Poverenje se stice godinama, a gubi u trenutku. Ne znam da li je ovo neko rekao, pa ja zapamtila, ili sam izmislila, nije ni vazno.
Malopre sam cula pesmu od Simply reda, i osecanje se vrati.
Pre nekih mesec dana Simply red je imao koncert, u okviru oprostajne turneje u Beogradu, na Kalemegdanu. Pre tri godine sam ih propustila u hali Pionir, i sada je bila zadnja prilika da ih cujem uzivo, jer ih obozavam!! Njihova muzika je, ona vrsta koja opusta, cini neznim, koju volim nocu kada lagano pliva po mojoj sobi, tada uzivam, bila sama ili sa Nekim.
Naravno da sam odlucila da idem na koncert, ma koliko kostala karta, a nije bila jeftina, okupilo se nas cetvoro u dogovoru da idemo. Karte kupljene…
Bila je tu i ona, sa kojom se druzim, volim, cinimo jedna drugoj sve petanest godina. Pomogla mi je mnogooo puta i vecno cu joj biti zahvalna zbog toga. Ali te noci na koncertu…
Nasa posla, karata su prodali skoro duplo vise, nego sto moze da stane na tom malom kosarkaskom terenu Partizana. Guzva je bila neopisiva! Ne vidi se nista od naroda, izviru na sve strane, stojimo u tunelu, cekamo da udjemo, nema mrdanja, nema vazduha…Imam strah od guzve, paniku, ne volim je, to moji najblizi znaju, i oni dalji, izbegavam takva okupljanja, i zbog frke i ne prija mi. Ne znam kome prija?
Kada idem na koncertna okupljanja, nadjem cosak gde me niko ne gura, gde mogu da disem i sve vidim i uzivam. Ovde je to bilo nemoguce! Ali sta je tu je. Disem duboko, sabiram misli, ulazimo i u svoj toj guzvi, guranju, gubim najbolju prijateljicu i njenog druga. Ostajem sa njom. Pocinje da me vuce u guzvu, pocece koncert, hoce sve da vidi, cuje…ja je molim da stanemo sa strane da se narod smesti, da prodje guzva, da mi je frka, molim je i molim…pocinje da vice na mene; “Sta si koji kurac posla, hocu da vidim sve”, ja jadna opet molim, cvilim, ne mogu da dodjem do daha od straha, tresem se, ona gluva za mene. Prijateljica nedostupna, uvek u guzvi ne rade mobilni. Bile su postavljene bine, montirane neke, vuce me da se popnem na njih, da vidi, ja vec ne znam kako se zovem, ne cujem je, idem kao zombi oduzeta od straha. Kako sam se popela na binu visoku oko 3-4 metra, ne znam, vukao me neki narod. Pocinje koncert, moji Simplici su divni, muzika plovi, a bina trese, narod gura kao u podnevnoj guzvi u prepunom gradskom prevozu, mokra sam od straha, ali cutim i kao gledam koncert, dok dobijam laktove u rebra, gazenje…njoj super. A ne zna ni jednu pesmu, nije znala ni grupu dok joj nisam pokazala na netu. Izdrzala sam u toj gunguli nekih pola sata i od muke mi se islo u wc. Zamolih je da podje sa mnom do toaleta. Kad poce da urla; “Trpi, ako sidjemo nema vise povratka, necu nista videti, jebalo te pisanje, idi sama, jebi se bre…”, ne znam ni sama sta mi je sve srucila. Kako sam sisla ne znam, dobro je da nisam izginula, opaucila sam nogu silazeci, onu kosku na listu, sve sam zvezde videla, otisla sam do toaleta, i nisam htela vise da se penjem. Dole nije bila guzva i pocela sam normalno da disem. Do kraja koncerta, ona je stajala gore kao u prepunom autobusu i gledala, ja dole na livadici, nisam pola videla, ali sam sve cula i djuskalaaaa sama sa sobom, i uzivala. Prekidala me vise puta da se popnem, odmahivala sam rukom i djuskala.
U povratku kroz Kalemegdan, pricala je da joj nije jasno od cega mi je frka, njoj nije ni od cega, rekoh joj da smo svi razliciti i da ona o mojoj frci sve jako dobro zna. Cuje me ona, kao, i nastavlja u svom maniru. Nisam je vise slusala, nisam imala snage, cekala sam trenutak da se nadjemo s prijateljicom i da idem kuci. Nisam je oterala u pizdu materinu, nisam se svadjala. Osecala sam se jadno, iznevereno, verovala sam joj. Bila sam razocarana kolicinom nerazumevanja od nje i nacinom na koji je reagovala. Jos sam. I uvek cu biti. Nema povratka.
Zvala je sutradan, izvinjavala se, cutala sam…dovoljno je.
Treba ovih dana da se vidim sa njom, nisam od koncerta, i reci cu joj sve…u lice, bez grubosti, bez optuzivanja. Jednostavno, ona je takva, prihvatam to, postujem, ali vise sa mnom u takvu vrstu egzibicije nece ici.
Koliko mislimo da neke ljude znamo, koliku vrstu poverenja i sigurnosti gajimo i uzvracamo prema njima i onda naidje trenutak u kojem sve ode u tri lepe.
Koliko i sebe ne poznajemo.
I to razocaranje je donelo da me Simply red podseca na to i ne uzivam vise u njima i muzici, te pesme me sada bole.
stevo рече,
јул 22, 2009 у 15:08
Znaš kako je, samo one najdraže ne možemo birati, ostale… Razumem tvoje razočarenje, jbg. to je to, ali ne možeš sada sebi predbacivati jer kako kažeš znate se 15 godina… Retki su dobri prijatelji…
zelenavrata рече,
јул 22, 2009 у 20:34
Stevo, ne prebacujem, razocarana sam, i necu je izbaciti iz svog zivota, ima ona drugih kvaliteta.
stevo рече,
јул 22, 2009 у 21:03
Pa rekoh ti da prijatelje mi biramo
Mahlat рече,
јул 22, 2009 у 16:36
Slusaj Zelena, problem je samo u tome sto ona ne razume sta ti je. Trebalo je da je upozorisi i objasnis joj, nije mi bas jasno da ne zna ako ste bliske ali ‘ajde. SAvrseno mi je jasno kako si se osecala posto sam to prosla, na srecu imala sam jednu koja mi nije dala da sedim u kuci, vukla me svuda ali postovala moje strahove i ustajala tek posto bi nam stiglo pice, razumela je da tog trenutka ili umirem ili izlazim.
Mislila sam da je to neizlecivo a jeste. Ako nisi krenula sa lecenjem krajnje je vreme inace sve to moze da ode mnogo, mnogo, daleko.
Najbolje bi bilo da joj objasnis kakav je haos u tebi kad te uhvati frka.
zelenavrata рече,
јул 22, 2009 у 20:39
Mahlat, poenta je upravo u tome, sto zna sve, ali te noci jednostavno nije htela, zelela, mogla, da cuje moje molbe. To me je upravo i zabolelo i oni koji je znaju ne mogu da veruju da je tako postupila. Kao da me je pustila da umirem, znas osecaj… Borim se sa tim, lecim ga, zivim…Izlazim, ali samo molim, ako me uhvati frka, da me ukapiraju i to je to.
Ona to tada nije, ne znam zasto, pravdala se stresom na poslu, napetoscu…shvatila je donekle, ali ne u potpunosti, to zelim da joj kazem kada je vidim.
I ne umem da objasnim, ali nemam vise poverenja u nju za takve situacije i necu sebi dozvoliti da se ponovo nadjem nasamo sa njom u istoj.
tunguzija рече,
јул 22, 2009 у 17:11
Ne mogu cirilicom, ne da. Ne da mi ni latinicom.
U takvoj situaciji ljudi se razotkriju, upoznamo ih, ali prepoznamo i otkrijemo i sebe. Bilo ti je tesko, bas zbog toga proceni da li valja i treba zbog toga da prekines prijateljstvo, poznanstvo, vec sta li je. Ili da, uz dobar razgovor i objasnjenje, nastavis istim tempom. Nastaviti sa tim bolom u sebi ne ide. Samo ces svaki put kad je vidis da se sledenis od onoga sto je uradila.
To ti govorim hladne glave i srca, a sama secem takva druzenja. Secas se da sam ti za „bosanski lonac“ rekla da nemam toliko bogatstvo u ljudima kao ti i da je to sto ti imas divno. Nemoj sada, a verujem da svi dodjemo u takvo svoje vreme, da kidas niti koje su ti znacile. Ugodi sebi da te ne opterecuje, diplomatski, ali ne zatvaraj vrata. Da vidis kako ce posle razgovora da teku stvari.
zelenavrata рече,
јул 22, 2009 у 20:58
Tunguzijo, naravno da necu prekidati prijateljstvo, malo je dobrih ljudi i prijatelja u jednom zivotu. Ona vredi kao covek, poseduje sve vrline koje jedan prijatelj, dobra osoba treba da ima. Ona jeste u mom „bosanskom loncu“ i tu ce i ostati. Samo sto sa njom vise necu nasamo ici na takva zbivanja. Kao da to tada nije bila ona, gledala sam je u soku i strahu, pitajuci se ko je ovo sto me ovoliko psuje i jebe mater i zasto to radi kada je nesto molim!
Nisam ocekivala tako nesto od nje i to zelim da joj kazem.
Priseo mi je koncert zbog toga, iskreno.
Ali, idemo dalje…
Bobby рече,
јул 22, 2009 у 21:10
Kad me neko tako izneveri,razochara,ubedachi ili sta vec, a meni je blizak e onda vishe nikad nece biti isto kao pre. Bash zbog toga shto me poznaje kakav sam ja. Verujem da ti je bilo bzvz shto ti je tako neko sruchio u lice, i da si tako odreagovala. Bash kao shto si rekla da nismo svi isti, to stoji i podrzavam te 100 % u tome. Poshto sam ja jako ….kako da se izrazim da da bude blago hahaha ma ja bi mu sruchio duplo gore nego on meni.:))
zelenavrata рече,
јул 23, 2009 у 13:46
Bobby, kada se desi nesto lose, onda se uci. I o sebi i o drugima. Najlakse je odjebati nekoga…nisam od tih da srucim u lice, bar ne u afektu, naucila sam da se kontolisem, ali uvek kazem, sacekam trenutak.
duleee рече,
јул 23, 2009 у 00:36
He,he.Hi,hi.
A ‘el te neko terao da se rodis u macijem mesecu?Os da bidnes vodolija?
zelenavrata рече,
јул 23, 2009 у 13:47
Duleeeee, he, he, hi
Isterala me majka u macecem mesecu, k`o i tebe tvoja i to nam je sto nam je 
drveniadvokat рече,
јул 23, 2009 у 01:12
nešto slično sam doživela nedavno i potpuno razumem osećaj kroz koji si prošla. samo što ja ne planiram da nastavim druženje sa dotičnom osobom. barem ne na onakvom nivou na kom je bilo.
samo ne razumem zbog čega si se uopšte penjala gore? nemoj da radiš stvari koje ti se ne rade, ugodi sebi i uživaj. makar i sama.
zelenavrata рече,
јул 23, 2009 у 13:51
Drvena, svi smo razliciti, i iskustva nas naprave nekakvim. Cenim kod nje mnogo toga i vredi ostati u prijateljstvu, samo ne znam kakav cu osecaj imati…vreme ce da pokaze. Ne razumem ni ja sebe, sto sam to uradila, sada kada se retroaktisem (moj izraz), ne kapiram se, ali sam se posle dozvala sebi i sisla i uzivala. Valjda je i ova lekcija morala da se nauci, da ne poznajemo svakoga dok se ne nadjemo u odredjenoj situaciji, nekada i sami sebe…
veshtichanstvena рече,
јул 23, 2009 у 08:13
Draga moja,sasvim razumem taj osecaj koji si imala…kao da si sama na svetu koji te okruzuje,i ni jedno poznato lice..Ono koje pripada tvojoj prijateljici izoblicilo se i postalo groteskna maska nepoznate osobe…
Zao mi je sto si dozivela razocarenje,a trebalo je da uzivas….
Verujem da ce ti zivot to nadoknaditi necim prelepim.
zelenavrata рече,
јул 23, 2009 у 13:55
veshtichanstvena, opisala si upravo pravo vidjenje mog stanja u dve recenice, a ja na celoj strani
Idemo dalje, sta da kazem, i razocaranja su deo zivota, ljudi…Zivot se ‘potrudi’ za sve i nista nije slucajno. Neka se ovo dogodilo, dobro je, znam nesto o njoj a i sebi.
drnch рече,
јул 23, 2009 у 08:59
Kako se tvoja drugarica ponasala je … prilicno lose… Sta ces s tim (s njom) to ti proceni…
Meni je muka od tolike pomame, kogod sa sveCke televizije da zaluta kod nas… Ljudi k’o da izgube pamet… Rodjenu babu bi pregazili samo da bdu sto blize… Jadno! Jedva cekam da se slegne ta nasa neizivljenost.
Druga stvar su mass koncerti. Ja nastup dozivljam kao interakciju gde svi budemo i zabavljamo se povodom nastupa i licne prezentacije necije muzike. Uopste vise ne pristajem da idem na svecanosti gde izvodjac nema blagog pojma ni gde je ni kome svira, nit’ ga interesuje reakcija… prodje set listu koju su mu sastavili, pokupi lovu i pali! Idem samo ako procenim da se medjusobno cenimo… Mi, kao publika, cenimo izvodjaca a njemu je stalo do nas… Vazno mi je da se … medjusobno … vidimo… a ne mi njega na ekranu a on nas kao nekakvu senku iza reflektora.
zelenavrata рече,
јул 23, 2009 у 14:01
Drnchu, slazem se s tobom. Pre Simply reda, isla sam na AC/DC, osecaj sa oba koncerta je prazan. Jesam slusala dobru svirku, ‘videla’ legende, ali nije bilo interakcije. Prvo je drugi jezik i ono posle pesme „yeah“, „next“…nema bre ono nase; „ajmo ruke gore“ i sl…Profesionalci su u minut odsvirali kao na CD-u i otisli. Neka sam dozivela i to, drago mi je, ali, priznajem, nije to, to!
A o guranju, napred da se kao bude sto blize i vidi, ne znam ni ja sta, ne bih, bitna je atmosfera…ma o ovome bih mogla do sutra.
Madona me nece videti, eto u inat
Milana рече,
јул 24, 2009 у 17:32
Sigurno da između vas dve neće biti kao pre. Bar je pokazala pravo lice, pa sad znaš šta možeš očekivati ubuduće. Ne dozvoli da te omiljena muzika podseća na ružan događaj i osobu.
stevo рече,
јул 24, 2009 у 18:22
Zelenče, čitam ove komentare i sad mi je žao što tog dana nisam bio u tvom gradu, jer da sam bio tamo oma bih te pozvao u kafanu dje peva Karleuša i jeli bi smo deset s lukom pili vino, rakiju i sokove sa mineralnom vodom „Pij Me Bre“, i dobro bi smo se proveli. Jbg. kad ti stanuješ pet iljada kilometrova od mene. Pozdrav odavle dje ja obitavam!
zelenavrata рече,
јул 26, 2009 у 14:17
E, pa prc sad Stevo, upropastiJo si mi kontracepciju zivota
A Kurleusa peva u kafani, uzivo?
Pozzzzz dobri covece!
stevo рече,
јул 26, 2009 у 16:48
E sad, jebiga, kontraspekcija u životu ti je taka kaka jest! Bre! A ‘urleuša peva na plejbekovac sa zadrškom, nakon provere teksta
Pozzzz dobra ženo i idji bre, sve je ok!
dudaelixir рече,
јул 25, 2009 у 20:16
Ukenjala ti koncert zjaka jedna! I svaki put kada cuješ NJIH, seticećeš se NJE! Ne razumem takve osobe kojima je stalo samo do sebe! Zao mi je, ali neke prijatelje treba precrtati! Ja sam jednu skoro!
zelenavrata рече,
јул 26, 2009 у 14:23
Dudo, a ovo vazi i za Milanu. Da li sa mnom nesto nije u redu, ili sam isuvise blage naravi, ali za moj vek jos nikoga nisam precrtala. Sami se precrtaju, nekako izblede i to je to.
Razdvojim babe i zabe i idem dalje…
A da mi je usrala koncert, jeste.
Setih se one o Srbima, kada im ucinis 99 puta i jednom ih zeznes oni zaborave tih 99 puta.
Istina je da nosim gorak ukus i ruzan osecaj, ali nije za precrtavanje!
I opet kazem, ko je bezgresan neka prvi baci kamen. Ja nisam i ne mogu.
Milana рече,
јул 26, 2009 у 00:01
I ja imam precrtanih. Lepše je bez njih.
Gil-galad рече,
јул 27, 2009 у 03:57
Ne znam shta bih ti rekao, jer sam jako iskljuchiv… No, dok ne chujesh drugu stranu josh jednom… Nikad se ne zna… Neracionalne stvari/potezi chesto imaju racionalno objashnjenje. Ne branim je, razumem kako se ti osecash – prosto ne odgovara ti guzva. (Ja na Exitu nikad nisam bio jer mrzim to masa-se-talasa guzvanje.)
Nego, no big deal, Simpy Red su ionako gej bend.
Zez.
Zamislih se sad… Udaljenost od bine… Hm… Sve zavisi od izvodjacha i broja ljudi. Nishta lepshe od nasheg voljenog SKC-a i nekih 600-700 rokerskih dusha u njemu!!! Onda mozesh i blizu da budesh. Dodushe, jedina dva certa gde sam bio na bukvalno pola metra od izvodjacha su jedan od onih koje je odrzao Neno Belan pre par godina, i 30 godina Generacije 5 (http://www.starlightblog.co.cc/2008/11/30-godina-generacije-5-28112008-skc.html).
Inache sam po strani…
Gil-galad рече,
јул 27, 2009 у 04:01
I da – ne radi se tu uopshte o poverenju, nego o (ne)poshtovanju.
Sad, Strelcima je poshtovanje njihove lichnosti neshto od strane drugih najvaznije na svetu. Ne znam za vas vodene…
zelenavrata рече,
јул 29, 2009 у 01:57
Gilu, u pravu si, jedino nisam znala da je gej bend
BTW, sitnica, ona je strelac
A ja sam vazdusna vodolija, ne idu ti horoskopi
electrasdreams рече,
јул 28, 2009 у 10:25
Zelena, pomagaj, sta je sa mahlatickinim blogom, ne pronalazim ga?
zelenavrata рече,
јул 29, 2009 у 01:58
El, ni ja nisam mogla do nje, a ni ona do sebe, koliko sam videla, ne bih ti umela pomoci, ali vidim da je sada ima
sarah рече,
јул 28, 2009 у 19:56
Zao mi je da se sve to izdesavalo.panika je gadna stvar, i jos kad te ostave na cedilu…proradio je egoizam…. ne daj se generacijo, bila sam na odmoru , pa nisam u toku…
hajde, osmeh na lice mozes ti to.. pozz
zelenavrata рече,
јул 29, 2009 у 01:59
Sarah, generacijo od puzica
Morala sam 
Proslo, idemo dalje, kada me tako slatko nasmejes, kako da budem tuzna
Nadam se da se se lepo odmorila, kisss
Luna Morena рече,
новембар 1, 2009 у 00:20
Pa sto se Zelena plasis gomile? Zar mi vodolije ne volimo guzvu???
JAko nekorektno sa njene strane, ali to su prijatelji, nekad dobri, nekad ih ne mozes prepoznati.. u stvari pitanje je da li ih ti ikada i znas u tolikoj meri u kolikoj oni mogu da te iznevere kada ti najvise trebaju 