Ovo mi je poslala Losticka, meni se dopalo i delim sa vama.

Jednoga dana odluci Ludilo da pozove drustvo na zurku.
Kad su se svi okupili, Volja predlozi da se igraju zmurke.

„Zmurke? Šta je zmurka?“ upita Neznanje.

„Zmurka je igra u kojoj neko broji do 100, a za to vreme ostali se
sakriju, pa ih onda taj sto je brojao trazi.“ objasni Mudrost.

Svi se slozise osim Straha i Lenjosti.

Ludilo je bilo ludo uzbudjeno, pa rece ostalima da je ono spremno da
odbrojava.
Kad su svi poceli da trce po vrtu nastao je pravi darmar, jer se svako
nadao da ce naci najbolje skroviste.

Sigurnost otrca do susedne kuce i pope se na tavan, nikad se ne zna.
Bezbriznost izabra leju jagoda.
Tuga jednostavno poce da place.
Ocaj isto, jer nije znao, da li je bolje sakriti se ispred ili iza zida.

„98, 99, 100!“, odbroja Ludilo, „sad pocinjem da vas tražim!“

Prva koja je bila pronadjena je Radoznalost, jer je htela da sazna ko
ce prvi biti pronadjen, pa je previse virila iz svog skrovista.

I Radost je brzo otkrivena, nije se moglo precuti njeno kikotanje.

Vremenom je Ludilo pronaslo sve svoje drugove, cak je i Sigurnost bila
tu. Ali onda upita Skeptika:
„A, gde je Ljubav?“

Svi slegose ramenima, jer niko nije znao gde je ona. Podjose da je
traže. Tražili su ispod kamenja, iza duge i na drvecu.
Ludilo je ceprkalo stapom po jednom grmu, kad se odjednom zacu vrisak.

To je bila Ljubav. Ludilo joj je nehotice iskopalo oko. Ono zamoli za
oprostaj i ponudi Ljubavi da od sada uvek bude s njom i da postane
njen vid.. Ljubav se slozi s tim i primi izvinjenje.

Od tada je ljubav slepa i pracena ludilom.

Dopadao mi se. Bio je frajer, bas. Visok skoro dva metra, crne kose, crnih ociju, zgodan, svrseni lekar opste prakse na specijalizaciji ginekologije.

Znala sam ga odavno, jos dok je studirao, pa su nam se putevi razisli, pa opet nekako isprepletali…i krenulo je kao neko slatko neosetno muvanje. Slanje porukica, po neki telefonski poziv, dve-tri kafice…sve sa ukusom i stilom. Bas mi se sve dopalo kod njega, majke mi!

Pozvao me jedne majske subote kod sebe, na odlicno vino i druzenje.

Krenulo je moje spremanje, sta da obucem da ne bude napadno, a da ne bude obicno, a da bude sa stilom, a da….peri kosu, koja zavraga nece da stoji, sminkanje…krenuh…Razmisljala sam sta da ja kupim i donesem, kao fino vaspitano celjade, idem mu prvi put u kucu a da ne bude deplasirano…a nisam znala sta voli a sta ne…stajala sam u prodavnici i trazila i gledala sta da uzmem…nisam znala. Kupih kafu i rafaleo kuglice, to mi je kao delovalo pristojno.

Stigla sam zadihana do njega, zivi na osmom spratu a lifta sam se plasila u soliterima, zaglavljivala sam se vise puta, pa resih da je sigurnije uz stepenice. Docekao me sa osmehom, poljubio me ovlas u kosu, nasmejala sam se, pruzila pokloncic. Pokazivao mi je stan koji je nedavno kupio, na koju foru ne znam, stan mi je delovao bezdusno, sterilno, nekako muski…nije imalo stila nista, ali pomislih polako, sredice, neka ima svoj stan. Izvadio je vino iz frizidera, sedeli smo u klasicnoj trpezariji sa sve ikonom na zidu, sipao mi je u casu, ne mogu se setim koje vino bese, kucnuli smo se i popili gutljaj. Ustao je da uzme nesto, sedela sam i dalje i razgledala kada sam osetila poljubac na vratu…mmm, lepse je delovao i opustao od vina, okrenuh se i poljubismo se, prvi put. Imao je medene usne sa ukusom vina….rekoh u sebi, moze, ovo ima stila i smisla i jako, jako mi se dopada. Pogledao me je i rekao; “Hajde da se tucamo”.

Tras! Tras! Tras!

“Molim” rekoh, “Hajde, znamo se tako dugo, sta da se foliramo”, tek tada videh da je spremio kondome kraj kreveta, neke maramice…Mislim, znala sam ja da ce to da se desi, nisam od juce, ali na ovaj nacin ne. Nisam stigla ni da prozborim, podigao me sa stolice i bacio na krevet, “Kukuuu, pomislih u sebi, sta cu sad”. Legao je na ledja, i bacio me na sebe, jer da je bilo obrnuto, verovatno bi flekica ostala od mena, poceo je da mi otkopacava kosulju, hvata za grudi, stiska, bolelo je, spustio mi je ruku na njegovo medjunozje i mrlmljao “ Pipni ga, vidi koliki je”, aaaaa neces ga vala majci, resih ja. Zasto ne znam. Jednostavno sve to nije imalo stila, smisla, drpao me k`o nezdrav, uvlacio mi ruke svuda, gurao moju.. Govorila sam mu da prestane, da necu…ne cuje covek. Auuu, pomislih bicu jos i silovana, koliki covek, ne bih mogla nista…Ne secam se koliko je to drpanje po krevetu trajalo, i ne secam se kako sam sjahala sa njega, uspela sam nekako, valjda ce je ukapirao da necu. Zakopcavala sam se, dok je on nesto s kreveta dobacivao, ne znam sta, nisam ga cula, samo sam razmisljala kako da sto pre izadjem iz tog stana. Sve mi se zgadilo u trenutku, imala sam nagon za povracanjem. Nesto me je u dubini duse opominjalo da to ne uradim, poslusala sam sebe i nisam. Izasla sam na terasu, zapalila cigaretu, pijuckala ono vino i smisljala kako da sto pre izadjem odatle. Dosao je i on ubrzo, seo je na stolicu, povukao me sebi opet na krilo, i poceo da drpa…jebem ti napaljenu budalu, zar ne kapira da necu! Ma zainatila sam se da crknem, ali me nece kresnuti!!!

Izmigoljila sam se, a piskilo mi se da umrem, sve mi frka da idem u wc i skinem se, uletece…paranoja, znaam, ali tako sam se tada osecala. Ali morala sam da slusam gluplju od sebe i da odem do kupatila. Pogledala sam se u ogledalo, delovala sam sebi izbezumljeno, ali i odlucno, videla sam tu svoju crtu odlucnosti. Piskila sam, sredila se i izasla, uzevsi mobilni iz tasne usput. Sela sam opet na terasu kod njega, pipao me s druge strane stola i pustila poruku drugu koji je taksista, da sto pre dodje po mene da se nalazim na toj i toj adresi. Pozvao me za par minuta i rekao da je u kraju , da sidjem za 5 minuta ispred zgrade. Rekoh mu da moram da idem, sok, nije verovao, ja stvarno idem, ja se necu ‘tucati sa njim’,  zaustavljao me, milovao po ledjima, guzi…usli smo u trpezariju i rece mi ‘vidi kako su ovi pametni, a ne kao ti i ja’, a na tv-u pornic do bola, ono udri me do zore.

Uzela sam svoju torbu, krenula do vrata, tu me zaustavio i poceo da balavi, kao da mu je zadnje u zivotu, nisam imala kud, trpi krljanje, samo da izadjem i nikada vise ne udjem u taj stan. Izbalavi me covek i pusti napolje, krenuh ka liftu, nisam se tada plasila, jok, samo da sto pre odem. Doviknuo je da se javim kad stignem kuci. Mislila sam se sta te boli uvo da li idem i na mars tucacu nijedan, ali odcutah.

Ipsred zgrade me je cekao ortak, sela sam u taxi i rekla vozi me kuci, ispricavsi mu sta se desilo. Rece da i sa muske tacke gledista je tip svinja i da se to ne radi tako kako je on zamislio, razumeo me zasto nisam htela, pitao me da li sam gladna da zna odlicnu pekaru sto radi celu noc na Dedinju…rekoh da….otisli smo do pekare, kupio mi je pecivo, sedeli smo u kolima, zdrali i smejali se kao ludi. Hit je bio “Hajde da se tucamo”.

Zvonio je mobilni, on je, pita da li sam stigla kuci, rekoh da sam u gradu sa drugom i da se provodim, nista na to nije rekao a meni se cinilo da je dahtao, ubio me zivot ako nije drkao. To je bio razlog da se drug i ja smejemo do suza, kako sam kvarna ostavila sam napaljenog coveka, sad mukica drka uz one pornice…

Videla sam ga samo jednom u prolazu, dugo vremena posle ‘tucanja’, bio je sa nekom plavusom, presao je na drugu stranu ulice kada me je video, smejala sam se u sebi. Kasnije sam cula da se ozenio, mozda bas sa tom, da su dobili cerku…

Eto kako jedna recenica razbije iluziju i odbaci nekoga zauvek.

Krvno srodstvo, zauvek neraskidivo, nosimo jedni druge u sebi na taj neki nacin.

A postoje dela koja me ostave nemom. Srecnom, sto postoji neko ko ne mora zbog tih par kapi zajednicke krvi, gena, predaka…da me ucini sigurnom. Da me ucini i tuznom, sto to ne mogu da uzvratim, ne na taj nacin. Sto je to osecaj tog nekog da te voli i daje, ne trazeci nista za uzvrat, a moja ljubav prema njima mi se ucini tako majusnom, mrvicom nicega…Lep je osecaj da me neko voli, misli na mene, moze i hoce da mi sve da a ne mora. Dobar je osecaj da nisam uvek sama, da ima taj neko ko ce mi postaviti zid iza ledja da ne padnem, ne upadnem u ponor beznadja.

Uvek je veca ona ruka koja daje od one koja prima…i volim tu ruku iako ume da me osamari i pomazi i da, ali nista ne trazi, nista ne uzima…lici na Bozju ljubav.

Nemirna a spokojna sam, nisam sama, postojim u toj ruci, delic sam nje, i verujem da cu nekada naci nacina da uzvratim svu tu plemitost i dobrotu koju sam dobijala i uzimala.

Njen nemir zivi bez hrane, gladan joj rije dusu, truje mozak, razara srce.

Trazi hranu u drugome, da je ispuni, umiri, odvede, dovede od sebe.

Ona ne ume da ga otera od sebe, ne ume sama, treba joj pomoc, treba joj tudja krv da bi smirila sebe.

Ona skace i pokusava zivotu da kaze; ‘Tu sam, vidi me, ej!’

On je gleda, cuti, ceka je da dodje, njen je, ali ga ona ne vidi pravim ocima, slepa je za svoj zivot. Treba joj vodic da ne padne, da je odvede u svom pravcu jer ona svoj nema, izgubila je kompas u sumi trazenja onoga sto vec ima. Ako postoji tezi put ici ce njime, pravi ce zaobici, jer ga ne vidi, ne prepoznaje, nju mora da udara granje, ubada trnje, ona mora da oseti bol, ponizenje da bi stigla do cilja.

Ona je izgubljena na krivim putevima sume, izgrebana, izudarana, ali ide, ona voli da je boli, tada oseca nesto, tada je ziva.

Zivot je nemo posmatra i pusta da luta, jer i ako joj stane na put, ona ga zaobidje i krene nekim svojim, trazeci neki svoj zivot sa nekim…

Nadje ponekad neki zivotic, uhvati se za njega, ocekuje spas, trazi ljubav, trazi da je voli, prihvati, skakuce tada oko njega i pokusava da mu kaze;’Ej tu sam, vidi me, tvoja sam, uzmi me..’ Okrzne je pogledom, primi u neki svoj kutak, ali ne i u svoje carstvo, ima ona svoje, sto ne miruje u njemu?

Mislim da ni smrt nece videti, skakace i govoriti; ‘Ja sam mrtva, vidi me’, ne znajuci da je vec nema, tresce se zemlja sa njom vec mrtvom u pokusaju da bude vidjena.

Propusta sebe da bi se videla kroz druge, zadaje udarce sebi, noge su joj krvave, izlizane do kolena u slepom hodu kroz trnje, a ima drum.

Ali zasto laksim, kada se moze tezim putem?!

Posto sam kod vecine komentarisala da pisanija koja se ticu proslosti su uticaj retrogradnog merkura, resih da malo priblizim taj pojam, za one koje to zanima.

Nasla sam par tekstica o tome, mada znam da bi osoba koju poznajem i jako cenim sve ovo umela da objasni bolje od mene, a nju mozete da citate i pitate sta zelite na http://astroziza.wordpress.com/

A ja cu pokusati `vako;

Ovo je planeta sposobnosti rasudivanja, uma i komunikacije. Kada je retrogradna, cini se da je misaoni proces dublji i daleko osetljiviji. Tu je onda rec o nekoj urodenoj sposobnosti da shvatite osecanja i misli drugih Ijudi pa samim tim mnogo redje donosite brzoplete zakljucke. Mnogi pisci imaju retrogradni Merkur, jer je za vecnu njih lakse da se izraze kroz pisanje nego verbalno. Cini se da ima nekih Ijudi kojima je tesko da objasne svoje motive iIi osecanja i da se onda mnogo radije prepustaju cutanju, dok su neki drugi Ijudi veoma sposobni da izraze sve svoje potrebe kada vec dosegnu fazu zrelosti, sto znaci da su imali prilike da premoste taj jaz na planu komunikacije.

http://astro.axisdraw.com/forum/osnove-natalne-astrologija/228-retrogradne-planete.html

S obzirom, da je Merkur planeta komunikacije i informacija, za vreme retrogradnog kretanja, dolazi do zastoja i problema sa svim što ima bilo kakve veze sa komunikacijom. U ovo spadaju i sredstva koja služe za kretanje i komunikaciju, poput automobila, telefona, kompjutera i sl. zbog čega treba dobro voditi računa da se ne pokvare, izgube i dr. Ukoliko ste planirali da baš u ovom periodu popravite ili kupite nešto, obavezno to odložite, dok se retrogradni period ne završi. U suprotnom ta stvar bi mogla biti sklona kvarenju, i neće trajati dugo. Ako morate da putujete negde, pripremite se na neplaniranja odlaganja i najrazličitije probleme. Najbolje je da taj put odložite, dok retrogradnost ne prođe.

Retrogradni Merkur donosi nesporazume, svađe, tenzije i odlaganja, kada su u pitanju međuljudski odnosi. Frustracije su vrlo česte u ovom periodu. Problemi koji su postojali u prošlosti, ponovo izbijaju na površinu. Razlog zbog čega se ovo dešava, krije se u tome, da Merkur ukazuje na sve što nije dobro u našim životima, i stavlja nas na testiranje.

Ljubavni odnosi se odvijaju nešto labavije, a nesporazumi koji se dešavaju, ukazuju na moguće probleme, različitosti i neslaganja. Parovi koji bez značajnijih problema, provedu ovaj period, u  suštini i treba da ostanu zajedno. Parovi koji raskinu, su oni, koji bi svakako raskinuli, a Merkur je samo ubrzao tok događaja.

http://www.adriatalk.com/retrogradni-merkur/

Merkur – planeta najbliža Suncu stalno izaziva strah i paniku jer mnogo češće od drugih planeta menja smer kretanja što dovodi do javljanja raznih neugodnosti i komplikacija, jednom rečju, kada Merkur retrogradira dogadajaju se neprilike. Kada ova planeta retrogradira tj. kreće se unatrag po ekliptici što se dogadja tri do četiri puta godišnje, izaziva pometnju kao što je na primer pojačana nervoza, javljanje velikih nesporazuma, zaboravnosti i zabrinutosti. Ovakvo privodno kretanje Merkura unazad obično traje oko tri nedelje i nakad bi trebalo u ovakvim periodima da odložite neke stvari kao što je na primer započinjanje važnog poslovnog projekta, trgovina nekretninama, selidba, potpisivanje važnih dokumenata, započinjanje veze itd. Ono što vam ovakvi periodi nude kao svoju pozitivnu stranu je to da bi u takvim periodima trebalo da predahnete i odložite donošenje važnih odluka. Ono što takodje nije zanemarljivo je to da bi u ovakvim periodima mogli pokušati da iskoristite retrogradnost Merkura i iz njega izvučete maksimum i to na taj način što biste mogli bolje da se organizujete, razmislite ponovo o svim detaljima, preispitate stvari iz prošlosti, predomislite se, ispravite eventualne greške i prikupite sve potrebne činjenice. Retrogradno kretanje ove planete možete shvatiti kao pauziranje i kao delimično upozorenje, tj. poziv na uzbunu kada biste morali biti oprezniji nego inače.

Merkur je vladajuća planeta horoskopskih znakova Blizanaca i Device:

http://www.natalnakarta.net/merkur.html

Eto koga zanima, ovo sam kopirala, jer ne znam bas svojim recima da to iskazem. Inace sam rodjena pod rertogradnim merkurom, otud valjda i ova zelja za piskaranjem.

Svake godine merkur se krece unatrag oko tri nedelje, ovaj sadasnji unatraske hod se zavrsava 30. 9. jos malo i eto ga u svom pravom hodu i kraj problemima.

Curka ja, curke oko mene.

Mi koje patimo, placemo i pizdimo kada se On ne javi, koje sto puta kazemo kotejebeticesmenedazajebavas, i onda jedna porukica i eto keza na licu.

Mi curke, u mom curkoslavskom okruzenju, sedimo i pricamo kako je onaj ono rekao, a sta je time mislio, a onaj to uradio, sta li mu to znaci…Mi curke, koje vidamo rane jedna drugoj.

Curke koje su prve i najbolje i najgrlatije na poslu, medju poznaninicima hrabre, samostalne, sedimo uz najromaticnije filmice na svetu sa paketom maramica i uhhh uzdasima, i nadom da ce se i nama desti ta oh velika ljubav!

Da ce nas neko voleti, biti uvek uz nas, tesiti, hrabriti, drzati za ruku kada boli, jer sada sve to same radimo, a lepse je biti neciji i sa nekim deliti sve to. I biti spremne, uvek, ici preko roditelja, familije, prijatelja, brda, dolina…za svojim muskarcem i svemu sto njemu treba u bilo koje doba dana, noci, godisnjeg doba, ici preko sebe da bi se bilo uz njega kada mu trebamo i ne kajuci se kada nas sutnu zbog neke druge. Tada smo tako osecale i ucinile i opet bi ako treba.

Mi curke u mom curkizmu od naziva, raskidamo, razvodimo se, placemo danima, odlazimo na posao nasmejane, nasminkane, dolazimo kuci i skidamo sve to i zovemo drugarice da nas tese, da se napijamo, da placemo…

Curke sve to ponavljaju iz godine u godinu, curkoslave u glavnim ulogama, curani se menjaju.

Penjanje uz stepenice u muskom svetu i strmoglavljivanje, gde nas ipak cekaju drugarice iz istog kluba-Curkizam!

Posto je retrogradni merkur na nebu, naprosto moram, tera me nesto, da pisem, gusim, smaram, kako god, o zurkama 80-tih, od one noci mi se redjaju slike po glavi.

Pocetkom 80-tih, pocelo je okupljanje i pravljenje zurki moje generacije ili neke starije.

Obalcili smo se skoro svi isto, neke duxerice, farmerke, mirisali na Rexona dezodoranse, na nogama smo nosili spagerice raznih boja, koje kada nam dosade, stavljamo u lonac i farbamo u drugu boju. Secam se nekih narandzastih a otkud to meni, jer sigurno ih ja ne bih kupila, ne znam. Verovatno mi je neko poklonio. Starke su bile i ostale obavezan detalj! Skoro da nemam slike iz tog perioda, malo ko je imao foto aparat za slikanje, uspomene su mi one grupne iz skole.

A na zurkama, jaooo i sada se oblizujem kada se setim, redovno su bili sendvici. Margarin na hlebu, salama ili sunka, odozgo parmezan ili kackavalj, i kiseli krastavici naravno! Posle se neko setio pa smo odozgo cedili neki paradjz iz tube, pa smo ih sarenili. Ne secam se ni jedne torte iz tog vremena, ali ukusa tih sendvica se secam jos uvek! Pili smo iz plasticnih casa, secam se jurnjave po knjizarama da kupimo one bele case, sto se danas (da li jos uvek?), nose na groblje, mozda danas imaju neke namenske za dace, ne znam. Pila se koka kola, kokta…i onda je neko rekao bambus, i eto vinceta i mi kao pijani. Tada je poceo da se pojavljuje Michael Jackson i svi muski su setali bele carape, farmerke i dole sangajke. Slusali smo ‘Sidjiii do rekeee, veceras i ja sam doleee’- U skripcu, Nedu od Parnog valjka, Skoch –Disco band-zvali smo je khm, khm pesma, Nenu i njenih 99 balona, Amadeus –Falco, trebalo je cuti taj nemacki, Bananaramu, Bronski beat, Culture club, Kajagoogoo, Limahl, Wham, Azru…Muzika se pustala sa kaseta i razdrkanih kasetofona, ali nama je bilo lepo.

U drugoj polovini 80-tih, pocela je etapa odvajanja slojeva i da se po Beogradu setaju, satro originali, la coste i benetona, takozvani sminkeri. Kad se setim pokazivanja tih majica za nalepljenim krokodilom, smesno mi bude. Mi devojke (kao), smo se trudile da izgledamo sto starije, iz tog perioda imam slike. Imale smo sve skoro mini val, nosile se se naramenice, mis rukavi i obavezne stikle. Sminka ona prava, pravcijata, da sljasti, a muski koji su provalili Kuros i  mirisali bozanstveno. Danas sam stratovala nekog lika i rekla mu da mirise najlepse na svetu. To je za mene bio i ostao zakon parfem na muskarcu! A ovaj danas me pogledao i rekao da nema pojma, maznuo je od sina, rekoh mu da mu sin ima dobar ukus! Tako to ja…pa sta iskrena sam! Bas me briga!

Dakle mini valcic,a muski talijanke,  pa visece mindjuse, kicerica do bola, i sada se nose takve, u svim bojama, samo da sljasti i trese, 100 narukvica po rukama…ribe bre, kao da ovca ide koliko zvecka.

Sendvici su ostali kao glavni meni, ali je odnekud stiglo i pivo,  pa votka, pa sok od djusa…secam se da sam tih nekih godina na nekoj zurci prvi put videla video rekoreder i pornic na njemu, to je kasnije bila fora, zurka s pornicima i umiranje od smeha i komentarisanje. Poceli su da stizu cuveni stubovi za zvucnicima kao vrata, na kojima se pustala muzika, ponovo sa kaseta, ostao je dobar deo ‘stare muzike’, a pojavila se i neka nova, Duran Duran, tada je Oliver Mandic izdao svoj cuveni album, pa smo se lozili na te pesme, bio je tu Mili Vanili, Modern Talking, Jagode, Dugme, Robert Plant, AC/DC, Alphavile i cuveni Big in Japan, Self Control, FR David i moja pesma Words…ko da se seti svega… Znam da vecinu i danas slusam i ne secam se da smo ikada pustali narodnu muziku, niti smo znali sta je to. Za nas su to slusali seljaci i nasi roditelji.

To je kratki osvrt, moj, na 80-te, secanje na te mirne godine. Bili smo siromasniji, skoro svi isti, a tako nam je bilo lepo. Meni je posebno drago sto ta muzika jos zivi i sto je slusaju i neki novi klnci, a ne ovo od pre neku noc…

Ne spavam skoro trecu noc, bolovi u kicmi…i evo zurke pored mog prozora.

Urlaju deca, pici muzika, sve nesto sto i nije lose…..kad od pre nekih sat vremena poce muzika devedesetih. Lezim ovako kljakava i slusam…ne znam sta mislim, ne znam sta osecam, redjaju mi se neke slike, pa pobegnu sa sledecom pesmom. Sto je najgore, sve ih znam, skoro sve…

Mobi Dik-Kralj kokaina, Ivan-200 na sat, It-Tek je dvanaest sati, Dr. Iggi-Oci boje duge, Tap 011-Bunda,  Daco volim te (bem li ga kako se zvala grupa), Zurka, zurka (isto ne znam ko peva), Dzogani-Zena zelena…I gomila jos nekih koje znam i ne znam.

Ne znam ko zivi u tom stanu, ko pravi zurku, ne znam ni koliko godina imaju sva ta deca sto vriste na ove pesme. Nisu oni krivi, odrasli su verovatno uz tu muziku, njima je lepa, budi im mozda neka lepa secanja, neku njihovu bezbriznu mladost.

A mi…cega se secamo kad cujemo te pesme, nicega lepog. Svih onih ratova, inflacija, setnji, protesta, dok je ova muzika cvetala, zaradjivala marke i zivela i okretala svest mladih. Mi tada, kao i sada nemocni da menjamo svet, svest,  sve te kajle, trenerke do sisa sa uvucenim duxericama, mafijaski svet, politika koja nas jede, kao i sad, izranja mi nocas pred ocima. Razni fragmenti se seciraju po mom secanju…..ne, ne, nije dobro, ne valja…

Ne osecam se dobro, nemam lepog secanja a prinudjena sam da to slusam.

Cekam kada ce da roknu narodjnaci, pa da…odlepim nacisto!

Cujem da se organizuju tematske veceri, da je to glavni hit, vece devedesetih. Gde se oblace kao onda, slusa se ta muzika…

Kako im objasniti da ‘devedesete nisu cool’, da su nas one rasule, sjebale…

Nema sanse, njima je to extra, cool brate…mislim zraci…

Eto, post bez namere, bez poente, bez smisla, napisah ga iziritirana muzikom, koju sam mislila da sam zaboravila. Ne da se zaboraviti, popakovala se i ona po coskovima secanja i ne donosi ni malo lep osecaj.

Razmisljam vec par dana da napisem o problemu negovanja zena.

To kosta, to traje, to boli, to smara i nije dugog veka.

Pre neko vece, resih da se skockam malo, jel`, udjoh u kupatilo, ne videh koliko sati bese, otvorih cesmu na kadi i krenuh;

-skidanje laka sa noktiju (ruku-nogu)

-cupanje obrva

-stavljanje maske na lice

-brijanje nogu i ostalih dlaka gde ih ima

-rendanje peta (kopita)

-secenje noktiju na nogama

Ne znam da li sam sta zaboravila, sedim u kadi i rmbam bre. Nikad kraja.

Izlazak iz kade, skidanje maske sa lica, mazanje lica, antirid, pa mazanje tela, pa mazanje peta (za sve posebna kreme i pranje ruku svaki cas), i na kraju mazanje ruku.

Izadjoh iz kupatila umorna. A nisam sredila nokte na rukama, nisam se ofarbala, oprala kosu, isfenirala…

Posao bre!
Sve mislim kako cu da bljesnem kao nova kad izadjem iz kupatila, a ja mrtva.

Sto je najgore, za par dana opet sve isto, jednom nedeljno isti tretman.

Pa nije humano, majke mi!

Koliko se muskarci sredjuju (mislim muskarci), istusira se, opere kosu, obrije i gotovo, lep.

A mi? Neko sve ovo plati da mu drugi odradi, ali to kosta mnogo, i oduzima vreme!

Ako nista drugo, zbog toga bih volela da budem musko!

Da se istusiram, pustim dlake bujne, operem kosu, nema farbanja, feniranja…obrijem se, a moderne su i one brade od tri dana, pa ne mora ni da se brije, i lepota gotova, prirodna.

Sto bre mi zene moramo toliko da se patimo?

A kad izlazimo???

Cuveno, nemam sta da obucem, pa presvalci se 100 puta, pa sminkanje, puderi, rumenila, senke, maskare, ruzevi, parfemi, mazanje noktiju…I mora da bude kvalitetno da se ne razlije na pola veceri.

Skupo bre!

I onda pitanje, sto zene trose, pa eto samo za jednonedeljno sredjivanje sta sve treba, a da ne pricam o sminki.

Muskima pola od ovoga ne treba, ni novca, ni vremena, ni zivaca, ni energije, volje. Nista, istusira se, opere kosu i lep. Dobro i oni stave parfem i one vodice posle brijanja, ali to je nista u odnosu na nas.

Eto, zasto ponekad zelim da sam musko, da se izvalim ispred tv-a, cekam zenu s flasom piva da izadje iz kupatila pa da je sredim, onako doteranu, mirisljavu, glatku…

Ja ovo dobila mejlom, probajte, nista ne kosta a mozda i uspe

Kako upotrebiti Novac

Da bi zarađeni novac voleo Vašu kuću, dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan

dinar, cela suma mora da prenoći kod kuće. Neki čarobnjaci životne mudrosti savetuju

da treba sačuvati godinu dana krupnu novčanicu, koja će se, tvrde oni “napuniti” vašom energijom i počeće da privlači prema sebi novac.

Novca neće biti: ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom. Ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i otići u drugu porodicu.

Da bi u kući bilo para, metlu treba postaviti ručicom na dole.

Povišicu plate najbolje tražiti u sredu po danu. Ne tražite na zajam pare u ponedeljak, ne dajte

zajam u utorak i ne vraćajte dug u petak.

Davati i uzimati zajam obavezno ujutru, zato što bilo kakve operacije s parama uveče vode ka propasti.

I uopšte, trudite se da nikada ne tražite zajam, a češće dajte na zajam jer vi tada  “kao” da programirate pare, da vam se vrate.

Džepove odeće koja se van sezone veša u orman, napunite sitnim papirnim novcem, i još

Da znate da pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad .

Nikada ne držite novčanik prazan, neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Sav novac

mora biti glavnom stranom okrenut prema gazdi. U najmanjoj pregradi čuvajte novčanicu od deset dinara savijenu u trougao. Takođe u novčaniku treba da postoji i “srećna moneta”(prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od nekog uspešnog posla i sl.). Tu monetu ne valja

potrošiti – ona je srećan talisman obezbedjenosti, inače pare se mogu naljutiti, i neće dolaziti u vaše ruke.

Dobijene pare na kocki, zaradjene nepošteno, nađene, pocepane itd. ne donose sreću i zato,

ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili brzo potrošite.

Posle pročitanog, verovatno ste shvatili, da je pare vrlo lako izgubiti a takođe nije

složeno ni privući ih sebi.  Da ne bi izgubili novac pridržavajte se više izloženih pravila.

Verujte u cuda!