Otkljucala je vrata, usla laganim korakom, stikle su odzvanjale po praznom parketu, uzela je casu vina, zapalila cigaretu, povukla duboki dim, sela u fotelju i gledala…
Vidi devojcicu koja je sama, na velikoj livadi punoj maslacaka, kako ih duva, potom skida vrh i pravi okrugle prstencice i spaja ih u ogrlicu…
Vidi devojcicu kako trci ka skoli sa torbom vecom od nje, kako prosipa mastilo iz penkala uciteljici po carapama, kako se stidi, kako deli uzinu…
Gleda u devojcurka koji pali prvu cigaretu i pocinje da psuje, izigrava musko, urezuje slovo na ruci od isecene pivske flase…zaljubljenu ko zna koji put…
Vidi devojcurka koji ide po gradu, zabacuje dugu kosu, sedi ispred Filozofskog fakulteta, pusi i klati u ritmu Doorsa…a ubrzo ta ista, sa kratkom crvenom kosom odlazi u diskoteteke i na zurke, pije prvo vino, peva, igra, voli ceo svet…
Vidi devojku koja izigrava zenu, koja radi, kupuje sebi prve cizme, pa iz obesti jos jedne, o svom trosku prvi put ide na more sa nekim za koga misli da je sve, da je zivot, da je…gleda je godinama kako bledi u ruini necega gde se nije nasla a trudila tu da ostane, pokusavajuci da stvori novi svet i kroz to dobije zivot i ponovo osmeh…gubi taj pokusaj…odlazi da se vrati…
Gleda devojcicu, devojku i zenu u jednoj, koje pokusavaju da se izbore sa demonima samoce i straha….dugo ih je gledala, sve tri, kako kad, koja bude…..vidi suze, osmeh, poraze, pobede…I sve tri zive…jos uvek…
Vino je ispijeno, cigarete ispusene, ustaje lagano, odjekuje joj hod, gasi svetlo, izlazi i zakljucava vrata.
Sve ok, samo ne volim zakljucana vrata.
Elektra, ima kljuc.
sve su zelene…
Aha Magi
neka ih…lepe su. otključaj, bre, ta vrata….šta te briga
Magi, ti imas kljuc, sta se brines
Odrastanje je uvek deo životne priče, ali ostatak tek sledi! Ono što je bilo brzo je prošlo; bile su samo tri, sada sledi četvrta, poslednja valjda…
Da, Stevo, poslednja ujedunjuje.
Sjedinjava, postaje kompaktna celina; tako bi valjda trebalo da bude kod sviju.
Odlicno si ovo rekla , sa malo reci…a mnogo je receno…
Zivot jedne zene…
Upravo tako Veco.
Dooobre noge i cipele
trojstvo?
Naivna, tako nekako
Zelena ti mi jednom prilikom reče da su tvoja vrata uvek otvorena ?
Exxx, moja jesu
Sećanja, sećanja, a život teče. Čeka je još novih faza! Srećno!
Dudo i ja to kazem
sve je u redu samo ako nema zida između nje i ostalog sveta, a ako ga je i postavila zbog demona samoće i straha, vreme je da na tom zidu ugradi još po koja vrata, i biće ok
Makic, a prozorce, moze li to?
I?
Posle tri tacke?
Vrata se nikad ne zakljucavaju, uvek ih treba ostaviti odskrinuta.
Mahlat, moraju nekada da se zakljucaju, ne moze svako da ulazi kad hoce, a kljuc postoji
njih tri, dodje mu kao 3 u 1.
Bingooooooooooo Sanjaru
dobro, kad je bingo, sta sad ja tu dobijam?
moram da rečem, cipele su stravaaa, a čarapke ne zaostaju
Sanjaru, dobijes kljucic, malo li je?
nije malo to sam hteo od tebe da cujem
E jesi čudo od žene. Zato te i volim.
I ti si i ljubav je uzvraceTa Char
Kako ko, kako gde, kako kad, sama odlucujes, u tome je car. A vino tek treba Zelena da se pije!
Tunguzijo, vino uvek bre
Ne seri da si urezala slovo na ruci???
A sta ako neko nadje zeleni kljuc i otkljuca ta zelena vrata koja si ti zakljucala i prethodno otisla?
Ivane B, cuti bre
Ima mnogo njih koji imaju kljucic
sto si pravila toliko duplikata kljuca. Standardno je tri
Ivane, svako u sadasnjosti ima kljuc.
I kada sam ja bila po standardu a?
uvijek ćemo se vraćati toj djevojčici, djevojčurku u sebi, ma koliko uloga još da imamo.
Vrata treba otvoriti, ključ ima samo vlasnik Zelene sobe
Dollika bona, to je kljuc secanja, koji ne treba uvek da bude otvoren, sadasnjost je otkljucana, ulazite
čekaj bona klizavi mi puti
i treba sve tri da žive, ova velika da čuve one dve klinke, a klinke da čuvaju dete u njoj. samo tako je potpuna
Upravo tako Lost
Ne dozvoli da ikada ta devojcica sa devojcurkom ode iz tebe… drzi ih u srcu, jer samo se tako ostaje duhom mlad…
E…a mozda smo plesale negde zajedno…
Sarah, ne dozvoljavam, samo ih nekada zakljucam, dosadne su
A za ples, sve je moguce…
Malo romantike, ljubav, sreća i tuga… i dobre cipele, ovo me malo podseća na “Seks i grad”… Slike su prelepe, a faze života su delići slagalice bez kojih ne bi bili to što jesmo…
Tako je Malabreskvo
Е баш дивно…
За оне ногице на првој слици – може једна копија кључа?
Ил да нарежем сам?
Vajaru, dacu ti kopiju kljuca
I neka uvijek postoji nada,da kada se jedna vrata zatvore,druga se otvore!
Nisu li ta vrata ofarbana bojom nade!