Trcati,
hodati,
ici.
Samo ne stajati.
Stajati, znaci videti se,
uci u sebe,
videti nemoc i
nista.
Ko moze da trci,
neka bezi od sebe.
Sa sobom je najteze,
i najlepse.
Kada se sebi das.
neka te nose ljudi,
vreme,
niko,
nista.
Samo ne stoj,
Idi.
Idi od sebe!
[...] drugog čoveka Ovu svoju pesmu postujem analogno postu Ne daj sebe, sebi koji je postovala Zelena Dama na svom blogu. Obzirom da danima nećkam koju pesmu prvu da objavim [...]
 | Branko Baćović на Za uši i oči! |
 | zelenavrata на Za uši i oči! |
 | Charolija на Za uši i oči! |
| Za uši i oči! | www.… на Za uši i oči! | |
| zelenavrata на Kakvi smo ljubavnici po h… |
Ovo si definitivno u pravu
jbg-a… jel moze da se koristi bajs umesto trckaranja? Ali sa ovom devojcicom na plazi ne bih se bunio da trcim
Ivane sa devojcicom se podrazumeva da bezis, trcis, vozis bajs, sta god, samo ne sam sa sobom
volim neparan broj, tako da ce ipak biti 2 ili 4
Evo, ja baš krenuo
Stevice, idji begaj
Kolko god da trčiš, od sebe se pobeći ne može.
Sam taj beg je ustvari samo zavaravanje i obmanjivanje samog sebe.
I ne treba bežati treba se menjati.
Reminder, ne slazem se sa tim.
Posmatram ljude koji odu na godisnji odmor, pa posle 5 dana ne znaju sta ce sa sobom…pa one sto odu u penziju, odlepe od viska vremena…dosada je najveca bolest.
O tome govori ova pesma.
E zato ne volim poeziju,
simbolika, simbolika, simbolika,
treba da silujem mozak da bih nešto skontao,
lakše mi sa prozom, “što na um to na drum, pa kom opanci kom obojci”
pravi sam ljakse kad koristim te arhaizme ali šta da radim,
ma samo opušteno
Ma eskuliraj Reminder
Mislim da su to ljudi koji nemaju nikakva interesovanja.
Treba vratiti sebe sebi…i tada sve sare kaleidoskopa naseg bitisanja, dodju u harmoniju…
Veco, ko moze sa sobom uvek, svaka mu cast.
Ja sam za uposljavanje misli…neka rade nesto a ne da misle samo o sebi, eto onda hipohodrije, depresije…
Da, ponekad stvarno vidim samo nemoc i nista… A opet, ima dana kad u sebi vidim neopisivu snagu, radost i ljepotu, sjaj koji zaslijepljuje. I iskreno vjerujem da sam to pravi Ja, a ono drugo samo Trenutni ja. Eto, tako prezivljavam ta propadanja, ili depresije – kako ih ti zoves. Vremenom, sve me manje plase ta poniranja u sopstveni mrak.
Sjajno si ovo napisala, svaka cast.
Slavko, hvala
Na ta poniranja sam, upravo i mislila, tada se bezi od sebe, da nas ne proguta mrak, uposliti sebe i misli, jedini spas, po meni.
ups
trčala sam do tvog bloga, vratila se živa, zdrava, ne umem pobeći od sebe!!
kiss
Draga, Naivna, ovo ce da zvuci kao fraza ali je istina. Motika i njiva, pa da vidis kako se bezi od sebe. Nema te nigde, pravi i zdravi umor od fizickog rada izvlaci sebe od sebe, i nema se vremena za palamudjenja.
Ovo ja mislim.
I meni je lakša proza, ali si definitivno rekla sve što je tačno!
Dudo, mogla sam da pisem, a mozda i hocu nadugacko i nasiroko o ovome. Ovo mi je doslo u trenu, inspirisana nekim ljudima oko sebe, cija me je tuga jako, jako zabolela, a ne mogu tu nista…jebem ti coveka bas!
Побегнеш од себе, па се изгубиш, па не можеш себи да се вратиш. Затворе се нека врата заувек, а ти тражиш иста на која си изашао, а њих нема. Ако не умеш да се прилагодиш, да нађеш друга врата (зеленија), или било која, онда си изгубљен.
Промена!
У корак са временом!
Борба за опстанак!
Све су то лепе фразе.
Добро си рекла – само не стој! Мени твој блог помаже у томе.
Tunguzijo moja, ako sam jednoj osobi na ovome svetu bilo kako pomogla, onda ne postojim uzalud. Hvala ti.
Istina, zelena…istina…svidja mi se ova poJezija tvoja…negooo…ima jedan problemčić: od sebe se ne može pobeći, majku mu, inače bih prva to uradila…povedeš kretena gde god da kreneš…ja guram stoku od sebe, neće bre da ode!
Shapicka, kada si u haosu od posla imas li vremena da te kreten smara? Mislis li uvek na njega i o njemu? Ne mozes! Motika je zakon, kada bi imali sta da kopamo. Ali treba ici od sebe takvog, ubijati stoku u sebi fizikom, ja mislim da je to jedini lek. Kada se umoris kao stoka, bacis se u krevet i misli ne postoje. Jel` tako?
Pa dobro, a na mene nisi mislila, s’kim ja da trcim, daj neku slicicu….mislim kad vec ovoliko nasavetova Ivana
Sarah, gde ti vide Ivanu
Moje trcanje, ako nisam imala drugo je bilo voznja sobnim bajsom po 15km. posle toga me bolelo uvo za sve, izbacila sam sve negativno iz sebe.
Svako neka nadje nacin da se umori zdravo i mnogo je lakse. Samo ne stajati.
Lepo napisano. Velika istina.
Meni nešto ne uspeva da pobegnem, il’ kako je to Balašević ’96 rekao:
“Sebi nisam znao uteći…”
Pheelex, dobro dosao na blog. Ne moze se ppobeci od sebe, ali se sebi moze pomoci kada se manje misli o sebi.
Moje misljenje.
Koju Ivanu, mislila sam na Ivana :8O:
on da trci sa devojcicom, a mi…no dobro ti si na bajsu…
hehheheheh
– jel mislis na ovog sto se beci 
E, pa Ivaneeeee, sada cu da joj pokazem i becliju, neces ti nju meni zezati
Sarah, ovaj sto se plezi ide `vako : p
eto
Sarah, vih da sam plava
Ono sto sam rekla Ivanu, to vazi i za nas, sto ne bi?
E, buljavko ti ide `vako, da te doticni ispod ne zeki
: shock :
sve ovo samo spojeno i eto buljavka
Kissss generacijo
a ne znam ni kako ide ovaj sto se beci ??
Eno objasnih ti, aj sad ti da vidim da li si naucila
Rock and Roll
Zeno, dobro dosla, recimo da se i tako moze reci
Milana, ne znam otkud ti skroz gore i nemam mogucnost da ti odgovorim, pa zato ovde sada cinim.
Mislis da su to ljudi bez interesovanja, ja mislim da oni izgube volju za intresovanjima, svakodnevnica ih zakuca jer misle da su bespotrebni. Naravno da ovo nije globalno misljenje, ali znam i mnogo takvih slucajeva. Ljudi koji su ziveli 100 na sat, kada stanu, ne znaju sta ih je snaslo i upadnu u depresiju, jer im je posao okupirao misli, sve drugo je…drugo…i nemaju volje za tim.
Za njih kazem da beze od sebe i da nadju smisao i zanimaciju i okupiraju misli, a desi se svakome da upadne u takvo stanje.
Tada begaj, radi nesto, bilo sta, samo bezi od sebe.
Зелена, `оћу и ја смајлића.
:@
Tunguzijo obicna je ovako : ) Veliki : D
Namigivanje ; )
Plezenje : P
to je to otprilike:
Osetila sam se kao kad mi mama pridikuje i uz jutarnju kafu evo imam i veeeeliki osmeh.
Znam ja sve sto si napisala, ali nece. Onaj znak :@ je velika ljutnja, a opet nije htelo.
Evo
bas da vidim
Sila si!!!
Veeeliki pozdrav i prijatan dan!
Koliko god da sam često u trci i jurnjavi, potrebno mi je da povremeno zastanem i dobro pogledam u sebe, da bih se sačuvala.
Ipak je najlepše hodati
Nektarino, sve, samo ne stajati.
Da, pozdravljam i ja hodanje
Bezim od sebe, samo me moja senka juri
pa opet ne znam da li na kraju bezim od sebe ili od nje? Omg 