja hocu u to da verujem!
#Milana, pesma koja ne moze da nas ostavi ravnodusnima i svima donese neko secanje i razmisljanje.
#Naivna, da zivot je isto mama.
#Gilu, shvaticu ovo kao kompliment i zahvalicu ti se na njemu
#Dolly, jeb`ga bona…
#Tunguzijo, a da pitas svoju cerku?
Ću da joj prenesem
@ Gil-galad, da ti vratim rećenicu ili mož’ neka trampa?
*Verujem ja, još kako!
Mislim da se bas sve cerke ovako osecaju. Divna je pesma.
I ja sam bila ubedjena da ti potpisujes ove redove. Ja se ne osecam ovako. Znam da je moja mama roditelj kakav jedino ume da bude, imam neki svoj oslonac i trudim se da pomognem svojoj deci da ga pronadju,pa zivot sta donese…
Mame nemaju srca da deci uskrate iluzije što duže. Neke mame se ne odriču ni svojih iluzija…
I ja sam bila sigurna da si ti napisala ovu pesmu.
#rainbowica, dobrodosla
#Magi, mislim da se sve mame i roditelji, uopste, trude da budu najbolji i ono sto jesu, a sta zivot donese…
#Losticka, u pravu si, neke mame se ne odricu svojih iluzija…
Bice da Marija i ja imamo iste misli i ja se lepo osecam sto ste mnogi pomislili da sam ja pisala pesmu, to mu dodje kompliment
hvala 
Nebitno je kako nas ovakve pesme pronadju, bitno je da stignu do nas… i ne napuštaju…
Gemina, u globalu je nebitno, ali ovako znam da si ti opet „krivac“ i neka te, hvala sto mi vazda „krivis“ nesto
Kada bih mami pisala pismo moj spisak bi trajao mnogo vise.. za sve ono sto me nije naucila.. a nikako joj ne mogu oprostiti sto ono cemu me je celi zivot ucila nikako ne mogu ni primenti, ni otarasiti ga se.. to mi je „prokletno nasledje“ .. Ali hvala joj.. pa kako god..