Krvno srodstvo, zauvek neraskidivo, nosimo jedni druge u sebi na taj neki nacin.
A postoje dela koja me ostave nemom. Srecnom, sto postoji neko ko ne mora zbog tih par kapi zajednicke krvi, gena, predaka…da me ucini sigurnom. Da me ucini i tuznom, sto to ne mogu da uzvratim, ne na taj nacin. Sto je to osecaj tog nekog da te voli i daje, ne trazeci nista za uzvrat, a moja ljubav prema njima mi se ucini tako majusnom, mrvicom nicega…Lep je osecaj da me neko voli, misli na mene, moze i hoce da mi sve da a ne mora. Dobar je osecaj da nisam uvek sama, da ima taj neko ko ce mi postaviti zid iza ledja da ne padnem, ne upadnem u ponor beznadja.
Uvek je veca ona ruka koja daje od one koja prima…i volim tu ruku iako ume da me osamari i pomazi i da, ali nista ne trazi, nista ne uzima…lici na Bozju ljubav.
Nemirna a spokojna sam, nisam sama, postojim u toj ruci, delic sam nje, i verujem da cu nekada naci nacina da uzvratim svu tu plemitost i dobrotu koju sam dobijala i uzimala.
dollybel рече,
септембар 27, 2009 у 01:11
U krvotoku i u duši uvijek su tu, uz nas. I sve mi je milo od njih.
Neka nam ih.
Hiljadu puta me grize savjest što ih češće ne posjetim, iako su mi daleko.
Ali, znaju da ih mnogo volim.
Osjeti se to.
Divno si ovo napisala.
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 12:10
Hvala Dollika.
Naivna рече,
септембар 27, 2009 у 08:10
мени се свиђају емоције што те преплављују ових дана ….
тако ми се бар чини
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 12:11
Dobro ti se cini Naivna
stevo рече,
септембар 27, 2009 у 09:16
Zelenče, ja imam male ruke a visok sam metar i osamdeset i pet; male ruke a vole puno toga da prime, kad treba da se da daje se ono što se ima! Pozzzz!
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 12:12
Stevo, sta da ti ‘odkomentarisem’?
Reminder рече,
септембар 27, 2009 у 09:28
Evo ti ruka za ovaj post. Odličan je.
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 12:12
Hvala Reminder.
veshtichanstvena рече,
септембар 27, 2009 у 10:14
Zelena,mnogo si rekla,sa malo reči.Post je odličan,a ja rastužena pročitanim..Lepo je imati nekog svog…imati ruku koja daje sigurnost,a u isto vreme biti onaj koji uzvraća,ali i prima.Treba znati i primiti.
Moj problem je što mi ono prvo ide spontano,a nisam naučila ovo drugo,da nekad’ treba i primiti nešto,da to što primam,čini zadovoljstvo onome ko daje..Uzajamnost je osnova odnosa medju ljudima,pa bili oni u kakvoj god vezi…krvnoj,prijateljskoj ili ljubavnoj..
Potakla si me na razmišljanje,a to je dobro))))
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 12:13
Veco, ni ja se nisam naucila, pa sam uvek zatecena, ali osecaj je…sve ovo sto sam napisala a sto ne umem da ispisem.
Razmisljaj, razmisljaj
sarah рече,
септембар 27, 2009 у 14:16
Vazno je dati od srca i cuvaj tu ruku, vise nego svoju
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 23:52
Cuvam Sarah
electrasdreams рече,
септембар 27, 2009 у 17:44
Vavjek nad nama, bdi.
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 23:52
Tako je El.
afroditta рече,
септембар 27, 2009 у 19:27
Bogatsvo je imati takve ruke ! Cuvaj ih !
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 23:52
Hocu Afroditta!
tunguzija рече,
септембар 27, 2009 у 20:35
Na pola procitanog posta pozvala sam mog Batu da ga cujem. Uvek me svojim skupim recima potaknes na veliko razmisljanje.
Bogatstvo je u tebi, ne dozvoli da te samo mi malobrojni citamo.
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 23:54
Tunguzijo, ne znam ko si i ne znam odakle si izabrala bas mene da pratis i citas, ali me postidis tvojim pohvalama, majke mi
Ako sam te nagnala na razmisljanje, verujem da je u pozitivne svrhe.
Hvala jos jednom
Charolija рече,
септембар 27, 2009 у 21:39
Ponekad i ja mislim da nikada neću uspeti ni mrvicu od svega vratiti.
zelenavrata рече,
септембар 27, 2009 у 23:55
Charolijo, valjda cemo neki deo, nekada, nekako vratiti…
rainbowica рече,
септембар 28, 2009 у 02:23
Valjda je deo tog vracanja da budemo uz njih kao sto su i oni bii uz nas..uvek.
zelenavrata рече,
септембар 29, 2009 у 02:47
Valjda, dugice.
malabreskva рече,
септембар 28, 2009 у 09:46
Sve si tako lepo rekla. Lepo je imati nekog svog, koji će ti pružiti ruku. Ljubav sve pobedjuje, a porodica nam je uvek bezrezervno pruža.
zelenavrata рече,
септембар 29, 2009 у 02:48
Malabreskvo, ne svi, ali neki delovi porodice…i hvala im na tome.
dudaelixir рече,
септембар 28, 2009 у 21:34
Blago tebi što je imaš!
zelenavrata рече,
септембар 29, 2009 у 02:49
Jeste vala Dudo
nektarina рече,
септембар 28, 2009 у 23:06
Krvno srodstvo, jedina bezuslovna ljubav.
Divan, topao tekst.
zelenavrata рече,
септембар 29, 2009 у 02:49
Hvala nektarino, iz srca je napisan u napadu iskrenosti.
Plava Baklava рече,
септембар 29, 2009 у 06:08
Krvno srodstvo nije jedina bezuslovna ljubav, ali je nemerljiva vrednost ruke ljubavi i podrske. A vracanje …… oni nasu ljubav osete, prepoznaju, a mi vratimo tamo gde mozemo i gde je potrebno ….. nista ne ide po principu prostog reciprociteta. Medjutim, samo prpeoznavanje ovakvih ruku cini da budemo bolji ljudi i umemo vise i bolje i bas kad treba da damo
zelenavrata рече,
септембар 30, 2009 у 02:24
Plava Baklavo, slazem se, ovo je post posvecen jednoj osobi, za koju sam krvno vezana, i u pravu si prepoznavanje me cini se trudim da budem blja.
Reminder рече,
септембар 29, 2009 у 10:29
Iz opravdanih razloga, blog – Miljanova reč će od danas biti privatnog tipa tj moći će da uđu samo korisnici kojima ja to dozvolim. Razlog za ovim postupkom neću da obrazlažem. Žao mi je što to mora da uradim, ali imam samo 2 opcije: ili da prestanem sa blogom ili da svoj blog načinim privatnim, da nemaju svi pristup. Nadam se da će te me razumeti. Znam da ću mnogo izgubiti ovim postupkom, ali jednostavno nemam izbora.
Da bi Vam odobrio pristup na blog morate mi poslati korisničko ime (kojim ulazite na WP) jer se ono obično razlikuje od Nicka koje koristite na blogu. Izvinjavam se što sam ovako zvaničan, ali ovu poruku ću proslediti svima koji me prate i koje pratim. Pošaljite mi na mail ako to želite Pozdrav od Miljana
Swan рече,
септембар 29, 2009 у 21:13
Блог отличный. Вам бы награду за него или просто почетный орден. +)
lost03 рече,
септембар 30, 2009 у 19:16
ako ne toj ruci, daćeš nekome ljubav i dobrotu jer si i ti to dobila. to valjda tako nekako kruži među ljudima
zelenavrata рече,
октобар 1, 2009 у 17:13
Tako je losticka
IvanB. рече,
октобар 3, 2009 у 22:53
Srecni su ljudi koji imaju sansu da poseduju ruku koju mogu da uhvate kad im treba dok koracaju putevima zivota.
zelenavrata рече,
октобар 4, 2009 у 12:44
Tako je Ivane.
Luna Morena рече,
новембар 1, 2009 у 01:59
Volete i oni, volimo te i mi.
Ti si srecna osoba