Citah post kod Shaputave pa mi se nadize i onako vec nadignut prEtisak.
Necu da kazem da sam dobra, jebe mi se za to, mislim da sam budala.
Setila sam se gomile situacija gde sam bila iskoriscavana i dopustila da mi to urade, zarad svojih ideala o prijateljstvu, i misli da to bez mene ne moze da se resi. Nisu krivi ti sto su trazili od mene da ucinim bilo sta sto im treba, ljudi idu dokle im se dozvoli, kreten sam ja, kojoj je zao da kaze ne, nosi se, imam obaveze, da slazem, da mazem, pa se posle pogledam u ogledalo i kazem bravo seratorko. Osecas se kao kreten ali si pomogla, visi cilj, ideali, jebes tvoj osecaj, sto sebe turas na prvo mesto vazda, ne budi sebicna skotina. Znam da mogu da se obratim, da trazim kada mi treba nesto i trazim kada moram, i isto se i tada osecam kao kreten sto ne mogu sama da uradim nesto nego mi treba necija pomoc.
Pretplatila sam sebe ma kretenizam.
Naravno, da to nije uvek i sa svima, postoje oni sa kojima se uzajamno pomazem bez trazenja a hvala je rec koja se ne izgovara da se ne bi terali u tri lepe, jednostavno imamo takav odnos i on nas cini bogatima.
Ali oni koji me jebu u mozak a ja ih pustam, jer kao necu da vidim da su losi, da me koriste, da se pojave samo kada im nesto treba, e tih ne umem da se resim, sve mi zao, sve se secam kada su oni meni nekada davno ucinili nesto bitno, pa se setim zajednickih dana i noci i deljenja svega sto je u medjuvremenu nestalo, promenili smo se svi, sto je i normalno.
I kazem, kada vidim njihov broj na displeju necu da se javljam, jer sam kukavica, da ne kazem grdju rec, i ne zelim, mrzi me ide mi na zivac da se rapsravljam, a ne mogu da slusam gluposti, ne mogu da lazem, necu da lazem…I javim se, som, i caskam, licemerno se kezim i kao slusam sta pricaju a puce mi patka za to, i kad spustim slusalicu oteram ih u tri lepe. I nisam dobra, nikako. Licemerna sam, pizda sam. Sve se kao nadam proci ce, vratice se na ono staro dobro vreme, ljude treba prihvatiti sa njihovom manama…aj da ne budalim…I sta da kazem, nanovo se osecam kao kreten, sto sam licemerna prema njima i sebi.
Ispisah ovo ne znam zasto, da kao ocistim sebe, jer ti ljudi nemaju pojma, ili delimicno imaju o mom misljenju ali ne haju, i kao da se podsetim da nesto popravim i da nece stati svet ako kazem NECU to da ti ucinim jer mi ne odgovara, ne zelim, i sto da objasnjavam, necu i gotovo kao sto su i meni neki rekli za neke stvari i ja to cenim kod njih, nece i mogu da se jebem, ali je tako i postujem to njihovo necu ma koliko me bolelo, a ja…pizda!
Ko izbroji koliko ima slova I dobija bambija :)