Cuvala je sebe na povrsini koze,

nije se dala da udje unutra,

cuvala je srce, cuvala je ljude,

cuvala je strah, hrabrost, suze..

Sve je bilo na povrsini.

Nije dala, nije umela, nije smela

da zagrebe ispod povrsine,

plasila se hemije, gomile govana,

naslage nicega…

Svaki pokusaj, svaka mala ogrebotina

je bolela, kao da joj riju stomak,

okrecu svest.

Nije vise imala prag bola,

nije umela da ga podnosi,

zatvorila se na povrsinu

i cuvala se…od zivota.

Hocu ja da budem moderna, hocu da nemam predrasude, hocu ja, ali moj stomak nece. Krene na gore i opominje me da se smirim.

Predhodni post je bio o mojoj drugarici i njenom slucaju, zvani deda i sajt, e sada sam ja na tapetima, odnosno moj stomak.

Naime, u poslednje vreme na facebooku mi prijateljstvo traze decaci 87, 88, 89-to, godiste, ja lepo pitam znamo li se, kazu ne ali da se upoznamo, ja napisem da mogu mama da im budem, oni mene da vole matorke. Odcutim ja na to i ne primim ih medju ‘prijatelje’. Neka sam ogranicena, a pokusavam da ne budem, trudim se, ali meni u kucu dolaze sinovi i cerke mojih prijatelja, koji su to godiste i njihovi drugovi i drugarice, neki mi persiraju, i meni sama pomisao na ove klince deluje pedofilicarski. Ne osudjujem ko moze, ume, ima takve veze, ali ja imam blokadu.

Sve to nekako podvedoh i pod prolazno, kad sinoc devojka od 19 godina, lezbejka trazi prijateljstvo. Kakva sam cupi a? Njeno je da pokusa, naravno, ali ja poskocih, ogranicena umom, svescu, vaspitanjem ne znam cime. Sa testoteronom i da znam sta da radim, a sta sa ovim? Mislim da mi se desi u stvarnom zivotu, ne bih znala da se ponasam, majke mi.

I sta sam ustvari htela reci, uzasno sam kontradiktorna, sve razumem, sve podrzavam, sve nema problema, ali ne u mojoj kuci, tu kao i u svemu drugom se najteze snalazim.

Lepo meni kaze moja majka, kad dan krene naopako a ti sedi.

Ona nije mogla da sedne..

`Tela ja jutros da pisem post, i kao prava uzela bajadericu u usta, da dignem secer, ponela casu vode da posle sperem slatko i promasih sto i ode casa i voda na tastauru, aaa, brisi, fen susi…ma `oces sipak, mrtva k`o mrtvak. Mislim….popizd!

Vrti telefone, i nadjoh od  ove astrologa sa naseg worda, astro Ziza, neku njenu tastaturu, kaze stara, ona novija od moje i evo kucam s nje, upadaju mi prsti, sizim, pola ne znam gde je sta, ali bolje ista nego nista, navici cu se valjda. A moju ljubav, tvrdu, od tastature sam dala tamo nekom liku da pokusa da je oporavi i zivim u nadi!

A, sta sam `tela da ispisem…`vako.

Mislim nista posebno, nego zapalo mi za zapazaj. Ne znam sta da mislim, samo se becim, pa `ajde da podelim sa jos nekim becenje, a mozda vi i shvatite.

Elem, (kol`ki uvod jeboteee), dodje mi drugarice pre neko vece da me ofarba (kosu mislim, teze bi mene farbala), i dok sam ja kuvala caj-Zeleni naravno-ona da otvori postu i vidi slike nekog lika sa Onoga sajta, ide ona jos tamo. Kaze ima oko pet banki, meni to vec bi mnogo, `al ajde. Otvori ona mejl i zove dodji da vidis, ja trk iz kujne mi, kad ono tamo cilager. Lici na mog pokojnog caleta. Ja zinuh. I poceh da psujem najstrasnije, sto bi ova danasnja deca rekla.

Ova moja ima 37 godina, lepa bre, mlada, ne moze da nadje nikoga jer nema kada, radi po ceo dan, nema kada da izadje, ima jedan dan u nedelji slobodan i tada ne znam gde ce pre sa sobom i zato ide na sajtove da upozna nekoga. I svako trazi, trebalo bi valjda, sebi ravnog, nije mi jasno sta je taj video u svom ogledalu i odakle mu smelosti da joj pise? Sta je on zamislio, cime bi je kresnuo? A ima slika sa nekim mobilnim zvanim cudo, sta, on kao ima kintu pa treba da padne? Htela ja da mu svasta napisem, da trazi sebi ravnu…kaze ona, moze, ali se ti potpisi. Nisam htela, ali mi stvarno nije jasno, ko zna koliko ima godina ustvari i kako moze da se nudi mladoj, lepoj devojci? Mene bi bilo sramota, to bi bilo kao da sam se ja nudila Bred Pitu.

I ne znam sta sam `tela da kazem, ali napisah nesto, na upadajucoj tastaturi od slova.

‘Glupaco, vidis da te zajebava’, rece ona doktoru nauka.

‘Curko, samo te zeza’, rece ona spremacici.

‘Some, vuce te za nos, zar ne vidis’, rece on direktoru komapnije.

‘Budaletino, igra se s tobom’, rece on prodavacici.

‘Tupsone, ona te vrti oko malog prsta’, rece ona mesaru.

‘Stvarno si luda sto to trpis’, rece on doktorki.

‘Majmune, vara te, svi znamo’, rece on taksisti.

‘Kokosko, folira te bre’, rece ona frizerki.

Valjda nismo ono sto mislimo da jesmo, a ono sto mislimo da nismo to jesmo.

Tupavi svi kada su emocije u pitanju. Sve mozak zna, sve dok i drugi izgovaraju, ali nece da zna srce.  Tupavitisi nicu svaki dan.

Ljubav je uvek prvo spermatozoid, pa embrion, a ako se rodi, bude beba, pa jaslice, obdaniste, predskolsko, malo ko stigne i do prvog razreda osnovne skole, i ponavljaju ga ako ga zavrse…

Uvek pocetak pocetaka,  i to je dobro.

‘Samo’ ne dozvoliti sujeti, egu da se hrane i stici ce nekada neko do drugog razreda.

Malo je onih koji su zavrsili osnovnu skolu, a o daljem ‘obrazovanju’ da ne govorim.

Nema fakulteta i diploma, tu smo svi isti.

Deca koja se igraju odraslih cika i teta.

Posted in Misli, Tandrkanje ]]> http://zelenavrata.wordpress.com/2009/10/24/isti/feed/ 26 zelenavrata 5011_vest_skola http://zelenavrata.wordpress.com/2009/10/18/gde-sam/ http://zelenavrata.wordpress.com/2009/10/18/gde-sam/#comments Sun, 18 Oct 2009 00:10:29 +0000 zelenavrata http://zelenavrata.wordpress.com/?p=810 ]]>

Ako sam prava,

kako sam naopaka?

Ako sam naopaka,

kako sam ispravna?

Ako sam pametna,

kako sam glupa?

Ako sam medju oblacima,

kako sam na zemlji?

Ako sam blesava,

kako sam luda?

Ako sam nasmejana,

zasto placem?

Ako nisam sama,

zasto sam sama?

Ako idem pravo,

kako uvek skrenem levo ili desno?

Kuda sam posla, gde sam dosla,

kako sam krenula kada stojim?

Jebem ti, da ti jebem osecaj kad lezes u krevet kraj nekoga a znas da je zaljubljen u drugu. Priznanje dobila. Cekamo….ne znam sta…

Imam svoju polovinu kreveta, do zida, moram da ga preskocim ili udjem odozdo, ne pomeras se. Lezis na svojoj strani, znam da si budan. Lezem, okrecem ti ledja, lezem u nas fetus polozaj, ali sada sama, kao i ti, ona lezi izmedju nas.

Umorna sam, spavala bih, a ne mogu, misli se sudaraju sa okrenutim ledjima pored mene. Ne znam ni sta mislim, osecam samo prazninu, neznanje, cekanje…Svako od nas misli da onaj do nas zna resenje, da je pametniji, da ce znati kako da…….niko od nas nije imao pojma.

Ne znam da li si spavao, ali si se okrenuo ka meni, zagrlio me, kao nekada, kao uvek, ud ti je bio cvrst, privijao si se uz moja ledja, isao rukom ispisivao moje telo, bokove…Led, nista. Nisam te vise zelela. Pravila sam se da spavam. Nisam mogla da podnesem tvoje prodiranje u mene, ne na taj nacin, ne nesvesno, ne kradom…ne uopste vise, ne.

Trazio si od mene da te vratim meni. Govorio mi da sam bar pokazala mrvicu zelje, sve bi bilo kao pre. Kako da je pokazem, kada je ne osecam?! Samar za tebe. Nisi mogao da verujes da te vise ne zelim, da u tvoje telo gledam kao u telo druga, brata, da na njemu ne vidim nista moje, nase.

Pijemo jutarnju kafu, spremamo se za posao, sminkam se, ne gledamo se, dogovarmo se oko sitnica koje treba uraditi i odlazi svako u svoj dan. Do pola puta zajedno, cutimo u autobusu, pokusas da me uhvatis za ruku, ne odupirem se, ali te ne gledam, silazis na svojoj stanici, ljubis me, odlazis, nastavljam, anestezirana od neznanja. Nista vise ne znam.

Uvece dolazak kuci, tebe jos nema, sve je ostavljeno kao jutros…ne mirise vise isto, nema topline u nasim soljicama ispijene kafe, talog se skorio, rucak pokvario, bacam ga…

Stizes, ljubis me,  nasmejan, a ja se pitam koji to ona parfem koristi, poznat mi je, a cutim, cemu da govorim, kada i on zna da osecam drugu na njemu…

Odlazimo do obliznje rostiljarnice, narucujemo pljeskavicu, jedemo…nema vise ni spremanja vecere…nema nicega.

Nestali smo i mi, ali smo cekali nekog naseg Godoa…koji nije nikada stigao i otisli svako na svoju stranu.

Ona bi htela da je on tu kada ona zeli, a on tada mora na posao, u kladionicu, na fudbal, kod mame…On bi hteo da ona uvek bude spremna za njega, da je ne boli glava, da nema ciklus, da je sveze obrijana, mirisljava…da vristi dok je krese, kao u porno filomovima…Ona bi volela da nekada skloni carape, digne dasku dok piski, ne podriguje, ne hrce, da joj govori lepe rece a ne “ne seri”, da je hvali kako je lepa, kako nema celulita, da je najbolja u krevetu, najlpese kuva, da joj kaze gde ide, koliko ce da ostane, dolazi li na rucak, opegla nekada sam kosulje, skuplja dlake posle tusiranja…krese je u pozi koja njoj odgovara. On bi voleo da ona prestane da kenja, zvoca oko gluposti, da uvek bude doterana, ne mirise na rucak, da ne trosi pare, ne trosi pare i ne trosi pare, da cuti dok gleda fudbal i pije pivo sa ortacima a ne pravi se pametna, da ga ne smara o porodicnom zivotu, kucici sa psom i coporom dece, da nema pms-ova,  da moze da ide kad hoce i vrati isto tako a da ona ne zvoca, da ima uvek `ladno pivo u frizideru…

E, nece da moze!

Vole se .

To je cinjenica. Kako se vole?

Svako na svoj nacin.

Oboje vole svoje navike i svoje potrebe i ljubav biva nedovoljna za zivot u dvoje.

`Oces-neces, nema druge, prihvatis ili ne, cenu ljubavi u obliku svakodnevnice i mesanja karaktera, temperamenta, navika…

Ljubav kao nedovoljno osecanje za bitisanje u dvoje!?

Gabi Novak – On me voli na svoj nacin

On ne pise njezna pisma
Nikad o tom ne govori
Ne zna srce da otvori
Al’ ja vidim sto mu znacim

On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin

On ce poci tko zna kamo
On se vraca kasno nocu
Al’ i takvog ja ga hocu
Slab je pa se pravi jaci

On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin

Ja vidim u toj igri
Vidim vatru ispod leda
Kad me ljubi kad me gleda
Dok se cesljam dok se svlacim

On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin

On ne voli da ga pitam
Kao skoljka biser krije
Da l’ je sa mnom ili nije
Al’ dobrotom nekom zraci

On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin
On me voli na svoj nacin

Ja vidim u toj igri
Vidim vatru ispod leda
Kad me ljubi kad me gleda
Dok se cesljam dok se svlacim..

Posted in Misli ]]> http://zelenavrata.wordpress.com/2009/10/12/on-me-voli-na-svoj-nacin/feed/ 37 zelenavrata 226139 http://zelenavrata.wordpress.com/2009/10/10/samo-za-gledanje/ http://zelenavrata.wordpress.com/2009/10/10/samo-za-gledanje/#comments Fri, 09 Oct 2009 23:56:25 +0000 zelenavrata http://zelenavrata.wordpress.com/?p=796 ]]>

Sta ce cica maca?!

Pogresio neko slovce:))))))))

Jbg…..

Biseri ljudi koje znam…

Moja kuma prica brzo, milion informacija mune u sekundi i tako ti ona meni prica kako je isla da kupi poklon za rodjendan svojoj koleginici, pa kaze: “Kumo, resim ti ja da joj kupim zlatan privezak, udjem u zlataru i kupim joj Svetu Patku”. Prccccc, plakala sam od smeha, a i ona, sa onim; “Ju, Boze me oprosti”. I tako dobismo Svetu Patku, dizvinete!

Biseri moje prijateljice su vec, anali..!

Kaze ona meni; “E, jel` se secas one klinike Svarcvalad i doktora Kurca”. Naravno da je doktor Kurc ne doktor Udo od tada!

Potom zove me a ja otisla da se nadjem sa devojkom sa cheta, moja maman joj rece gde sam. Zove ona mene uvece i pita: “Ko ti je ta Saceta?”

A kupila je cerki CD Laze I Munje, kakvi crni Maza u Lunja.

Ja sam coveku, dok sam radila u trafici i bili cekovi u modi, trazila da mi pokaze licnu karu. Sta cu? Zeznuh se posteno, omace mi se.

Moj bratanac trci za mnom i vice; “Tetka, muljac ti pojeo pidzamu”. Ostade tetkin muljac.

Muljke, Muljanovic…sada ga svi tako zovu a i stoji mu, jeste muljke.

Kada majstor kod moje drugarice prica o zenama i kaze; “Moracu da postanem perfigovan sa zenama”. Ja sada tako govorim, pa ko me razume, razumeo me je.

Kukam ja k`o sinja kukavica od neuralgije u vilici, neko me zove, javlja se moja maman i kaze:’ Ma boli je neka nostalgija eno je kuka’. Da, da, nostalgija me boli.

Zove drugaricina majka moju da idu u Sava centar na folkor, i kaze meni;” `Ajde i ti sa nama da razbijes anatomiju zivota’. Yes!

A pokojna mama  bivseg dragog  je cula od nas a govorila: ‘Haus mi po kuci’.

Ima ih jos, ali ne mogu da se setim…..

Ovo mi je poslala Losticka, meni se dopalo i delim sa vama.

Jednoga dana odluci Ludilo da pozove drustvo na zurku.
Kad su se svi okupili, Volja predlozi da se igraju zmurke.

„Zmurke? Šta je zmurka?“ upita Neznanje.

„Zmurka je igra u kojoj neko broji do 100, a za to vreme ostali se
sakriju, pa ih onda taj sto je brojao trazi.“ objasni Mudrost.

Svi se slozise osim Straha i Lenjosti.

Ludilo je bilo ludo uzbudjeno, pa rece ostalima da je ono spremno da
odbrojava.
Kad su svi poceli da trce po vrtu nastao je pravi darmar, jer se svako
nadao da ce naci najbolje skroviste.

Sigurnost otrca do susedne kuce i pope se na tavan, nikad se ne zna.
Bezbriznost izabra leju jagoda.
Tuga jednostavno poce da place.
Ocaj isto, jer nije znao, da li je bolje sakriti se ispred ili iza zida.

„98, 99, 100!“, odbroja Ludilo, „sad pocinjem da vas tražim!“

Prva koja je bila pronadjena je Radoznalost, jer je htela da sazna ko
ce prvi biti pronadjen, pa je previse virila iz svog skrovista.

I Radost je brzo otkrivena, nije se moglo precuti njeno kikotanje.

Vremenom je Ludilo pronaslo sve svoje drugove, cak je i Sigurnost bila
tu. Ali onda upita Skeptika:
„A, gde je Ljubav?“

Svi slegose ramenima, jer niko nije znao gde je ona. Podjose da je
traže. Tražili su ispod kamenja, iza duge i na drvecu.
Ludilo je ceprkalo stapom po jednom grmu, kad se odjednom zacu vrisak.

To je bila Ljubav. Ludilo joj je nehotice iskopalo oko. Ono zamoli za
oprostaj i ponudi Ljubavi da od sada uvek bude s njom i da postane
njen vid.. Ljubav se slozi s tim i primi izvinjenje.

Od tada je ljubav slepa i pracena ludilom.