Kroz sve izgovorene i nikad neizgovorene reci, nizao se kamen, vidljiv oku koje ga je tako pravilo.
Kroz sve izgovorene reci i neizgovorene videle su se rupe u kamenu, busne, otkrivale su prazninu, pustos, sivilo, nista.
Lepili ga blatom, stezalo se, licilo na kamen, dajuci laznu sliku cvrstoce.
Na prvi pogled se nisu videle razlike, drugi nije ni postojao, u oku je ostao kamen.
I dalje je tu, kamen u mocvari od blata, kamen koji lici na kamen, jer ga pravise takvim.
Kažu da je kamen večit, iako se stena, s protokom vremena, pretvara u pesak…
hmm, opet te neka depra drma..
Isto tako i ljudi. Spolja ono što svi vide, a stvarno samo oblepljeni obrisi, tek da liče i sa nadom da će svo njihovo blato jednom dovoljno očvrsnuti da više ne puca.
Ni kamen nije ono što se čini da jeste. Koliko puta sam pomislila da je čvrst jak, a on se raspao, skoro od pogleda!
Ništa nije večno!
Kamen i jeste jako čvrst kad nema nevolja. Sa prvim nevoljama njegova čvrstina se lomi u hiljadu kamičaka i postaje pesak. Ne volim da grudima zadržavam vetar, više volim da se savijem kao trska dok vetar ne prođe.
Spolja gladac, iznutra jadac…govorila moja baba.
like a rolling stone
Svi ste u pravu.
Mene je život terao da postanem čvrsta, na oko jesam, kao stena, ali iznutra, meka da me možeš ceći (al’ ipak nisam šuplja
, nema praznine). Nekako ova tvoja priča nije baš za ovo poredjene, al’ me podseti.
Koliko sam samo puta pravila se da mi nije ništa da sam jača od stene, samo….privid…..sve je to privid.
“svi ste u pravu!” mis’iiiim
neko se trudi da liči na kamen, a neko ne može da sakrije da je stena…
kamen ili nešto nalik njemu..
Auf, kada nemam šta bistrije da kažem, ću da citiram reči iz pesme jednog mog prijatelja…”svaka lepa reč je ružna kad se ne kaže”…e sad, pošto su svi gornji u pravu, valjda smo i mi donji…
Ko tebe kamenom, ti njega hlebom…
I tako to…
Al’ ostavi hleb da se sasushi nekoliko dana – pa udri, Mala Zelena!
kad bi se ofarbao licio bi na jaje
I vi dole, dizvinete, kao i ovi gore ste u pravu
Giluuuuuuuuuuuuu gde si bre ti a?
Sanjaru, ova ti je prava
Pu, samo se muskima licno obraca ova zelena sram je bilo
I najčvršći kamenčići imaju svoje skrivene pukotine. Možda nas baš one čine posebnim.