“Hoces li ponovo da se druzis sa mnom?”
Zanemela sam i umalo pala, to je bila ona, moja drugarica iz detinjstva koja se udala pre pet godina i nestala. Bubnjalo mi je u glavi, bila sam povredjena, bila sam…rekla sam, da, i otisla kod nje.
Nije mogla vise, odveo je da zive na selu, rodila je dva sina, odsekao je od celog sveta koji je imala pre nego sto ga je upoznala. Dozivela je sve vidove maltretiranja, bio je dosta stariji od nje…samo je pukla, uzela torbicu sa dokumentima, ostavila decu, sela u autobus i vratila se kod majke.
Cutala sam. Bilo mi je neobicno sto je vidim, patila sam za njom kao za frajerom kada je otisla, kada nisam mogla nikako da dodjem do nje, nije mogla ni njena majka…Zagrlila sam je i nastavile smo kao da nije bilo tog jaza od pet godina.
Pocela je da se vuce po sudu, razvod, zahtev za starateljstvo, njegova zabrana da vidi decu, putovanje autobusom do sela, gledanje iz coska…izgubila ih je na sudu. Ispalo je da je neodgovorna majka kada je ostavila svoju decu, a nije imala ni posao. Deca dodeljena ocu. Bila je luda, ocajna…bila je…sjebana!
Potrazila je strucnu pomoc, isla je kod psihologa, lececi svoj osecaj krivice, gubitak dece, majcinstva, osudu okoline.
Meni su govorili, kako mogu da se druzim sa droljom koja je ostavila svoju decu, a bili su mali, dve i cetiri godine, bolelo me je, videla sam sve njene patnje…okretali su glavu od nje, njena majka je venula, svi su ih pljuvali, okretali im ledja, ogovarali ih…
Lecila se od same sebe, od greske, od odluke da ostane bez dece i normalna.
Par godina, dok je ona jos bila na terapiji, komsinica cini istu stvar. Odlazi od muza, pasivnog, podredjenog mami, koja im je krojila zivote, ostavlja tinejdzere, razvod, gubi ih na sudu jer nije bila stambeno obezbedjena i primanja su joj bila mala.
Osuda, komsiluk, njena bivsa svekrva, muz..svi su govorili da je kurva, da nijedna majka ne ostavlja svoju decu, da trpi i ostaje…Njeni sinovi su se stideli svega, vidjala sam ih retko, od onih veselih decaka, odjednom ih nigde nije bilo, jer su ih deca zacikivala, povredjivala zbog mame…Ne znam sta je bilo sa njom, kako se izvukla od osecaja krivice, znam da ga je imala u pocetku, tada smo se vidjale i onda je nestala…
Cetiri decaka su rasla sa ocevima, dobrim ocevima.
Moja drugarica je pocela da radi, da se oblaci normalno, da farba kosu, da lici ponovo na sebe, a lepa je, zgodna…vidjala je decu svakog drugog vikenda, jednom smo ih zajedno vodile na more. Sjajni decaci, ali u grcu, kao da im je otac tu negde iza glave, da ce osuditi svaku njihovu neznost ili lepu rec upucenu majci. Posmatrale smo ih kada ga zovu telefonom da se jave, kako usprave ledja, kako nesto ozbiljno govore, kako se ni jednom nisu nasmejali dok pricaju sa njim…Cudno je to letovanje bilo, na tren opusteni decaci, sledeceg zamisljeni, ukoceni…mnogo kasnije kada su odrasli, rekli su nam da je on uvek govorio da je njihova mama losa, da ih je ostavila, da ne treba nikada da je vole da ona to nije zasluzila…Jadni decaci. Bili su u raskoraku sa sobom i roditeljima.
Deceniju kasnije obe su se udale i obe dobile devojcice.
Njihovi sinovi, sada momci preko dvadeset godina, redovno posecuju svoje majke, vole svoje sestre.
Njih dve sijaju, obnovile su majcinstvo koje su izgubile, naprosto cvetaju, cvrkucu.
Videla sam sve ovo njihovim ocima, ne znam kako to vide ocevi dece, kako je njima bilo. Bivsi muz moje drugarice se brzo ponovo ozenio i dobio jos jednog sina, secam se da je govorio da oni nemaju sestru po majci, samo brata…strariji je pobegao od njega cim je napunio osamamnaest godina, a kasnije je otisao preko granice, majci se javlja svaki dan, mladji je tu, juri devojcice i zeza se. Dobro ih je vaspitao, to je neosporno, vredni su i posteni, ruzno je sto je govorio lose o njihovoj majci, ali na kraju su deca sama odlucila, osetila da ona nije zla i tu su sa njom svakoga dana.
Nije sve uvek tako kako izgleda na pocetku, definitvno.
Nekada se treba ugristi za jezik pre nego se neko ili nesto osudi, njih dve su prosle pakao jer su po svim parametrima ispale sebicne kuje koje misle na sebe a ne zrtvuju za svoju decu…One kazu da su ostale u tim brakovima deca danas ne bi imala normalne majke, vec lude zene koje su se zrtvovale i od kojih ne bi ostalo nista.
Ovo je prica o razlicitosti medju ljudima i njihovim odlukama, vremenu, osecanjima, ludilu, mrznji, deci, ljubavi, sreci…zivotu.
Nekako mi sada kod svih njih sve izgleda dobro, niko nije zakinut, svi imaju zivote i nekako je sve na svom mestu.

About these ads