JARAC
Ovo su oni ozbiljni i hladni sagovornici ciji ledeni pogled sece. Mnogima se cine da nose negativnu energiju. To je na prvi pogled, jer oni ne dozvoljavaju svakome da im pridje, nose stit hladnoce i rezervisanosti pri upoznavanju. To je onaj gard nedodirljivih, tako jarac procenjuje. Ova hipersenzitivna osobe sa lavinom emocija u sebi i velikim srcem, ne zele da se to vidi. To mogu samo odabrani i privilegovani. Oni koji vide jarca kako im on dozvoli, dobice jednu toplu osobu, poztrvovanu, ne mnogo recitu, ali sa instancanim smislom za humor, smejace se i nece postojati veselije oci od njihovih. Po meni, pripadnici ovog znaka su osobe sa dva morala. Jedan za javnost, jedan za sebe i odabrane ljude. Oni koji ih ne poznaju mislice da su izuvise ozbiljne, da ne znaju za salu, osmeh, da ne psuju, oblace se konzervativno. Kosulje su omiljene kod pripadnika oba pola, to pojacava njihovu ulogu ozbiljnosti. Sa sobom i odabranim im ljudima, bice raskalasni, mada i tada imaju meru u oblacenju, imaju ukusa i stila da nista ne bude vulgarno. Tada ti kao nedodriljivi ljudi, primace i davace sale i na svoj i tudji racun. Ja ih zovem vatra ispod leda. Mnogo pripadnika tog znaka su me iznenadjivali nastupima na javnom mestu i privatno. Kao da poznajem dve osobe. Izuzetno odgovorni i inteligentni ljudi sa izrazenim osecajem za odgovornost. Na poslu ce biti spori ali pravedni i uredni. Kod kuce rasklasni sa poslovima koji cekaju da budu odradjeni. Nekako kada im maska moranja spadne, svako nemoranje moze da saceka. Zaista, zacudjujuce je videti nekoga ko preko dana nosi kosulje, ne stavlja osmeh na lice, ozbiljno i odgovorno obavlja sve duznosti, kako nocu stoji na stolu i peva do zore sa casicom u ruci.
Teski u donosenju odluka, vagaju gore od svih vaga zajedno, daju sanse sebi, drugima, trpe, niko ne ume da trpi kao jarcevi. Ali onoga trena kada posle mucenja sebe donesu odluku, nema pomeranja. Tacka je tacka u pravom smislu te reci, ledena i zauvek. Ako im emocije ne dozvole da stave tacku, u srcu je stavljena, nastavice da zive sa tom tackom, iritirajuci sebe i druge oko sebe cinizmom koji ne moze da sakrije, precuti. Kao da se sveti sebi sto nije jaci, sto ta tacka nije konacna u svemu. Vole zavrsene stvari, ciste, a one u kojima pokleknu ticu se srca, sa njim ne umeju da se izbore, sto neko ko ih ne poznaje nikada ne bi rekao. Umeju tada, neizboreni sa sobom, zaista da nose tu tesku energiju svoje prirode, koja se kosi sa tradicionalnim, konzervativnim, raskalasnim i ne znaju sta ce sa svim tim. Teski sebi i drugima. Umeju tako da prozive zivot ako se upletu u sopstvenu mrezu emocija. Rekoh, niko ne ume da trpi kao ova deca Saturna. Skrti na recima, ostrog, pravednog jezika, koji mnoge boli, ali njih same najvise. Kada su takvi, trpe svi. Kao prijatelji su divni, topli, puni razumevanja, sve ono sto sami ne umeju da rese, kod drugih znaju i vide resenja. Ne savetuju, ali imaju stila kako da ucine da se neko kraj njih dobro oseca. Veliki su komformisti, vole materijalna dobra, uzivaju u novcu, on im pruza sigurnost i jedini oslonac usled sopstvene nesigurnosti, koji ljudi oko njih nece moci ni da naslute a kamoli je vide i osete. Gordog drzanja, delovace kao da im je konac zivota u rukama, neki koncic jeste, ali klupko je ko zna gde.
Na pocetku je tesko prici ovim ljudima, mada ima obrta kada Jarac iskaze neverovatnu strast i krene u osvajanje. To su situacije kada su osetili da je to ono sto zele da odaberu. Tada nema prepreka, za njih je osvajanje izazov. Strastvene veze nisu nepoznanica za njih, ali ne toliko da opstanu i ostanu u njoj. Za nesto ozbiljnije, jarcu treba sigurnost, i traze osobe na koje se mogu osloniti ili osobe koje su slabije od njih. Ravne sebi ne traze, postoji ta neverovatna amplituda kod njih. Ili da budu sigurni li da brinu o nekome. Trece nema. Trece postoji u avanturama, strastvenim i neobicnim, za koje niko ne bi rekao da postoje, gledajuci ih onako ozbiljne. Strast je za njih hrana, ali ne jedu je uvek, postavljaju sebi granice, makar bile i bolne, ne prelaze ih. Ostace bez strasti citav zivot ako treba ali zele da hodaju po zemlji, sigurno. Ovo su ljudi koje se zene/udaju za ceo zivot, ako se razvedu, to je retko da su oni to zeleli. Varace, o da, hoce, ali se razvoditi nece. Vaznija im je slika o njima nego zivot. U biti je to strah od napustenosti, nepojmljiv nacin zivota koji im se nudi sa slobodom, oni ne znaju sta se radi sa tim. Kada vole, deluje kao da nikada nisu voleli, da je sve to prvi put. Nece imati velike emotivne ispade, njihove oci ce pokazivati toplinu. Nisu od onih sto vole da se maze, ljubakaju, njima je ljubav nesto sto se nosi i daje kroz sigurnost, obecanja, reci. Treba umeti razumeti takvu vrstu voljenja, prepoznati taj pogled i svaku rec izgovorenu, shvatit kao takvu. Delima ce pokazivati da vole, sitnim paznjama i u nekim trenucima izlivima emocija. Ostatak su suzdrzani, kao da se stide da iskazu kolicinu svoje ljubavi, koja je enormna. A trazice dokaze ljubavi od partnera, i bice jako nesrecni ako je ne dobiju, bice nesigurni…i krenuce opet u borbu sa sobom. To im je svuda omiljena borba. Ljude ne diraju a sebe svakodnevno.
Cesto ostaju sami i nesrecni sto nisu umeli da pokazu emocije a to svako zeli da oseti i vidi.
Ova izuzetno kompleksna i nimalo jednostavna stvorenja su osobe na koje se moze racunati. Inteligentni i ozbiljni u zivotu, srecniji kada pomazu drugima da bi pobegli od sebe, vole ljude, ali ne umeju sa njima. Ljudi koji izdrzavaju ono sto drugi ne mogu, trpilo im je najjaca strana. Realni i odgovorni prema zivotu ali ne prema sebi. Sebi su sudije, porota i advokati, ne dozvoljavaju da niko drugi to bude. Teski a tako topli, samo treba malo zakopati ispod povrsine ozbiljnosti i nailazi se na rudnik nesipoljenih emocija koje cekaju da budu pronadjene i iskopane. Doslednost je ono sto ih krasi i unistava.
VODOLIJA
Evo onih sto u sred neke ozbiljne price bapnu sa recenicom, jeste li culi novu pesmu od Dzeja. E sad kako su oni stigli do Dzeja, samo oni znaju i ubacuju ga u razgovor koji se vodi o politici, hrani, nekom filmu…Oni nemaju strpljenja, ni paznje, traze i nalaza asocijacije u svemu i tako nekada lupe, da ih ljudi gledaju kao ludake. Vole da sokiraju i peckaju one preozbiljne ljude, koji se upletu u jednu pricu. Njih to nervira i nemaju zivaca da sede i slusaju pa pokusavaju da malo provozaju sagovornike na neke druge teme. Uvek im u zivotu fali fokus, koncentracija im ode u trenutku i odlutaju na drugo mesto, planetu, jednostavno ih nema, nisu tu. A kada ih nesto zanima, sto je retkost, dace sebe maksimalno, nece stedeti ni reci ni emocije. Samo, treba ih zainteresovati. To su oni ljudi uz koje ide buljuk razlicitih ljudi. Uvek okruzeni prijateljima, poznanicima, skuljenim s kolca i konopca, okruzeni njima zive, disu. Za njih su spremni da ucine sve, nema boljeg prijatelja od vodolije, ali ce svoje ukucane zanemariti, nemaju vremena, svet ceka na njih. Ovaj kontrolisani haos, kako ja volim da zovem pripadnike svog znaka su oni ljudi koji nikada i nigde nece zakasniti, koji ce tacnije od device i strelceva odradjivati zadati im posao. Imaju neverovatan osecaj za odgovornost i pravicnost. Nisu to neki radnici, uzimace bolovanje kad god mogu, ali bez opravdanja pravog, nece odsusvovati s posla. Ako ne vole posao koji rade, videce se to na njima, ali ce ga odradjivati i jedva cekati kraj radnog vremena da sve ludorije ovoga sveta vide, dozive ili ce bezati u samocu u neki svoj svet, u kojem im je u stvari najbolje. Nema kontradiktornijih bica, obozavaju i ljude i samocu. Urodjena radoznalost ih dovodi u razne situacije sa raznim ljudima. Nepredvidiv ali ostrouman mozak i karakter. Otvoreni za svaku vrstu akcije, price…nista im nije strano, sve moze. Isto tako neocekivano, sto se od Uranaca i ne ocekuje, bice najveci moralisti i zagovornici ispravnosti, bez prisustva ludosti. Materijalno im sluzi da bi im sluzilo a ne ono njima. Vrlo umeju sa novcem, sto se ne bi reklo za nekoga ko farba kosu u ljubicasto i oblaci patike na najlon carape, odgovornost ka materijalnom pokazuju, ali ne i u masti. Tu su nenadmasivi. Mastarenje ih spasava od svakodnevnice i depresija. Cesto nisu tu u svom vremenu, negde su gde se retko stize. Izuzetni analiticari, koji umeju da analaziraju svake noci svoj dan, da idu unapred i postavljaju situacije koje bi mogle da se dese. Traze resenja i treniraju inteligenciju. To je strah od nepoznatog, nepredvidjenog, kakvi su oni sami sebi zauvek. Ovi ljudi sopstvene rebuse resavaju sa sobom do kraja zivota. Iako im nista sto je ljudski, nije strano, poseduju zadivljujucu crtu postavljanja granica, preko kojih ne prelaze i ne dozvoljavaju da se predje. Saopstice to uvek i svuda na vrcav nacin, kroz neku salu, provokaciju, ali ce istinu izreci. Nedorecenost i neistina ih vredja. Njihove iskrenosti se pribojavaju i ne zele je mnogi koji ih prate. Ta lucidna stvorenja nisu ni malo naivna iako tako izgledaju. Oni imaju u toku dana gomilu raspolozenja, kod njih se to menja iz sata u sat. Plakace, smejace se, svadjace, cutace..oscilacije njihovih raspolozenja su nepredvidiva i njima samima i ljudima, nesto ih asocira i raspolozenje, usled nekog emotivnog ili intelektualnog naboja krene da se menja i ko zna gde je poslo a gde ce stici. Dogovor sa njima sklopljen bice ispostovan, bez obzira na raspolozenja, padove ili uspone. Ne zaboravljau datu rec i pamte prevaru. Najtoleratniji znak, koji ipak ima granice i sa stilom ih postavlja.
U vezama su prvenstveno prijatelji sa partnerom i po meni je to osnovna greska. Ortacki odnos sa partnerom ih kasnije dovodi u nezgodne situacije. Njihov par, mora biti intelignetan, jer vodolijama treba intelektualni stimulans da bi bili sa nekim. Volece snazno, po meni grubo, nece gusiti i davace slobodu osobi kraj sebe sto i njima treba. Ovo je znak koji tesko stupa u brak, svaka vrsta obaveze ih plasi i gusi. U vanbracnoj zajednici sa pravom osobom mogu provesti ceo zivot. Nije lako biti sa vodolijom, nekada se mora cekati na red od silnih prijatelja za koje mora nesto da odradi. Ljubav moze da saceka ali covecanstvo ne. Umeju da povrede nehatom jako, posto cesto nisu u ovom svetu, trenutku, propustaju da osete i vide tudja osecanja. Kaju se posle ali…Varaju iz radoznalosti, nemirnog su duha i brzo odlete, ali ako vole, jos brze se vrate. U sexu za njih ne postoji tabu, sve moze. Sa ovim Urancima, cudacima, nikada nije dosadno, smejace se u krevetu, plakace, volece snazno i strasno…i odjednom ce nestati. Tako hladno, bezobzirno ce otici, da ce se partner naci u cudu sta se desilo. Njima je paznja otisla na drugu stranu i nestali su. Javice se nakon izvesnog vremena da kazu da ih i dalje vole ali da su morali da odu jer ih ceka nesto novo, neistrazeno, smejace se, ortacki saliti i nekako im sve bude oprosteno. Deca koja tesko odrastaju. Ako osete da je kraj njih lubav njihovog zivota i da ih ispunjava osoba kraj koje su, nema odanijeg partnera, volece i branice svoju ljubav svuda i pred svima bez srama. Bice srecni kao deca kada dobiju igracku. Tada umeju da budu posesivni i cak naporni. Ljubav za njih je idealizovanje zivota, ljudi, smisla sa smislom, daju se sa sarmom i ortackim osmehom na licu. Uvek se preispituju u trude da daju najbolje od sebe. Nece ni tada gusiti, jer vodolije nadasve cene svoju i slobodu uopste. Imace i tu oscilacije u raspolozenju, od euforicnog voljenja, mazenja, pazenja, do procenjivackog pogledavanja, prica i filozofiranja do beskraja. Postovace svacije odluke i nece pred njima dramiti ako zele da ih napuste. Pustice u slobodu onoga ko to trazi od njih i iz srca ce mu zeleti srecu bez obzira na sopstvenu tugu.
Ova stvorenja, fijuci, koji bez maste ne umeju da zive, su osetljive, tanke umetnicke duse, preplasene od surovosti svakodnevnice. Bezanje od iste im je potreba, kao hrana. Pobeci ce kroz alkohol, drustvo, sanjarenja. Zabavni i toleratni, nasmejani i nadrndani i tako u krug u svakom danu. Odgovorni avanturisti i kontrolisani haos kao sto rekoh, svakako zamorno ali ne i dosadno stvorenje. Rekla bih i najtvrdoglavija iako se to ne bi reklo za ove ljude nonsalatnog ponasanja i shvatanja, kao i najsnalziljiviji. Nema situacije iz koje se vodolija nece izvuci.
RIBE
Ovo je za mene najmisticniji znak. Upoznala sam i posmatrala gomilu pripadnika ovog znaka i niko mi nije bio isti. Kao da su od svih znakova prikupili po neku osobinu. Ovo je ujedno jedini znak koji redovno ne prepoznajem. Sve druge cu po nekoj osobini prepoznati a ribe nema sanse. Tako da sam dosla do zakljucka da kada ne znam koji je znak neko, mora da je riba. Zamuljaju mi se nekako i iskliznu iz ruku, kao prave ribe. Zajednicka im je misticnost, pravednost i neslucena jacina koja se vesto krije. Ovo su osobe sklone porocima, umetnosti, depresijama…a ipak pored krhkosti i neznosti koju poseduju nenormalno jake licnosti. Jake za druge, ne za sebe. Sebi su jaki u potapanju i ne dozvoljavanju da ih iko izvlaci iz vode. Vole da plivaju u njoj. A opet bice odani prijatelji, cutljivi, ali uvek tu. Bice odlicni saradnici i radnici, bezace od sebe kroz rad i obavljace poslove savrseno. Ovi Neptunci mutnog pogleda, sanjalackih ociju, pokazace neslucenu hrabrost u rizicnim situacijama. Spasava ih neprisutnost u trenutku i umeju nepogresivo da odreaguju. Umeju da procene ljude na prvi pogled, intuicija im je naglasena, i da ako im se neko ne svidi na prvi pogled, bez pardona okrecu ledja i ne daju sansu da im se osoba dopadne. Takav cvrst i nepomican karakter se ne vidi i ne ocekuje od ovih senzualnih bica. Ako veruju sebi to je jedino na taj intuitivan nacin, tako se orjentisu i osecaju. Retko se smeju, dosta cute, ali kada se nasmeju i progovore, to je iz srca i sa smislom. Ako popuste pred sobom, dugo trpe i daju sanse, ali kada zatvore vrata, ta se vise nikada ne otvaraju. Imace tu notu da se jave kada je neko u nevolji iako ih niko nije zvao. Jednostavno osecaju, inutitivno znaju kada nekome trebaju i tu su, zvani ili nezvani. Ako nekog prezru, nece ih doticati njihova molba, zov za pomoc, ostace nemi i dosledni preziru, koji je po njima ta osoba zasluzila. A do te zasluge je zaista trebalo mnogo, riba pusta, cuti, pusta…kada prezre, to je zauvek i emocije vise ne postoje. Kako umeju da vole, tako umeju i da preziru do kraja zivota. Njihova bol je nemerljiva, patice, ali nece promeniti stav, jednostavno ne mogu. To je jace od njih. Intelignetna i promocurdna bica, vole i gaje svoju samocu, cesto mogu biti totalno asocijalni. Ljudi ih cine nesrecnima i beze od njih.
Deluju kao da uvek pate, kao da svu tugu sveta nose na svojim ledjima. Vole kafane, provodice dane i noci u njima, i nece im smetati da u njoj budu sami, jer i kada je neko sa njima, osecace se samima. Bez obaveza ovi ljudi gube kompas zivota i upadaju u razna irealna stanja. Obaveze ih odrzavaju na povrsini da ne potonu u sebe i ostanu tu.
Ova senzualna stvorenja, traze osobu koja ce ih voditi kroz zivot, nekoga ko ce im biti oslonac. Kroz osecaj sigurnosti vole sebe i tu osobu do beskraja i natrag. Osobi koju vole, pruzice najlepsi deo sebe, cinice sve da im bude lepo. Iznenadjivace ih umetnickim poklonima, neobicnim izlascima, ukusnim vecerama, vodjenjem ljubavi do jutra, tiho i lagano uz svetlost sveca. Bice srecni i nasmejani, zadovoljstvo ce im se citati iz svakog pokreta. Nema krotkijih bica tada. Imaju sigurnost i uzivaju u njoj. Ako su nesrecni, maltretirace sebe i sve one koji imaju priliku da ih vide. Pogled na njih ce biti kao da gledamo umiruceg bolesnika. Patice i plakace uz casicu ili ne, zatvarace se u mracne prostorije i cutace mesecima, godinama..Izlazice iz svoje jazbine samo ako imaju neku obavezu i to ce ih nateravati da zive. Sve ostalo za njih je besmisao. Njihov zivot bez ljubavi, ne postoji.
Biti uz srecnog i zadovoljnog neptunca je dar, biti uz nesrecnog je usud.
Misticne ribe, teskog mentalnog sklopa i karaktera, neznih i senzualnih osecanja, ima u svima od nas. Pokupili su od svih nas najbolje i najgore. Ono sto mi izvucemo iz njih, to ce biti, uklapaju se u osobe nepogresivo i intuitivno.
Objavljeno u časopisu Tetka.
Iz priloženog teksta o Vodolijama lepo se vidi zašto ih obožavam. (vas) obožavam.
Mi tu ju tu ju Char
Spicentisi 
Zelenče, ne znam da li si Vodoliju pisala po sebi, no kod mene u porodici postoji Vodolija, od majke Lava i oca Ovna i… neke stvari stoje, neke se prosto razlivaju kao voda koju Vodolija razliva. Vidim, uživaš u pisanju ovih priča o “znacima” u ‘oroskopu! Želim ti dobru zabavu! Pozdrav!
Stevo, nisam pisala po sebi, postoje segmenti kod mene koji nisu tipicni za vodoliju…sto je i normalno, trudila sam se da budem objketivna.
Nisam se zabavljala, veruj mi, bilo mi je jako tesko da sve ovo napisem i raduje me sto je kraj, mozda napisem neki reMize samo
Pozdrav!
E, ovo je već zaokruženi kapitalac!!
Konačno pročitah nešto o horoskopu, a da nisam morala tražiti tumača.
Shunj, drago mi je ako sam priblizila coroskope
Ma, Zelenkikice
, sva si mi se približila i kad si već tu – zašto su ti tako veeeliiiikeeee oči?? 
super ti je ova nova sličica..
Shunjavo, a zubi
Nesto mi bledolika slicka, cu vidim
“Ova stvorenja, fijuci, koji bez maste ne umeju da zive, su osetljive, tanke umetnicke duse, preplasene od surovosti svakodnevnice. ” ovo mogu da podvučem za moje starije dete…a oko ostalog se lomim, malo mi je smućkan, pola je apsolutno tako drugo pola nije. Konkretno pitanje – može li to biti do toga što je rodjen 18.02 ? To mu dodje onako…nekako na granici, jel?
(fuuu, al’ sam ovo ozbiljno shvatila…)
Kokice, vodolije su spicne i tacka
Nije a mozda i jeste bitno sto je rodjen na granici, ne znam bez podataka, mada moram da kazem da deci ne radim horoskope, to mi je princip.
Imam i ja segmente gde nisam tipicni predstavnik svog znaka kao i svi drugi…rekoh bitne su i druge planete, aspekti…
Ne trudi se da shvatis vodolije, dzaba ti posao
Aubogte, al me uteši
A ja se baš svojski trudila da razumem mog vodolijana…al ne ide, pa da me ubiješ…baš se nešto sudaramo zadnjih nedelja, meseci…ili je samo PBS u pitanju…iliti predpubertetskisindrom 
Odustani Kokicava, sam ce ti se izjasniti kada i ako se pronadje
Joj meni….ajd, ima da se naoružam strpljenjem
E neka si im rekla!
Volim i ja vas 
tj. nas… 
Lunice, morala sam, obecala sam
Volim i ja nas, vas
posto sam ionako nemoguca kombinacija znak jarac podznak vodolija, sa uzivanjem sam procitala ovaj dio. Kad god neko pokusa da pogodi sta sam u horoskopu, gadja vodolija..mada vidim ja i neke jarcece osobine
))
Dugice i ja kao vodolija imam jarece osobine, iako nisam u podznaku jarac, ali imam jednu jebenu planetu u jarcu, a jako bitnu..
Rekoh ja da me vadi vodolija…
Cupa te Pescanik
pa ti si čarobna:)
Carobna, sta si pila Dollika bona?
pijem trenutno jaku, gorku i crnu kafu, a i dalje mislim da si čarobna
Svaka čast! Lavovski posao si uradila. Pogotovo mi se dopada kako si opisala Ribe – jesu one neuhvatljive, čak i za opisivanje.
Miljo, hvala!
Necu u skorije vreme obecavati ovakve tekstove, pa kad krenem, ne znam kuda cu
Za Ribe, muljace mi je zaista bilo tesko nesto napisati, iako sam riblje dete, ni majku ne mogu da uFatim
Vidi se da sam o njima malo i napisala, ne znam sta cu grdna, kad klize
Zaboravih da ti pohvalim novu, zelenu, frizuricu. Lepo ti stoji tvoja omiljena boja, a i friz je šiz!
Jarčeve imam u familiji: ćerkin muž u podznaku lav, sestričina u podznaku ovan, najbolja prijateljica (ona bivša) je bila jarac sa devicom itd. Ok su oni, mogu lepo sa jarčevima da se dogovaram.
Riba mi je rodjena sestra, a vodolije volim, mada mislim da ih je malo teže sVatiti! Otvorene, zajebanti…
Zelenka, volim te Zelenka!
Hvala Dudo volim i ja tebe iako sam spicena i tesko sVacena
A shiz friz mi nesto bledunjav, `cu vidim, mozda vrnem sandalicu
eeeeeeeeeeee
evo ga ja.
p.s.
izbegavajte vodolije,mnogo su cudni
duleeeeee, fiju
Zelena,ovo si napisala odlično, tačno i iz duše, sa mnogo ljubavi prema svakom znaku – poput prave Vodolijice)))))))
Bravo !!! )))))))))))))))
Veco hvala
A bas da je ljubav prema svakom znaku, bas i nije, ali trudila sam se
Sta reci?….sem da si me opisala 85%
Ponosan sam sto sam Vodolija
otkaceni stvor, dobro dosao u zeleno sobce
Drago mi je da ti se dopada i da si moj znak
Svaka čast Zelena! Ovo je baš velik pos’o bio
Jeste vala, hvala tangolino!
rekoše mi davno da sam u podzanku vodolija, izgleda mi ima logike!
ubola si ga ko s prst u pekmez! 
SVEDOCENJE BIVSEG ASTROLOGA
Blagosloven dan u koji se izbavih od zablude lazljive nauke, sto se zove astrologijom – kraljicom okultnih nauka!
Slava i hvala milosti Gospodnjoj sto mi otvori duhovni vid te progledah i spoznah opasne zamke djavolske, koje postavi necastivi lakovernim i duhovno neprosvecenim ljudima, preko poznavanja tajni zvezdane magije astroloske! I Crkvi Hristovoj koja me preko slugu svojih na vreme zaustavi da ne pogubim dusu svoju i duse onih koji verovahu mome “gatanju po zvezdama”.
Duhovno ozdravljenje
Prosle su dve godine otkako sam prestala da se pofesionalno bavim poslom “astrologa”, vreme koje mi je bilo potrebno da duhovno ozdravim, da se oporavim od pogubnih posledica po dusu i telo usled lakomislenog uplitanja u zabranjena znanja i tajne nepotrebne coveku, osim na sopstvenu propast. Mnogi koji krenu ovom stazom boluju od nejasnog uverenja da cine bogougodno delo, da pomazu ljudima i sluze Bogu, ne sluteci da je “bog” kome sluze – satana. Na pocetku svoga rada i sama sam zivela u uverenju da cinim dobro, i nista me nije moglo uveriti da to nije istina, osim zivota koji je potom usledio.
Ove redove pisem iz dva razloga: prvi je – potreba da svojom ispovescu pomognem zavedenim dusama koje rade posao astrologa, i onima koji traze njihove usluge, jer obe strane cine veliki greh. A ljude koji znaju kom gospodaru sluze, i to cine svesno, zalim kao duhovno mrtve, iako telesno zive. Mada, za sve, pa i za njih nade uvek ima, jer, nikad nije kasno pokajati se i – preobraziti!
Drugi razlog je – iskupljenje! Kako sam i sama bila nesvesni demonski sluga i ucitelj mnogima koji su za mnom u neznanju posli putem propasti, osecam odgovornost da im ukazem da su duhovne staze i ucenja koja nam se nude u mnogobrojnim oblacima sa Istoka i Zapada, sva lazna, osim Isusa Hrista, ciji put i mi treba da sledimo.
Greh slavoljublja
Ima mnogo grehova zbog kojih se covek nalazi u vlasti satanskoj, a sustinski greh kome sam robovala i koji mi je bio zao gospodar mnoge godine jeste – slavoljublje! Verovala sam da mi je namenjena posebna sudbina, uzvisen zadatak koji imaju samo izuzetni ljudi. Na pozornici zivota, mislila sam, meni je namenjena glavna uloga… Povlascen polozaj u porodici i poneki talenat kojim me je Bog obdario samo su me ucvrstili u tom uverenju. Tako se gordom umu “prirodno” prilepilo sujetno znanje astrologije koja te lako i brzo uzdize na pijedastal “mudrosti”, jer, toboze, znas sve tajne neba i zemlje, svima delis savete, imas ljudske sudbine u “malom prstu”, prorok si, a proroci svuda uzivaju veliku cast.
Sada, dok pisem o ovome, tuga me obuzima zbog besmisla i praznoverja koje se preko astro-verovanja prestavljalo kao nekakvo veliko znanje…
Iako sam rodjena u patrijarhalnoj pravoslavnoj porodici, krstena odmah po rodjenju, vaspitavana strogo, bila primer dobrog djaka i studenta, osobe koja savesno ispunjava svoje obaveze, do skora sam prezirala i odbacivala ono jedino vredno i zdravo utemeljeno u mojoj licnosti, kao zastarelo, u neskladu s Novim Dobom, kao smetnju evoluciji covekovoj. Porodica je vremenom zaboravila na Boga i Crkvu Bozju, a obicaje je drzala reda radi. Udajom sam usla u ateiziranu sredinu koja za Boga uopste nije znala, i sve hriscansko i svetosavsko joj je bilo strano, cak mrsko. Njihov bezbozan nacin zivota me je boleo, jer su oboleli moralno i duhovno, ali nisam znala od cega je dosla bolest i gde je lek protiv takvog stanja. Sve oko mene je bilo u uzasnom neskladu, nerazumevanju i ne-ljubavi…
Jedan greh vuce drugi. Jedan pad vuce novi, jos dublji. Fanaticna potreba za sticanjem znanja vodila me je sa proucavanja jedne oblasti za drugom, jednu filozovfiju zivota sam zamenjivala drugom, dok se nisam srela sa okultizmom koji je izgledao kao kruna svega naucenog sto covek moze da primeni u praksi. Daje odgovore na sva sustinska pitanja smisla i cilja zivota. Otkrovenje Tajne… Posto nisam bila evandjelski obrazovana, nije za mene postojalo nista s cim bih uporedila novosteceno znanje. Zadovoljilo me je objasnjenje “ucitelja” da se samo “naprednim duhovima” otkriva ono sto je inace skriveno, nedostupno. Iako nisam znala da je to od Boga zabranjeno i za ljude, od pocetka sam osecala da tu nesto ne valja. Svi su radili tajno, pod pseudonimom, a ja sam odmah zelela u javnost, jer, ako je dobro kao sto izgleda, ona treba svima da posluzi, razmisljala sam.
Kad sam otvorila vrata svoga srca astrologiji i hiromantiji (gledanje u dlan), vrata svoga doma uciteljima drevnih okultnih ucenja Istoka, poceo je moj pad… Teren mu je pripravljen mnogo ranije, a sada je zapecacen – duhovnim opravdanjem bezboznog nacina zivota.
Moj pad okolina je dozivljavala kao napredak, uspeh, i ja sam svesrdno podrzavala tu iluziju.
Popularnost je dosla preko noci. Jos se nisam temeljno ucvrstila u svom novom znanju i zvanju, vec me je poznavao ceo grad, telefoni su zvonili danonocno, novine, radio i televizija su mi sirom otvorili svoja vrata… Postovanje i priznanje od strane ljudi doslo je munjevito i bez provere toga sta ja to stvarno radim i kako radim. Nastojala sam da trudom i radom opravdam svoj uspeh, ali to je u celoj prici bilo sporedno. Kao da je bilo dovoljno sto sam dala svoj pristanak svetu okultizma, da bi se svet meni poklonio…
U pocetku, slava mi je godila, jer mi je omogucavala da resim mnoga materijalna i profesionalna pitanja sa lakocom. Uostalom, to sam i zelela: postala sam poznato ime, neko cije se misljenje uvazavalo, novinari su me intervjuisali, pitali za stav o ovom i onom vaznom pitanju, dogadjaju, licnosti, i to sve zato sto znam tajne nedokucive astrologije.. Vecina ljudi sa kojima sam dolazila u dodir verovali su bezrezervno astrologiji; za cenu nisu pitali iako nije bila mala; rado su placali narucene horoskope za celu prodicu; trazili mesecne, kvartalne, godisnje; uskladjivali svoje poslovne i privatne obaveze sa kretanjem zvezda. Bila sam savetnik savetnicima; advokati, profesori, politicari, sudije, umetnicim, lekari, biznismeni – uglavnom su bili moji klijenti. Znala sam koliko ne znam i cudila se kako mi traze savet u ozbiljnim profesionalnim i drustvenim pitanjima. Receno snimaju na trake, kasnije preslusavaju, najcesce postupe po uputstvu.
Ubrzo sam izbila u sam vrh strucnjaka za ovu oblast. Nisam ni slutila da se nalazim na vrhu ledenog brega cije je podnozje u paklu. Ljudi su mi istinski verovali, i to me je obavezivalo na veliku odgovornost. Imponovala im je moja obrazovanost jer se ovim poslom uglavnom bave neuki, i to je bila nekakva garancija strucnosti. Dugo sam posvecivala paznju svakoj osobi koja mi dodje, stalno spremna na dodatne savete, kontakte, eventualno druzenje. Mnogi klijenti su mi postali prijatelji.
Moja tumacenja horoskopa su bila zanimljiva, potkrepljena mnogobrojnim primerima iz svetske kulture, filozofije, knjizevnosti. U velikom procentu tacna proricanja buducnosti, analize licnosti adekvatne, cesto i osoba koje nisu prisutne, da je to bilo zapanjujuce. Bila sam toliko sigurna da ce se receno ostvariti tako da sam bez straha snimala sve na trake, verujuci u svoje znanje, intuiciju i – Bozju pomoc. Živela sam u uverenju da cinim bogougodno delo, da pomazem ljudima, te da “bog” nece dozvoliti da pogresim jer sam u njegovoj sluzbi.
To sto sam izuzetno zaradjivala smatrala sam prirodnim jer sam puno i davala. Dozivljavala sam kao Boziju milost, jer se moj rad poklopio sa vremenom strasne inflacije od 1989. do 1993. Bog je dao meni da ja dam drugima… Istina, ponekad sam se pitala da li je u redu da neko plati 50 ili 100 maraka za horoskop dok drugi nemaju da jedu. Savest sam umirivala tako sto sam primala sve koji zele da dodju kod mene a ne mogu da plate, bez razlike. I materijalno sam pomagala neke koji su bili u teskoj situaciji, uglavnom rodjake i prijatelje. Ipak, pre svega, udovoljavala sam sopstvenim prohtevima i zeljama, i konacno mislila da sam veoma sposobna, veoma uspesna, vrlo pametna, da ce uvek tako biti, i da to i zasluzujem. Ako mogu isto sto i ja, neka sednu i nauce astrologiju. Videce da to nije nimalo lako.
Savet dobrog starca
Vreme mi je polako otkrivalo laz mog novog polozaja, jer sam i sama pored spoljasnjeg sjaja u dubini duse bila veoma nesrecna. Toliko da sam zelela da umrem, jer sve to sto radim, ceo zivot, nema nikakvog smisla. I slava, i novac, i znanje – nista ne vrede! Moje unutrasnje bice nesvesno zna da nije na pravom putu i zato u svemu vidi besmisao, a koji je pravi put – ne zna!
Razumela sam ljude koji su mi dolazili, osecali se promaseno i prazno bez obzira sto zive u pristojnim porodicama, sto su se ostvarili u poslu, ili imaju neko veliko bogatstvo. Znala sam sta im nedostaje, jer to isto i meni je nedostajalo. Zato jure od gatara do vidovnjaka, od iscelitelja do ekstrasensa, spremni mnogo da plate samo da bi nasli lek za svoju jadnu dusu, zarobljenu grehom i lazju. Istinski sam ih volela i oni su to osecali. Iz toga razloga su zeleli pre kod mene nego kod drugih, jer su videli da mi nije cilj samo novac. Jadni ljudi! Pricam pricu koja im godi i “ceska usi”, prodajem pamet, paznju, vreme koje im posvecujem, ali, vidim – resenje za njihove probleme nije kod mene.
Kad mi se prvi put rodila ozbiljna sumnja u sve sto radim, taj tocak se nije vise mogao zaustaviti. Osecala sam da Bozja istina daje konacne odgovore, a slabosti i supljine okultizma predstavljaju jos jednu obmanu u nizu svih laznih vrednosti ovoga sveta.
Otisla sam jednom prilikom na selo i komsija, pobozan starac, koji je cuo sta radim, rece mi: “Dete, okani se djavoljeg posla, uzece ti dusu!”
Osecala sam se superiorno, sveznajuce pred smirenim starcem od 86 godina, pa se upustih u siroku diskusiju da mu objasnim svu mudrost drevnog znanja koje pomaze ljudima da otkriju najskrivenije tajne o sebi, a mi zivimo pored toga neuki, kao i nasi svestenici koji nam ne daju da se duhovno uzdignemo kako bi drzali monopol nad narodom. Okultisti, tj. alternativci kako se to popularno zove, su im konkurencija i zato ih ne vole. Jer oni posao isceljivanja rade bolje, iskrenije… Pomazu ljudima da spremno udju u 21. vek, razvijajuci visu svest, umne potencijale, telepatiju, vidovitost, sposobnost samoisceljenja.
Bogobojazljivi starac mi odgovori: “Mi dete, ovde u selo ne znamo za to, a opet lepo zivimo. Moz’ biti da je tako k’o sto govoris… Ali, mi znamo za Boga istinitoga, Hrista Spasitelja i veru pravoslavnu… Nego, valjda su tebe ovi nekrsti na vakultetu tome naucili?”
Aa, ne znaju ni oni za to! I oni pripadaju Starom dobu, Eri Ribe koja prolazi. To je mudrost jos veca od njihove… I tako, sve vere, sva znanja dostupna ljudima, sva bozanstva, treba da sluze coveku na korist. Ako nije prevara, zloupotreba, i na silu, vec od njihove dobre volje – sve je u redu.
Blaga upozorenja dobrog starca potkrepljena primerima onih koji su tesko stradali ako su se bavili bilo cime sto je van ucenja Crkve, nisam uzela ozbiljno. Kad je rekao da ce se moliti za mene, odmahnula sam rukom govoreci mu da se mane tih praznoverica jer to ne pomaze…
Kanal demonske sile
Radila sam preterano, ponekad i po 16 sati dnevno da bih ispunila sve obaveze. Radila sam sa mnogo entuzijazma i odricanja odradjujuci svoj “karmicki dug” i sluzeci “bogu” i ljudima. Pisala mnogobrojne clanke po novinama, ucestvovala u radio i TV – emisijama, vodila školu astrologije, sa ciljem da sto vise ljudi uz moju pomoc sebi pomogne, stekavsi pravo znanje i obrazovanje.
Veliki napor je pratio i veliki zamor. Vise nisam imala mira spoljasnjeg ni unutrasnjeg. Oko mene je suvise ljudi koji su, izgledalo je, nemilosrdni u svojim zahtevima. Rasipaju mi vreme i energiju. Trudim se da savesno odgovorim na sve pozive, ali ne mogu. Pretrpana sam i umorna od svega.
Na pocetku, godinu-dve, osecala sam veliki polet i energiju. I sama sam se cudila odakle mi toliko snage. Pripisivala sam je posledicama svog duhovnog rada… Ljudi oko mene su to uvidjali, divili se, zeleli da i oni nauce kako da postanu bolji nego sto im, sada znam, ne treba i sto im skodi: “To je moj posao, oni imaju svoj, ali, bas ako hoce…” Opet se branim velikom cenom. “Neka plate, naucice…”
Mesecima, godinama kasnije slede povratni odgovori da su, mojom pomoci, uspeli u onim oblastima koje su ranije predstavljale problem. Žene su naucile kako da postanu “vestice”, a miskarci “demoni”. Sad vidim kako je to lako: zaboravis na Boga i ljudskost, pustis se i zacas se nadjes u carstvu tame…
Osetila sam u sebi neku cudnu moc! Silu koja ima vlast nad ljudima i oni joj se rado potcinjavaju. Postaju zavisni od moje price, razgovora, prisustva, traze usmerenje, pomoc pri donosenju odluka, spremni su na sve samo da ih ne odbacim. Zele da im budem “uciteljica”, duhovni vodja, sto ja odbijam, jer me to, ipak, plasi. cesto su me sanjali i po uputstvu iz sna dolazili meni.
Osecala sam veliku odgovornost za sve te ljude koje mi Bog salje i zato nisam nikad ni u cemu presla granice dozvoljenog, ili sto bi bilo na stetu bilo kome. Jer, znala sam, ta “moc” nije moja, vec “bozja”, znala sam da ne smem da je zloupotrebim.
Vremenom sam pocela da primecujem da nisam “sama”. To prisustvo “sile” registrovala sam kroz nekakav “trubni” glas u tumacenju horoskopa. Iskusniji od mene su mi objasnili da sam kanal “vise sile” koja mi pomaze i to smatrali velikim postignucem. Gledanje u proslost islo je lako, buducnost takodje. Uglavnom sam davala iznenadjujuce tacne podatke o osobama koje ne znam, od opisa karaktera licnosti do dogadjaja iz zivota. Kad nisam sigurna koncentrisem se, i sa levog ramena kao da cujem glas, unutrasnjim sluhom, koji mi kaze sta treba.
I sama sam u snovima dobijala uputstva sta da radim. Ili, sta ce se desiti. Predskazanja su se uglavnom ispunjavala. Bivala sam zaprepascena osobama, mestima ili situacijama koje sam vidjala mesecima ranije u snu, a kasnije na javi. Ponekad dobijala znanje “iz visih sfera”, i kad bih kasnije dosla do knjiga i procitala vec nauceno, bio je to vrhunac iznenadjenja. Rado sam pricala ljudima sta mi se desavalo, jer me je zabavljalo da je nesto tako moguce.
I fizicki sam se promenila. Uvek sam volela diskretan izgled bez ukrasa i sminke, a sada je bilo suprotno. Ofarbala sam kosu u crvenu boju, oblacila se upadljivije, ponasala se dosta agresivno. Nekim cudnim putevima su mi stizali na poklon prstenje, plastevi, magijski simboli; dolazili neobicni ljudi, kao da nisu sa ovog sveta, culi su za mene, da me upoznaju, da se udruzimo i saradjujemo, i slicno.
Jedna drugarica mi rece: “Licis na modernu vesticu!” Ova recenica me je uplasila jer nisam primecivala da se menjam. Uvek sam morala biti blistava, dominantna, interesantna, pobednicka, zavodljiva. Od toga je donekle zavisio i moj status, ugled u poslu. To sto sam govorila ljudima kakvi treba da postanu morala sam i sama biti. Vestice sam zamisljala ruznim i starim.
Uostalom, nisam verovala da postoje vestice i djavoli, mislila sam da je to samo metafora. A u “boga” sam verovala, mada sasvim nejasno. Nisam poznavala Boga Istinitoga i Jedinoga i nisam ispunjavala NJegove zapovesti. Tek kasnije sam otkrila da je najveci uspeh satane da nas ubedi da on ne postoji. Tad smo u njegovoj vlasti bez otpora.
Promenio mi se i karakter. Sve se uskladjivalo sa mojom novom ulogom. Prava moja sustina stidljivo se povukla pred laznim sjajem koji je blistao upadljivo. Izgledalo je da rastem, da napredujem u svakom pogledu. Astroloski rad je pratila joga, meditacija, vegetarijanski nacin ishrane, vredno proucavanje mnogobrojnih okultistickih disciplina i vedanticke filozofije. To je bila moja duhovna praksa i ja sam je ozbiljno primenjivala.
Demonske sluge
Otkrice da vecina astrologa ne veruje u Boga za mene je bilo pravo iznenadjenje! Bila sam uverena da smo svi mi “bozije” sluge na istom zadatku. Zatim otkrivam, da se sluze lazima, da su pohlepni na novac, placaju visoke sume da se domognu medija, da se reklamiraju; smatrala sam da kvalitet rada sam sebe reklamira i nikad nisam ni dinara ulozila u tu svrhu. Prevarom ljudima otimaju pare, zive nemoralno odajuci se kocki, drogi, alkoholu, dok su preljube i blud prirodan nacin zivota. Sujetni, zli, duhovno poremeceni ljudi! Koga ce oni da izlece kad su sami bolesni? Boze dragi, jesam li i ja kao oni?!
Ljudi kojima sam donekle verovala ovakvu pojavu su objasnjavali niskom evolucijom svesti, te da se sluzenjem u sferi duhovnog rada najbrze ciste i da je prirodno sto je mnogo takvih. Samo retki, izuzetno napredni, u koje spadam i ja, nalaze se u visim sferama, jer su uveliko sebe procistili od strasti.
Sada, dok ovo pisem, stidim se pred sobom, kakva sam bila i kakvim sam besmislicama verovala kao da su nekakve uzvisene istine. I jos tome poducavala druge ljude!
Kakva demonska gordost! Smrtonosna hrana sujetnom egu koji se nasitio i presitio lazi, pa je k’o mehur od sapunice pukao kad vise nije imao kud.
Posle jedne TV-emisije u kojoj sam bila gost sa jos nekoliko djavolovih sledbenika, zgrozila sam se nad lazima i prevarama koje se, uz saradnju urednika i televizijskih trikova, serviraju jadnom narodu kao poslednje istine samo da bi se zaradilo sto vise novca. Nas predstavljaju kao nekakve svece, iako se na licu svakog cita ko je i sta je. Postajalo mi je jasno: “Ovo sto radim je veliko zlo! I ja dobrovoljno ucestvujem u svemu, prednjacim u tom vesticjem skupu”.
Tada sam odlucila da se vise ne pojavljujem u javnosti. Da ne ucestvujem u toj masovnoj prevari i pljacki, masovnoj hipnozi duhovno ojadjenih i slepih i gluvih, koji placaju po sto maraka za tri minuta straha, jer ih najcesce toboznji vidovnjaci sokiraju strahovitom buducnoscu ili nekom uzasnom crnom magijom da bi opravdali svoju cenu i rad. Povucena, u samoci, mogu ispravno da radim sa ljudima i da im istinski pomognem, mislila sam.
Na svim skupovima i seminarima pocela sam da uocavam da sam upala u drustvo prljavih, pokvarenih necistih neznalica i varalica, vestica i demona. cesto sam primecivala da fizicki lice na svoje uzore. I bukvalno ih videla u tom strasnom oblicju kakvim nam se na slikama prikazuju adski svetovi.
Sve religije, sve hramove, gurue i ucitelje priznaju, samo ne Isusa Hrista, Crkvu Boziju, Presvetu Bogorodicu i svestenike Hristove! Sva literatura sveta je pozeljna za citanje osim svestenih knjiga Svete Pravoslavne Crkve Hristove! Ja sam postovala svoju duhovnu tradiciju u istoj meri koliko i druga ucenja, jer mi se cinilo da je tako ispravno. U srcu sam osecala veliku razliku kad se molim Gospodu Isusu Hristu ili ponavljam mantru Krisni i Šivi. Od prvog mi je dolazila radost i mir, od drugog hladnoca i ravnodusnost.
Gospode, spasi me
Gospode, gde sam to i sta radim?! Otkuda ja u ovom vilenjackom kolu?! Kao da se nalazim u strasnom kosmarnom snu. Kako da se probudim? I gde je izlaz iz ovog lavirinta? Sveznajuci Boze, samo ti znas i samo mi ti mozes pomoci!
Od tada sam radila povuceno, prestala da naplacujem, i gledala kako da prekinem sa svim tim. Lecila sam se nevesto od slavoljubivosti, uvidjajuci da mi je slava mnogo zla donela. Zudjena popularnost postala je pretezak teret za moja pleca… Pocela sam da ubiram gorke plodove koje sam zasejala… Dotadasnji rad me je obavezivao i nisam mogla tako lako da se povucem, iako sam to zelela najvise na svetu.
Vise nigde nisam mogla da se pojavim kao obican covek vec uvek samo kao opste poznati i priznati astrolog koga salecu mnogobrojnim pitanjima i trazenjem saveta:
- Ide mi Mars 8. kucom? Sta da radim? Da li ce doneti bolest porodici?
- Saturn mi je u 7. kuci. Da se odmah razvedem ili da sacekam da on povuce privi potez?
- Pomagaj, skratila mi se linija zivota! Umrecu!
Odjednom sam uvidela sav besmisao njihove i moje price. Od mene traze nemoguce, gotova resenja, skidaju odgovornost sa sebe prebacivsi je na slepi fatum, il drugog, a planetama i zvezdama pripisuju ono sto su sami duzni da urade…
Kazem, molite se Bogu, On ce vam pomoci, idite u Crkvu, razgovarajte sa svestenicima… Sada sam imala jasnu svest da je ovo njihov posao a ne moj. Vidim, vise veruju meni, ili svakom priucenom gataru i vracaru nego Bogu Svemogucem… Uzas! Šta napravih! Boze, oprosti mi! Spasi me i pomiluj, gresnu… Osetila sam da sam zaista gresna, da sam kriva, osetila sam istinski strah pred Bozijom kaznom.
Moj dusevni nemir postajao je sve neizdrziviji. Teret odgovornosti je postao nepodnosljiv jer sam shvatila da sam gresila. Oni netacni odgovori koji su se smatrali normalnim u svakom poslu poceli su da mi opterecuju savest. Ja lazem! I za laz uzimam novac. Nije me utesio veliki procenat tacnih odgovora, ili pohvale ljudi da sam im pomogla, da im se posle susreta sa mnom zivot preokrenuo. Kakva je to istina ako nije stopostotna istina? Ako je pola laz, onda je laz! Onda nije od Boga!
Svog “duhovnog vodica” koji mi je bio pomagac, koga sam smatrala andjelom, dobrim duhom, vise nisam mogla da “otpustim”. Jasno sam osecala njegovo prisustvo kako me goni da cinim i govorim suprotno od onog sto zelim. Ponekad sam cula “unutrasnje glasove”. Um mi je bio strasno rastrzan.
Imala sam jaku potrebu za samocom. Da pobegnem, da se odmorim, da zaboravim na planete i zvezde i sve te neverovatne ljudske sudbine. Da prestanem da se izrazavam tim hibridnim okultistickim jezikom neistine.
Videla sam da moc koju ti satana daje ne moze da se koristi bez manipulacije ljudima, i samo u egoisticne svrhe. I kad pokusam da cinim suprotno to nekako ne ide jedno sa drugim. Ljudi traze da njima manipulises, nude se jer su izgubljeni, duhovno dezorijentisani, a ta praznina se mora nekim sadrzajem popuniti.
Moj telefon je bio javan. Zvonio je danonocno. Sacekivali su me ispred zgrade, molili preko prijatelja da ih primim, nudili dvostruke i trostruke cene samo da dodju kod mene. Nigde se nisam mogla skloniti. Osecala sam se kao u klopci. Sebe sam dozivljavala kao roba astrologije. Iako sam htela da je zaboravim i odbacim, uvidela sam da to nece ici lako, jer mi ljudi i porodica to ne daju. Smatraju me ludom sto u vreme najzesce krize odbacujem siguran izvor prihoda.
Lazni prorok
Primetila sam jednu neverovatnu stvar. Novac, kojeg je bilo mnogi, kao da je proklet. Nista dobro s njim nije moglo da se uradi. Gubio se, topio, ulagao u promasene poslove, jednom recju – donosio zlo. A danas, kad ga nemam, sa malo postignem mnogo vise. Poceo mi se gaditi. Zaradjujem ga gatanjem! Vestica! Neka sto pre ode od mene. Bolje mi je da gladujem, ili da prosim, nego da ga na ovakav nacin zaradjujem! Ovo je neposten nacin, svejedno sto ljudi to opravdavaju “prodavanjem znanja i vestine”.
Lazna nauka! Lazni ucitelji! Lazni proroci! Satanine sluge! I ja jedna od njih! Ova spoznaja me je porazila. U to vreme sam se osecala nistavno i bedno, bez samopostovanja ili bilo kakvog samoopravdanja. Nije bilo potrebno da me iko osudi jer sam samu sebe najvise osudjivala.
Okultno znanje astroloske nauke pokaza se plitkim, praznim, dosadnim. Sablon koji se vecno ponavlja, bez dubine, bez rasta u saznavanju, bez mogucnosti da covek dobije stvarne odgovore na svoja pitanja. Za kreativno bice nekreativna astrologija se pokazala zaglupljujuca, a jezik kojim se sluzi – ogranicavajuci. Otvori ti oci za jedan ugao razumevanja coveka, ali zato zatvori drugih deset.
Svaki iskreni astrolog posle nekog vremena mora priznati da vara: sebe i druge! Samo je pitanje koliko ce dugo istrajavati na obmani i samoobmani. Koliko dugo ce dobrovoljno ostati u satanskoj vlasti. Kad kaze ne satani, istinski se sve oko njega pocne menjati. Ljudi, zivot, pa i sama “sudbina” koja ga dotad prati kao neka zla kob.
Ja sam sve to sebi priznala i bila spremna i drugima da priznam. Ali – to nije islo nimalo lako. Niko nije hteo da cuje, a kamoli da prihvati moje objasnjenje svega sto se desavalo sa mnom i sto se i sa njima desava. Iz porodice su cak stizale pretnje isterivanjem iz kuce ako prestanem da radim.
U to vreme je, miloscu Bozijom, Sveto Pismo ponovo doslo u moje ruke. Ranije sam ga citala, u kuci imala tri Biblije, ali u vreme bavljenja astrologijom kao da sam zaboravila da uopste postoji. Na Crkvu isto tako. Sad se pitam – kako je to uopste bilo moguce? To se u hriscanstvu zove prelest. Zar je moc prelesti tako velika? Zar je tako velika moc iluzija ovoga sveta i opcinjenosti njegovim prolaznim lepotama i vrednostima da sam zaboravila na Boga, Boziji zakon, Boziju ljubav?!
Kao da me je Sunce obasjalo! Kao da sam srela najprisnijeg, najboljeg Prijatelja! Kao da sam doplovila u luku sa olujne pucine!
Shvatih da sam ucinila veliki greh i da moram platiti cenu koja se trazi. Bila sam spremna na svaku zrtvu, odricanje, pokajanje, cak i na smrt – samo da ponovo zasluzim oprostaj od Boga. Niko, i nista vise na svetu mi nije bilo vazno do toga. Do Boga.
Otvorim Sveto Pismo i procitam: “Ne obracajte se gatarama i vracarama, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vas. A ko se obrati k vracarima i gatarima da cini preljubu sa njima, okrenucu lice svoje nasuprot njemu, i istrebicu ga iz naroda njegova” (Levit. 19,31., 20,6).
Vidim da je “gatanje po zvezdama” zabranjeno i da se ono ostvaruje silom demonskom i po nasaptavanju demona. Jedan svetitelj rece da je bolje i umreti nego se obracati za pomoc demonskim slugama, te da oni koji traze pomoc od gatara i vracara sebe lisavaju pomoci Bozijeg Promisla. Sve sto se u mom zivotu do tada desavalo, i nacin na koji se desavalo, postalo mi je jasno. U svetlosti Reci Bozije bio je osvetljen ceo moj zivot sa svim njegovim zabludama i mrakovima. Razumela sam izvor zla kome sam robovala, i razloge za cinjenje zla, ali i nacine prevazilazenja.
Dakle, i ja sam “lazni prorok” koga ce Bog isterati izvan zidova Jerusalima! Sluzim satani. đavolove sluge su mi prijatelji! Ubijam svoju dusu i duse onih koji mi dolaze po horoskop… Ubijam svoje dete, jer ce i ono placati moj greh…
Spasenje kroz Crkvu
Crkva! Evo mog Spasenja! Miris tamjana, ikone svetitelja, mir, tisina… Osecala sam prisustvo Bozije u Njegovom svetom hramu i osecala istinski zivot. Povratio mi se mir. Tada nista na svetu nisam zelela do crkvu i sluzbu Boziju. Glas svestenika na liturgiji i molitve koje je izgovarao i kojima je obujmljivao svet bile su istinski melem za moju napacenu dusu. Bila sam gladna hrane koju sam tamo dobijala. I zelela je sto vise… Zagledana u blagi Lik Spasitelja roda ljudskog molila sam Ga danonocno sa suzama i pokajanjem da me oslobodi sveza djavolskih.
Lukavi djavo, sad, kad sam pripremila odstupnicu, izlazi preda me sa izuzetno primamljivim ponudama za nove poslove koji se samo pozeleti mogu. Bez dvoumljenja sve odbijam, jer vidim klopku koja mi se sprema i iz koje se mozda nikad necu spasiti.
Konacno sam se naucila opreznosti. Povlacim se takticki korak po korak, i ne uzbudjuje me sto me svet ne razume. Osudjuje me i kritikuje sto cinim dobro, hoce da me vrati na put zla.
Koliko je bilo lako uci u drustvo demoniziranih, toliko je bilo tesko povuci se. Ne pustaju te, ulaguju ti se, ili ti prete. Ne mogu preko noci izbrisati iz svesti ljudi naviku koju su stekli prema meni znajuci me u odredjenoj ulozi, pa ni iz sopstvene svesti naviku da razmisljam, reagujem na odredjeni nacin. Moja proslost me drzi zarobljenom. Što sam sejala sada zanjem: ko seje laz, zanje muku. Tako je bilo i samnom.
Molila sam se Bogu i po ceo dan da razveze okove greha, da bude milostiv meni gresnoj, i posto je On Svemoguci naci ce nacina da me izbavi, a ja prihvatam svaki nacin, pa makar to bila i bolest, nesreca, gubitak svega sto imam. I upravo to mi se i desilo. Gubitak svega, sto sam gradila posredstvom astrologije, bio je Boziji odgovor na moje molitve.
Gordoj osobi, kakva sam bila, nije bilo jednostavno da prizna krah, promasaj, prevaru, neznanje narocito, jer sam u prelest upala i zbog neznanja. Morala sam da se ponizim, da se pokajem, da iz srca iscupam sve sto sam do tada ulagala u sebe, jednom recju – da umrem, da bih se ponovo rodila.
Kao davljenik za slamku drzala sam se Svetog Pisma. To je bila jedina knjiga koju sam citala, i prvi put mi ni jedna druga nije bila potrebna. Svaka rec me je okrepljivala i jacala u veri da cu pobediti zlo. Ozivela sam iznutra, osetila radost, tihu i smirenu i konacno pronasla ono za cim sam oduvek tragala, cilj i smisao zivota. Pronasla Boga. Vise nisam htela, ni smela da gresim.
Usledili su razgovori sa svestenicima hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, predavanja, misionarska skola, sto mi je pomoglo da se duhovno uzdignem, preporodim, ispovescu i pokajanjem da promenim dotadasnji nacin zivota. Crkva je za mene zaista postala Nojeva barka spasenja i bez nje vise nisam mogla. U srcu sam osecala neizmernu zahvalnost njenim slugama uz ciju pomoc sam se otrgla od pakla. Zarko sam zelela da se nekako oduzim, pa se trudim da svojim primerom, (pricom) mnogim prijateljima dam podstreka da se vrate svojim korenima, pravoslavlju, Crkvi i bogougodnom nacinu zivota.
Covek je visi od zvezda
Davno procitana recienica vladike Nikolaja Velimirovica: “Po hriscanskom ucenju covek je visi od zvezda”, tek tada mi je postala jasna jer sam svojim zivotom istinski spoznala sta to zapravo znaci.
O, voljeni Hriste Boze kako Te ranije nisam znala?! Koliko bih patnje i muka, ponizenja i lutanja izbegla! Ali, opet sam Ti neizmerno zahvalna kad pomislim da je mogao proci ceo zivot a da Te ne upoznam, ziveci nedostojno u grehu i zlu.
- Ko nije sa Mnom, protiv mene je…
- Ko sa Mnom ne sabira, rasipa…
- Ja sam Put, Istina i Zivot…
- Ja sam blag i covekoljubiv…
Boze dragi! Kako su ove reci istinite! Kakvi smo mi to hriscani kad ne poznajemo svoga Ucitelja? Niko mi nije pricao o NJemu jer Ga niko ne zna. Plamena ljubav prema Bogu, istini, dobru, zahvatila je celo moje bice. Opijena tom ljubavlju, nisam mogla po svu noc da spavam… Pisala sam Mu pesme…
Pocela sam svima da pricam o Spasitelju, o spasenju, o Bozijoj ljubavi i milosrdju, o cilju zivota, o sebi kakva sam bila…
Sve sam izgubila! Ime, ugled, materijalna dobra… Nisam zalila nimalo jer sam znala da gubim lazno da bih zadobila ono pravo. I tada, a narocito sada, cini mi se da sam premalo zrtvovala u odnosu na ono sto sam dobila. U mom pokajanju Bog mi se smilovao, te sam lako podnosila teskoce i samocu. Videvsi moje pokajanje potkrepljeno delom, vecina iskrenijih prijatelja se okrenula Bogu, sto mi je bilo posebno milo jer sam osecala krivicu, zato sto sam ih dotad navodila na zlo.
Iz istog razloga pisem ovu ispovest ne bih li pokazala istinu iskrenim dusama koje su zavedene na put lazi da bi im se otvorile duhovne oci i usi, da vide i cuju gde je pravi put spasenja, gde je svetlost, i gde je istina, ne bi li se priklonili voljenom Isusu Hristu i sebe spasili vecnih muka.
Janja Todorovic
http://www.pravednik.cjb.net
xy, vec sam citala ovu ispovest na vise mesta. Necije verovanja i nacin zivljenja se ne trebaju preispitivati i opominjati ovakvim tekstovima. Osoba koja je pisala ispovest ide iz krajnosti u krajnost, a po meni je umerenost vrlina. U Novom Zavetu postoji Jevandjelje po Mateju i govori da su i tada postojali zvezdari. Kopiracu deo teksta i toliko o tome.
Neka ti Gospod pomogne Svetim Duhom da razumeš Božiju reč!
Matej 2
Poklonjenje mudraca
1 Kad se Isus rodio u Vitlejemu, u Judeji, za vreme kralja Iroda, dođoše neki mudraci sa istoka u Jerusalim 2 i upitaše: “Gde je novorođeni car Judeja? Videli smo njegovu zvezdu kako izlazi pa smo došli da mu se poklonimo.”
3 Kad je kralj Irod to čuo, veoma se uznemiri – a s njim i sav Jerusalim – 4 pa okupi sve prvosveštenike i učitelje zakona i upita ih gde Hristos treba da se rodi.
5 “U Vitlejemu, u Judeji”, rekoše mu oni, “jer je prorok ovako napisao:
6 ‘A ti Vitlejeme, u zemlji Judinoj, nipošto nisi najmanji među judejskim kneževinama jer će iz tebe izaći vladar koji će biti pastir moga naroda, Izraela.’”
7 Tada Irod tajno pozva k sebi mudrace i od njih sazna tačno vreme kad se zvezda pojavila.
8 Onda ih posla u Vitlejem, rekavši: “Idite i pomno se raspitajte o detetu. A kad ga nađete, javite mi, da i ja odem da mu se poklonim.”
9 Oni saslušaše kralja i odoše. A zvezda koju su videli kako izlazi išla je pred njima dok nije stala iznad mesta gde je bilo dete. 10 Kad su videli zvezdu, veoma se obradovaše. 11 Uđoše u kuću i ugledaše dete sa njegovom majkom Marijom pa padoše ničice i pokloniše mu se. Onda otvoriše svoje kovčege i prineše mu darove: zlato, tamjan i smirnu. 12 A pošto su u snu bili upozoreni da se ne vraćaju Irodu, oni se drugim putem vratiše u svoju zemlju.
Bežte sivi oblaci!!!!!
Već si čitala ovu ispovest? i dalje nastavljaš da se zamlaćuješ horoRskopima? Onda verovatno nisi pažljivo pročitala… uzgred, znaš li da je kćerka Milje Vujanović veliki protivnik astrologije? Kako god, ova ispovest je postavljena dobronamerno, možda ćeš pročitati pažljivije i shvatiti jednom. Neka ti je Bog na pomoći.
xy ne sudi da ti ne bilo sudjeno.
Bog s tobom!
@xy, istu ispovest bi napisali i matematičari ili astronomi u srednjem veku…
Zelena, tvoj je blog, pa UVEK možeš da obrišeš ono što ti se ne dopada. Da se ja pitam, ja bih RADO izbrisala onu koja OSUDJUJE a puna su joj usta Boga! Uf, mene ćeš verovatno izbrisati, a nju ostaviti!
Uostalom, da je bilo sa dobrom namerom, ne bi napisala čitav roman!
Dudo, tebe da obrisem
Ne brisem nista dok ne predje granicu pristojnosti, ovaj komentar sam izvukla iz moderacije i objavila ga, sto dovoljno govori da sam tolerantan i postujem tudja iskustva i delim ih ako su mi data, neka narod i to procita kao i ja, a o ostalome ne zelim da pisem ni da se pravdam…
Ti si naravno izuzeta iz cele price, ovde si uvek dobrodosla i to znas.
Ko osuđuje ?!?!? OMG…
poenta je da je astrologija protivna Hristu i pravoslavlju. astrologija je satanistička nauka. pa, ko voli nek izvoli.
Ja kopirah deo Svetog Pisma, ali izgleda da ne vredi…
Imas pravo na svoje misljenje i to je ok, ja na svoje i dosta price vise.
još uvek nisi pažljivo pročitala ispovest bivšeg astrologa… a izgleda ni moj prethodni komentar… a što se tiče dela Novog Zaveta – da, postojali su zvezdari, ali promašila si. konstatacija je da su postojali, ali su protivni Hristu, Bogu.
Neka mi On sudi.
naravno. a da li znaš da se gatare, magovi, vračari, astrolozi odlučuju od Pričešća, dakle nije im dozvoljeno da se pričešćuju.
xy, ko im ne dozvoljava? da li Gospod voli i crne ovce ili samo bele? koji svestenik ce odbiti Pricesce?
jesmo li pred Bogom svi isti?
ne znam kog si pola, pa ne znam kako da ti se obratim, ali cu reci svoj osecaj.
tvoja pisanija i komentare sam dozivela kao nedobronamerne bez ijedne reci blagosti koju nasa Vera propagira, siri i daje.
Zelena,ovaj sa dve nepoznate mi lici na Bokija 13,samo je onaj tako pametan ko ovaj.
zmajcek, obozavam te
Potpisujem Zmajčeka.
poštovana zelena,
ne razumem zašto si moje komentare tako doživela… žao mi je ako je tako. zaista sam totalno dobronamerna osoba, tako sam i postavila ovaj tekst ispovest bivšeg astrologa, dakle dobronamerno i prijateljski.
a sa tvoje strane sam doživela negativnost, neprijateljstvo i obrušavanje na mene.
ja ne sudim nikome, samo kažem ono što znam.
a što se Pričešća tiče, da, po Kanonima SPC ljudima koji se bave astrologijom, i sličnim stvarima – nije dozvoljeno Sveto Pričešće.
A si ti neki svetac,apostol, propovednik ili obicni mudroser koji se stidi svog zivota i sad drugima prodajes muda za bubrege?
zmajček, šta ti je? što me tako ružno napadaš, ničim izazvan? kakvi su to izrazi? čime sam dala povod za tako nešto?
Drugovi, molim vas… Ta ljudi smo, nismo govna.
Nema potrebe da se napadamo i sl. Na kraju, svi smo ovdje na istoj misiji, zar ne? Ja bih samo rekao nešto na temu onoga: “to je za ljude zabranjeno znanje”. Sve što ljudi ne trebaju da znaju nalazi se “sa one strane” – sa koje se još niko nije vratio da ispriča kako je bilo. A sve što mi vidimo, osjećamo, naslućujemo – nam je dato od Boga – pa tako i zvijezde i (moguće) značenje njihovog rasporeda na nebu. Ili tako već nekako…. Ne, nema potrebe da mi na ovo iko odgovara, hvala.
Nego, ja sam htio da pitam sledeće: koji je moj horoskopski znak? To me nekako stalno zbunjuje. Naime, rođen sam 19.02. u 19h (otprilike) i u nekom horoskopu to je vodolija a u nekom riba. Đa’oli me znali ako znam što sam. Imam krizu identiteta.
I tako, ja molim sve dobronamjerne ljude da mi pruže pomoć u rješavanju ove, za mene jako teške, dileme. Hvala vam svima unaprijed od srca srcu.
Stepski, dobro dosao u zeleno sobce
Kriziraj riblji, sta da ti recem
@zelenavrata,
nije lepo a ni ljudski da podstičeš ad hominem napade svojih “fanova” na bilo koga. pozdrav.
Bolje vas na…. PU MAJKU MU, a ja na Fejsbuku napisao “Vodolija”. Što sad da kažem ljudima? ŠTO DA IM KAAAAAAŽEEEEEEM?!?!?!?!
A sad, vrlo bitan savjet koji zaokružuje sve ovo: uzimajte što više tečnosti!
P.S. Hvala!!!
Stepski, uzmi neku tecnost i reci istinu
Nema na cemu p.s.
Odakle nekom prava da savetuje drugog, bez da je ovaj tražio pomoć? Naravno, to se odnosi na dve nepoznanice, XY! Komentar koji je ostavljen je tačno TO. I treba da se izvine za sve što je napisala i nestane BEZ TRAGA.
Da je kojim slučajem zalutala na moj blog za sličnim komentarom, ne bi bila objavljena, jer, to sve je prilično UVREDLJIVO. Ja ne bih dozvolila mojim prijateljima blogerima da se nerviraju čitajući tako nešto!
I pored svega toga, ONA kaže da nije zlonamerna!
I, još jedno pitanje za istu: A ko te pita na pričešću da li se baviš astrologijom, magijom ili gatanjem?
I ko je tebi sudio kada si odustala od PROUČAVANJA ASTROLOGIJE i kakvu si kaznu dobila?
zašto me ti, dudo, tako besno napadaš? ovaj tvoj komentar je sramota, agresivan i pun nerazumevanja i neprijateljstva.
nisam nameravala više ostavljati komentare ovde, jer sam u prethodnim komentarima sve lepo rekla, ali evo, još jednom. dakle, “ispovest bivšeg astrologa” nije moja ispovest, nego je to napisala izvesna Janja Todorović. dalje, na ovaj blog sam naišla sasvim slučajno i videvši o čemu se radi, a s obzirom da znam kakvo zlo je astrologija, odlučila sam da postavim dotičnu “ispovest”. molim vas da me više ne napadate, nego ako imate bilo kakve nedoumice odvojite malo vremena da pažljivo i na miru pročitate tekst “ispovest bivšeg astrologa”. a takođe i moje prethodne komentare, jer sam sve lepo objasnila.
Sve bi bilo dobro da je Pera odmah otisao u policiju.
Pera je krenuo, ali nije znao koji je znak, pa je zastao da pita astrologa
Ja sam vodolija… prava pravcata:))
Horoskop je zabava i šala, ali ja volim što sam takva kakvu opisuju vodoliju:))
Pozz
Anci, dobro mi ti zabauljala na blogce, vodolijo moja
Uh nema me 10 dana i umori se samo sa ovim jednim postom, odnosno zamori me ovo “dobronamerno” komentarisanje tamo nekog jer sa nepoznatima ja ne komentarišem. ZelenCipelice moja pa nije ni čudo kako živimo kad ima ovako “dobronamernih” nepoznatih koji sebi daju za pravo da nam govore kako i na koji način da živimo i koji tako “dobronamerno” šire Božiju reč nama neprosvetljenima.
Zelena moja, nego, rekoh li ja tebi da te mnogo VOLIM
“Primecujem da nama ljudima nedostaje elementarna komunikacija. Ne samo usled nekog ustogljeno-laznog ustrucavanja ili nedostatka ontoloske komunikacije sa Bogom, nego i kao nesporazumni dijalog usled licne sujete. O cemu govorimo? O tome da se malo razumemo I kada govorimo o nekim stvarima privatnog ili opsteg karaktera. Na primer, tamo gde postoji dijalog o nekom problemu koji ne dotice licnost obe komunikativne strane, usled necije sujete dijalog se pretvara namerno u licni problem iako sam sadrzaj dijaloga ne ukazuje nikakvom krivicom ni na koga. Zato uvek jedna strana bezrazlozno eksplodira jer pogresno dozivljava ili interpretira sam dijalog. Drugim recima, ne ume ili ne zeli da komunicira. Ne zna da se krece u recima ka cilju dijaloga nego se saplice na svaku rec patoloskom egzegezom. Dakle, dijalog iako nikoga ne optuzuje sam postaje optuzba kroz onoga ko se sam oseca ugrozenim. Takav I prekida dijalog. Takav odnos nije prisutan samo u odnosu sa ljudima vec I od strane ljudi sa Bogom u onom odricajucem vidu. Zato dijalog postaje tegoban a klima nakon njega neprijatna cak I za onoga ko nije hteo takvu vrstu dijaloga. Sasvim nepotrebno I sasvim sujetno. Brana koja zaustavlja smisao sadrzaja koji se izmedju dvoje razmenjuje. Znaci, iako sam dijalog nije kriv postaje devijantan zbog naklonosti jedne ili vise strana da sam dijalog pretvore ili preinace u nesto sto sama namera dijaloga nije htela biti. Uvlace sadrzaj dijaloga u sebe I daju mu drugu formu I smer – negativni. Tako stoji I u odnosu coveka sa drugim stvarima jer nista nije zlo samo po sebi nego od upotrebe coveka dobija svoje dobro ili zlo kretanje. Ti mozes govoriti sa dobrim namerama I blagorazumno ali ako se druga strana pokazuje zlonamerna I nerazumno, nece obratiti paznju ne samo na smisao dijaloga, nego ni na tebe uopste – jednostavno ne vidi dalje od sebe. To je neka zla hiper-senzibilnost. Neki bolestan strah od mogucnosti da mozes biti povredjen u dijalogu. Ali, bas taj strah pokazuje svoju defektnost, jer samim svojim prisustvom tera svog domacina na neprirodno ponasanje koje gasi svaki pozitivan dijalog. Dok se ne useli ljubav Bozija koja izgoni svaki strah van, takav strah nece nikada napustiti identitet u kome se nalazi. Njemu, ili njoj, ce takva nepotrebna vrsta bojazni biti uvek opterecenje I izvestacenost u odnosu prema svima. Da, I prema Bogu. “
Da ima Boga, ti nas ne bi davila
kratko i jasno
“Imace tu notu da se jave kada je neko u nevolji iako ih niko nije zvao”
Ne volim ribe, ne razumijem ih i ne leže mi, ali često zbog ove citirane njihove osobine imam osjećaj krivice..o0
Ovde sam stigla posle bloga o ovnovima i mogu reći da mi se sviđa sve što sam pročitala.
Da li radiš horoskope (natalnu kartu), čini mi se da si gore u komentarima spomenula nešto slično?
Pozdrav
Mrgudasice (posto pises u zenskom rodu pa te ja prekrstih), drago mi je da ti se dopalo pisanije.
Ne bavim se profesionalno astrologijom, posedujem znanje o opstim karakterstikama svih znakova. Ali ucim astrologiju od uciteljice ciji link se vidi ovde na blogu i mozda za godinu dana se usudim da profesionalno izradim neciju natalnu kartu.
Za izradu se obrati mojoj ucitiljici Jeleni Studen Vojvodic, prati link ima tamo i broj telefona i veruj mi da neces pogresiti u odabiru astrologa.
Sve najbolje pozz
Prosto sam prijatno iznenadjen ovim tekstom . Misljenja sam da vam je redakcijski tim perfektan . Volio bih da pisem za vas blog. Pozdrav i samo produzite dalje.
Pazljivo sam iscitao desetak vasih tekstova i stvarno mi se svidjaju. Mislim da znate pisati i iznijeti kvalitetne informacije . Websajt vam je lijep . Bilo bi dobro da ga malo osvjezite u neke rumenije boje. Medjutim, Samo, to je samo neprofesionalno misljenje, pa nemote da ga uzmete ozbiljno . Sve najbolje! PS. Podijelio sam vas sa prijateljima fejsu .
Stvarno odlican website. Websajt vam je sjajno slozen . Uistinu bi mi bilo drago da i sam imam ovakvu stranicu . No nazalost ja vrijeme provodim igrajuci igrice .
Gavro, Momo, Dejane hvala na čitanju, poseti, sugestijama, šerovanju..
Ovo je lični blog, nema redakcija, sama pišem sve i nema nikog seme mena uboge zelene!
Pozz
P.S. Boju ne menjam, nema šanse, skoro četiri godine blogujem i prepoznatljiva sam upravo po zelenoj boji!
Stvarno bih voljela znati zašto se ste digli bunu na sve ove komplimente koje su vam upucene. Lijepo je da se neko odvažio da progovori i da vam kaze istinu. Da stvarno ste sjajni i ima nas veoma puno redovnih citalaca koji dijele takvo mišljenje. Puno uspjeha i u daljem pisanju i puno vas citamo.