Bio je maj, pre jedanaest godina…jutro u sobi u kojoj se ceka smrt, danima…Bilo je vreme da dodje po nju, da je odvede u onaj, nama, jos nepoznat svet.
Bila mi je baka, ali je nikada nisam tako zvala, zelela je I naucila me da je zovem ‘majka’, tako sam je i zvala do njene smrti. I sada je tako zovem u secanjima…
Tog jutra, u toj sobi, ona, deda i ja, presvucena, oprana, vracena u cist krevet u svetu u kojem je bila samo ona, negde medju nekada svojim najmilijima koje je izgubila ili ko zna gde…
Gledali smo je tako, ona zatvorenih ociju negde…Onda je lagano otvorila oci, okrenula se prema dedi i prosaputala: “Milo moje”, i ponovo zatvorila oci.
Cutala sam, pogledala dedu, a njemu su se niz lice slivale suze, nisam osetila da je i niz moje teklo…
Bio je to trenutak za njih dvoje, u kojem sam se slucajno nasla, trenutak koji je ostao tog jutra u toj sobi, zauvek da boli, da se voli, da se ne zaboravi, jer je trajao sezdeset godina, jer je morao da se ovde zavrsi…
Otisla je nakon par dana, bili smo spremni na to, moralo je tako…
Cesto mi taj trenutak naleti u secanje, osmehnem se uvek, jer sam dozivela nesto zaista jako.
Ponosna sam sto sam potomak takvih divnih ljudi, jer su me zaista voleli!
Znam da uzivaju, sada zajedno, i da nas vole sa nekog oblacka…
Volim i ja da mislim da nas i dalje vole sa nekog mesta.
Srecna si sto si imala taj trenutak.
Moj naklon, Zelena. Lepo napisano.
После овог текста сам се присетио свих који су на облацима, и свих добрих времена проведених са њима док нису отишли тамо. Хвала на подсећању.
Da…zaista dirljiva i divna prica…Moje divljenje je oduvek bilo upuceno takvim ljubavima…Goruca ceznja zivi u svakom bicu da bude voljeno bezuslovno i do kraja…Da mi neko kaze „Milo moje“…eh…i da sam pri tom ceo svet u srcu tog bica…
Prava si srećnica što si prisustvola tako uzvišenom trenutku.
Sede na oblačku i smejulje se zaljubljeno.
#Tunguzijo, ja verujem u to i osecam da nas vole i cuvaju od negde…
#Stevo, hvala
#Jozvan, ako je podsecanje lepo, molim
#veshtichanstvena, prica je iz srca, mozda lose napisana, prenesena ali je iskrena i prozivljena i cini me bogatom!
#Charolijo, trenutak je nezaboravan, a vecnost njihova, ja je samo prenosim i prozivljavam ponovo, a oni me sigurno glede odozgo i odmahuju glavom, trebalo je imati ovakvu unuku
Katkad je nemoguće opisati neke stvari jednostavno, medjutim nekima to uspeva. Pozdrav Zelena!
#Stevo, ako je meni to uspelo, mada mi deluje da je nedoreceno, onda…ne znam sta da kazem…pozz
Secanje mi je juce donela pesma Bisere Velentalnic-“Milo moje“ i zato ovo secanje sada stoji ovde, i citala sam mami i tetki i plakale su, to mi je zao, ganula sam ih, a nisam htela, zelela sam da im bude lepo, ali..
Sada ti je uspelo, ćuti i uživaj, ko zna kada će ponovo biti ovako jer ako bi nam sve uspevalo ne bi smo bili ljudi; i nemoj da ti je žao, čovek koji je kod drugih prizvao suze (ne izazvao ili naterao) ne može biti loše ljudsko biće. Svima nama se dogode suze kada pomislimo na drage ljude koji više nisu medju živima ali jesu sa nama, radi toga izmedju ostalog život jeste lepa stvar. Pozdravljam.
Kao u pesmi – kad mi istekne vreme i krenem lagano…dirljiva priča.
Nedavno mi je umrla baka i doživela sam nešto slično. Ti divni stari ljudi koji nas vole i kad umiru…
Tužno, dirljivo, neizbežno…
Nije tužno. Nema ništa ljepše nego umrijeti pored ljudi koji te vole, i koje ti bezgranično voliš.
Tuzno. I lepo.
I boli.
#Stevo, eto cutacu
Ovo je bila uzrecica moga dekana 
#Lost, upravo tako.
#Milana, da…
#Slavko, slazem se, ali njihove cerke je to dirnulo…mada su i one svesne toga, ali eto, suze su naisle i…valjda necija deca, zauvek ostaju deca za roditelje…
#bednopiskaralo, tri u jedan, ako ne i vise..
pAMETNA UZREČICA.
Pre neki dan, setam kejom i ugledam na klupi deku i baku, sede zagrljeni, gledaju u Dunav. Zastanem, da se pozdravim sa prijateljicom, i pogledam ih a oni se ljube: CMOOOOOK, u usta, onako socno. Kako su mi bili slatki! I tvoji sigurno provode takve trenutke, tamo negde gore, i gledaju vas, puni ljubavi!
Kad god su mi dragi ljudi odlazili, uvek sam bas to zamisljala, da me negde gore gledaju, i da cuju sve ono sto im pricam. Tako sam uvek znala da nisam sama.
……….lepo napisano Z.
#Stevo, da
#Dudo, verujem u to.
#Dugice, i nismo sami, dok je njih u nama.
#Zih, danke ti
zelena, lep post o ljubavi, samo što se ja odmah rasplačem od miline
Skoro mi je umrla majka i kad god procitam ovakav tekst, obavezno se rasplacem i prozivljavam sve one zadnje trenutke njenog zivota …
Zao mi je zbog tvojih… Saosecam iskreno i znam o cemu pises i zelis na ovaj nacin da kazes i podelis sa ostalima…
#Makarono, hvala, nema razloga za suze…
#Deda, iskreno saucesce, drugo ti ne moram reci, znas sve sam…
Zelena, ostavio sam ti novu adresu
kako su ovakvi momenti teški . . .
ne znam šta da ti kažem zelembać . . .
danima razmišljam o smrti kao pojmu i pojavi . . .
samo čekam da izađe.
a ti zaista jesi srećna, kada je oko tebe bilo i još jeste mnogo ljudi koji te vole.
Drvena, pokusaj da ne mislis o tome, to se desava i to je prirodno i to je to, drugog objasnjenja nema. Nikoga smrt ne zaobilazi, nekoga pre, nekoga kasnije…
Da srecna sam, zahvaljujuci Njima, babi i dedi, znam sta je ljubav. I cenim i volim i ove sto volim i sto me vole.
Ala sam se rask…
Koliko ja samo volim moje babe i dede… Chak ih imam tri para! Na zalost, tri para manje tatin otac, on je umro pre mog rodjenja…
Razumem te.
U potpunosti.
Mislio sam na rechenicu: Ponosna sam sto sam potomak takvih divnih ljudi, jer su me zaista voleli!“, zapravo. Mene moji neizmerno vole, kao i ja njih.
A taj trenutak… Znam da mora jednom da dodje, ali neka dodje shto kasnije. Moracu da pozurim sa praunuchetom…
Dirljiva i lepa priča.
Žao mi je što sam zakasnio na ovaj blog, ali drago mi je da postoje arhive …
Igore, prica je iz srca i istinita, njihova i ja slucajno u njoj.
Hvala na lepom misljenju za moje pisanije.
Eeee malo je jos takvih ljubavi ostalo, ali znam taj pogled, i ostaje mi samo da pozelim da jednog dana bude bas tako.. Ne bih zalila prozivljen zivot ako bih znala da cu pred krajnji cas nekome moci da kazem takve reci: Milo moje..
Rastuzi me.. U tren oka.. 