Rekla je tihim, zaverenickim glasom, preko telefona; “Imam nesto da ti pricam, upoznala sam nekoga”, obradovala sam se, pomislivsi najzad!

Dosla je iduceg dana na kafu, sva nasmejana, lepa, zanosna, zracila je, obasjala mi je sobu. Zavidela sam joj na sjaju u oku i osecanju koje je imala, ma koliko trajalo. Smesila sam joj se, nisam mogla drugacije, tako je mamila na osmeh. Pocela je da prica, o njemu, gde ga je videla, kako su se upoznali, kako su se drzali za ruke, poljubac…ja se istopila od romantike, lokvica umesto mene, i samo ponekada moje;”Eh, uh, lepo…” Cigareta mi je u vise navrata dogorela do nokta, koliko sam se zanela u pricu….Ona je zaista bila srecna, zadovoljna, nekako lepa, blistava, pomalo zaljubljena, zbunjena, ni malo svoja, a meni je sve to bilo prelepo. Uzivala sam slusajuci je, vec se popela na oblacke…

I tras!

Sacuvala je za kraj informaciju, koju je mozda trebala da mi kaze na pocetku ili nije trebala, ili…”On je ozenjen”. Zinula sam, zagrcnula se, pitah je: “ Pa sta ce ti onda?”

“Bas me briga, necu da se udajem, hocu da uzivam i draze mi je sto je ozenjen”.

Rekoh, dobro, sta sam drugo mogla, njen izbor, njen zivot…ali mi je sve odjednom splaslo, nista mi vise nije bilo onako lepo, sav taj njen zanos mi odjednom nije bio tako lep, ulazi u nesto da ne bi imala obaveze, da bi imala lepe trenutke i zadovoljava se time. Bezi od slobodnih muskaraca da bi imala slobodu, kao da se to ne moze imati sa nekim ko nije ozenjen. A lepa je, pametna, vredi u svakom pogledu i ne zeli da se daje, zeli sebe sa sobom i nekada, ponekada nekog, to je njen odabir. Neka je, tako se dobro oseca, valjda?!

Moj je problem sto sam se zanela i tresnula, verujuci da je nasla ljubav…