Latest Entries »

Zaljubljeni utisak

1463702_10205240780320512_9179508764428691902_n

ObOžaaavam tračeve, al baš ih volim. Čujem svašta, nađem se u nečemu, shvatim nešto, napičkam nekog.  I sve istog dana zaboravim.

I skoro, na trač partiji sa drugaricama , čuh (aorist namerno) za devojku koja se zaljubila.

Bila je na moru, u Turskoj. Dan pred polazak upozna lika, Turčina koji radi nešto u hotelu. Pričali su nekih sat, dva i ona je morala da trči da se spema za put u Beograd. U avionu je shvatila da se zaljubila, ali i da nisu razmenili brojeve telefona. Sigurno se pljesnula po čelu i udavila drugaricu sa pričom o tome.

Kako je sletela na Nikolicu, pošandrcala je od tate, mame, brata, koji su jedva čekali da je vide. Smorila se od večere, nema veze što je mama čitavo popodne spremala hranu, bila je nadrkana zbog Turaca. Neka bude Ahmet. Jebo sarmu, rusku salatu, omiljenu čokoladnu tortu, Ahmo je glavni!

Posle je zvala sve drugarice, kuckala na fejsu kako je našla ljubav svog života. Nije oka sklopila cele noć. Gledala je sliku na mobilnom, zaselfačili su se, naravno. Ahmo i ona. Već se videla kao udata sa gomilom šarene dece.

Ujutro je odmah zvala hotel i zamolila da Ahmi daju njen broj, da joj se javi. Videla ga je ona na fejsu, ali nije htela tako, nego da ga čuje.

Pusti je majko da ga čujeee, ne podgrevaj opet sarmu, jerbo ne može jesti.

Prođoše dva dana, njega nema. Zvala je opet hotel, rekli su joj da su mu dali broj. Ona im nije verovala, jer da su mu dali, zvao bi je! Mislim, mora da se i on zaljubio kad je i ona.

Našla ga je na fesju, pisala mu i čeka odgovor. Za to vreme kači pesme ljubavne, citira Mešu, Balaševića, stavlja srčiće i davi drugarice po čitav dan i noć.

Od tada je prošlo skoro dva meseca, od Ahme ni traga ni glasa.

Možda je bio tog dana samo ljubazan, možda je muvao, ali je otišla i šta da radi sa ribom iz Srbije, možda je žigolo u slobodno vreme, možda je oženjen sa tri žene i ima petoro dece, možda…

Možda mi nemamo pojma kakav utisak ostavljamo na druge ljude.

U možda, čudnu rečcu je stala zaljubljenost.

U možda je stala nada, snovi, maštanje…

Mislim da ‘možda’ treba ubiti, jer retko bude istina.

Odjednom

10923200_10204610197428005_6103374996396957783_n

Kao letnji vetar

Odjednom.

Diže prašinu

Vitla prazne kese.

Kao pred oluju

Odjednom.

Mrak

Munje

Trčanje u zaklon

Kao dok lije

Topla kiša

Odjednom.

Snažna

Brza

Mokra

Kao kada se diže testo

Od kvasca

Odjednom

Raste u vangli

Curi napolje

Traži da se peče.

Tako i ja

Sa srcem.

Odjednom se sjuri

Popne u grlo

Ščepa za vrat

I samo voli.

Kurva, krvavih kolena

12572980_1122086304491460_732423879578543855_n

Šta sad plačeš? Kako da te ne udarim kad sam ti lepo rekao da ne ideš na fejs, a ti ideš. I kaooo tamo si zbog familije iz Nemačke. Pa jel nema drugi način da ih čuješ ili vidiš, nego baš preko fejsa a? Mamu ti jebem, mene si našla da lažeš, da ti jebem krvavu majku kurvo jedna! Gleda ona slike sestričine, pazi kurca! Pa nek ti pošalje na viber da i ja gledam! I sestra ti je kurva, ko zna čije je dete rodila, jadan onaj čovek što sa njom živi.

****************************************************************

Pa jebote što ide na fejs kad joj je lepo rekao da ne ide. Zato je i dobila batine.

**********************************************************

I Ivana nije mogla ovde da dođe da pije kafu nego ste morale da idete u kafić? Moje pare trošiš? Ona te častila, ma nemoj, da ti je neka drugarica znala bi da sam rekao da bez mene nema izlazaka. Ti joj bre  to nisi rekla, i sad se pitaš što sam te udario. Pa moram kad nećeš da me slušaš. One ribe idu u kafić, kao da u kući nema kafe. Jel ja zbog kafića sad nemam mira, jel bilo vredno a? Ima i nju da polomim zato što je kurva i vuče te napolje. Pa da vredi udala bi se, a ne sedela sa drugaricama po kafanama. Boli me bre kurac što je ona doktor nauka i što se posvetila karijeri, šta ćeš od nje da naučiš? Namestiću joj ja foru, videće ona mamu joj jebem. Eno je zove te, javi joj se ako smeš i reci šta sam joj poručio. Nećeš, evo ja ću: Ej ćao Ivana, kako si? Aha, ma daaaa, u kupatilu je, reći ću da ti se javi. Na poslu je pa nisam mogao da joj kažem, ali ću tebi da jebem sve po spisku. Idi po dete u obdanište, šta sliniš tu kobilo jedna.

******************************************************************

Pa što je izlazila kad je znala da će to njega da iznervira? Neke žene to rade namerno, neka je pretukao kad ga ne sluša.

***********************************************************************

Ma daaaaaj boli te glava kad je meni do seksa. Što nisi popila lek? Ili si se već kresala sa nekim danas pa sad sa mnom kao ne možeš? Šta me gledaš tako, skidaj se bre. Nisam se ja oženio da bih i dalje drkao. Nećeš, ja ću. E sa’ću da ti jebem kevu. Ne plači, udariću te.

On izvršava bračnu dužnost bez njene volje.

**********************************************************************

Šta joj teško da mu da? Pa svaki bi popizdeo kad mu se digne a žena neće. Normalno je da hoće seks sa svojom ženom kad mu dođe.

*******************************************************************

Šta me briga što dete gleda, jesam li ti lepo rekao da ne ideš u školu po njega u mini suknji! ‘Oćeš da se muvaš sa tatama a? Pa jebote, šta će ljudi da pomisle kad te vide u miniću? Ova traži nešto jer udata žena se ne oblači tako. Ti mali da ćutiš tamo da i tebe sad ne zveknem!

*********************************************************************

Šta ga izaziva jebote, lepo joj je rekao da ne nosi minić kad ide po dete u školu. Mora da pazi kad već zna da je takav.

**********************************************************************

Hiljadu opravdanja za njega, ni jedno za nju.

Čak i kad je ubije, ovako komentarišu i pravdaju nasilnika.

Bolesnika.

Psihopatu.

Jedno oko

537054_666833960005330_962353314_n

Za nju nije postojao niko sem nje i njene trenutne opsesije u vidu nekog novog frajera.

Znala sam je skoro do rođenja, ne sećam se kada je počela da dolazi, zove, uleće u pola noći sa pričama o Milanu, Zoranu, Slavku, Žiki,  Peri… I svaki je važan i svaki je ljubav njenog života.

Ona o meni nije znala ništa, sem osnovnih stvaru. Nisam je zanimala. Nije ni ona sebe toliko zanimala koliko su bili važni ti silni muškarci. Ni jednog nisam upoznala, ne znam kako. Zvala je u dva ujutro, u tri popodne, dolazila u deset uveče, uvek izbezumljena sa nekom pričom kako je on rekao to, a ona njemu ovo, on je ospovao, ona plakala, ili obrnuto i okrenula se i otišla. Plakala u busu, pred roditeljima, kolegama na poslu. Svaki raskid, ma svaka svađa je izgledala kao da je sahranila pola uže i šire familije. Zvali su me njeni roditelji, uplašeni, uplakani da čuju šta se to toliko strašno desilo. Pravila sam se da ne znam. A ona se već sutradan mirila i dolazila kući nasmejana. Nekada i kod mene. Gledala sam je i slušala kako je on voli, izvinio se, išli su na kafu. Ma ženiće je uskoro sigurno. Ni jedan je nije oženio do dana današnjeg. Ne znam da li i dalje juri te neke likove, drami, seče vene, urla i davi nekog drugog. Mene više ne, ni ostale drugarice. Sve su je odjebale. Smučila nam se.

Danas kada se setim nje bude mi je žao. Ona je negde emotivno sjebana a nesvesna toga. Pijavica, čičak, koja se lepi za ljude za koje umisli da su nešto posebno. A bilo ih je previše. Godišnje dva komada minimimum. Davila je te momke, kontrolisala ih, stavljala se na prvo mesto u njegovom životu nakon par dana poznanstva. Niko nije mogao niti smeo da postoji sem nje. Često su bili to zauzeti ili oženjeni muškarci, nemogući, za koje se ona borila da budu njeni. Uvek sam se pitala da li njoj ustvari prija da se takmiči sa njihovim ženama. Da dokaže, ne znam kome, da je ona bolja. Smišljala je začkoljice, bolesti, šeme i dileme samo da ih zadrži što duže. Pretila samoubistvom, jedno sedamnaest puta najmanje. Terala je od sebe ljude koji je vole. Nas, drugarice, roditelje, braću, familiju, kolege. Smetali su joj svi koji nisu podržavali njeno ludilo i nemogućnost da bude samo sa njim u mislima u svakom danu 24h. Nije mogla da bude ćerka, sestra, prijatelj, koleginica, sve joj je to oduzimalo vreme za nekog tada važnog lika.

Godinama sam je slušala, zarad starih dana, nade da će je proći, da će taj neki stvarno biti važan i da će ostati. Nije se to desilo. Meni se obraćala jedino kada sam trebala da potvrdim njeno : ‘ Jel da, da sam u pravu’. U početku je bila u pravu, kasnije je’ bila u pravu’, samo da je skinem s dnevnog reda i da što pre ode, a na kraju nije bila u pravu. Razgoračenih očiju je gledala u mene, ne verujući šta joj govorim. Kraj je došao burno onda kada sam joj rekla da joj treba psihijatar i terapija i još svašta nešto, uz gomilu argumenata da ona o meni nema pojma i da me nikad ne pita šta se meni dešava, već samo priča o sebi. Bila je ljuta, uvređena, besna, na kraju je izašla plačući iz mog stana i nikada više nije došla. Nije čula ono što joj odgovara od mene. Kasnije su i ostale to uradila. Roditelji je ‘trpe’, šta će, njihova je. Njih povremeno sretnem, dobri ljudi su. Ne znaju šta će sa njom. Sada je stalno za računarom ili mobilnim telefonom i stalno se dopisuje sa nekim, često besni, plače… Ne ljute se na mene, razumeju me.

Patila sam za njom pet godina. Danas, deset godina nakon našeg zadnjeg susreta, srećna sam što sam se oslobodila pritiska i drame koja ničemu nije služila. Iskreno bih volela da je srećna i da najzad nađe tog nekog uz kog će ostariti.