Bili jednom jedna teta i jedan cika, oni se zavoleli, vencali i rodili bebu. Onda su se posvadjali i razveli, devojcica je ostala kod tate. Mama je otisla i nema je.

 

Prosle godine umalo da zovem “Sve za ljubav” i posaljem moju mamu tamo da place, jer ona prati i to i reprize i place oba puta i ne propusta..da, da ima i takvih ljudi. Ta devojcica, sada zena, majka, zivi svoj zivot, tu negde pored mog, dobija poziv od svoje babe, da dodje da je vidi jer umire. Nedoumica, ali sta ces, ne ide da ne ode, gde ce joj dusa. E, tu ja skocis da zovem “Sve za ljubav”, saljem moju mamu, mozda placaju…

Ode ona tamo da vidi babu, sa svojom cerkom, videla je celu majcinu familiju i babu, koja je jos ziva, ali ne i mamu. Majka nije dosla, nije smela, htela, mogla, zelela…i tako, vratila se ona, nije videla majku, majka nije videla nju i eto tacke.

Izbrukala bih se da sam zvala “Sve za ljubav”, a moja mama je plakala i ovako.

Da, da ima raznih ljudi….a sto sam ja ovo pisala…a, da, veceras je “Sve za ljubav”, gleda to moja mama i place ponekad, place li njena nekada?!

 

Advertisements