Latest Entries »

53a387e5cd3e29cf10fe2a0a_54dd8111ca9455fb049f0162_320.jpg

Šta ti je najteže palo u životu?
Ja, meni.
U svojoj glavi najviše živim. Ono što moje misli smisle, ne može niko drugi.
Ja sebi najteže padam na pamet, na život, na telo, na sve.
I najlakše, moram priznati!
Sebi najlakše sručim sve po spisku. Raskinem lepo, i sutra se opet volimo.
Mislim, ko živi van svoje glave?
Ne možeš je ostaviti nikada, i nigde.
Pišem, pričam… ‘a u sebi se mislim…’.

E to smo svi!

Nemuzika

12742101_10208646456069324_809347267376515111_n

Opet ja o mukama komšijskim.
U prizemlju moje zgrade, u jednom od stanova živi ne znam ko. Neka silna dečurlija, studentarija vazda ulazi i izlazi i iznosi đubre u onim crnim velikom džakovima. Na stranu što popizdim kad mi kažu ‘dobar dan ili veče’.
Aman gde nestade ono ‘ćao’.
I naravno ta studentrarija pravi žurke skoro svako veče. Ok, kada će ako neće sad. Kapiram ja to, bejah u tim godinama.
Ono što mene muči i zamoljavam da mi neko objasni, jeste ta neka tehno haus ili ne znam ni ja kako se zove ta muzika.
To tuče pola sata jedan ritam, k’o čekić u glavu. Mene mozak zaboli redovno. Onda nešto pišti i to sve isto traje pola sata, pa opet bam bam, viju viju. Ao ao ao!
Ja ih sve zamišljam sa flašom piva u ruci kako se mlate levo – desno, ili napred nazad. Šta bi drugo jebote!
To niti ima reči, niti refren, niti ritam, samo preostaje da se klatiš kao pijanac na sred ulice.
I majke mi, kunem se, rađe bi da čujem Cecu pa da ih opsujem ko čovek, ovako mi ih je žao. Klateća stvorenja, kojima se ispira mozak sa tom sačuvajmebože istoritamskom muzikom.

Deo

Amygdala

Volela bih da te nikad nisam upoznala,

Da me nisi pronašao i prisvojio.

Sad me voliš najviše

A moja mržnja prema tebi je neupotrebljiva

Tvoja ljubav je jača

Traje

Ubija

Gospodari.

Mi smo u dugogodišnjoj vezi

Braku pred bogom.

Tvoja strast nas hrani

Održava živima

Do kraja mog života.

A ti, znam

Otići ćeš posle kod nekog drugog

Da ga voliš i ubiješ svojom ljubavlju.

S tobom sam upoznala mržnju

Prema tebi i

Sopstvenoj slabosti.

Crkni nekada.

911162_tv-manijak-996

Došla baba, prababa i babina komšinica, u Beograd na rođendan unuku. A on, rođen 13.1. uvek ima žurku, jer se i Srpska Nova godina obeležava tada.
Ali, ova priča je bila devedesetih dok je on bio mali.
Ostale one da čuvaju usnulog unuka, a (tada), omladina otišla u grad na doček Srpske Nove.
Oko dva -tri ujutro vraćaju se kući, otvaraju vrata i muk.
Čuje se:
Ahhhhhhh
Uhhhhhhhhhh
Ja ja aaaaaaaaa
Tad je Palma još davao porniće od dva ujutro, a njih tri babe (gluve), odvrnule do daske TV i ne mrdaju upiljene u radnju glumaca.
Ripiše omladinci u sobu i na pitanje šta to gledaju, jedna odgovori, al’ sva crvena u licu:


Pa ljubavni film!

To vam kažem, ljubav ima previše lica.

 

 

P.S. Babe su otišle sa ovog sveta odavno, ali su tu noć gledale ljubavni film. U boji.