Imam problem! Eh, da je samo jedan, ali mislim da od ovoga krecu  ostali.

Dakle, kako da se spojim? Jedno pricam, drugo radim, trece osecam, cetvrto mislim i to sve u jednom trenutku. Rasrafljena sam nacisto. Aj nekako  spojim govor i pokrete, ali misli i osecanja, nikako! Kazem ja sebi, „ej ne seri, ej ne tupi“, saljem signale, ali ne mogu to da osetim. Ovo malo mukice od mozga slabo salje te signale, a osecanja ne cuju, ne vide, nece bre da reaguju! I sta da radim, kako da se zasrafim?

E, onda naidje naopaka situacija, u dubini duse osecam da nesto nije u redu, ali mozak kaze,“ ma daj cini ti se, ne lupaj“…I osecanja ga poslusaju?! Ej, sta mi se radi, necuveno! Obrni okreni, ugadjam se sebi, a neuskladjena sam.

I sad, kako da ubodem da se uvek usklade te jebane emocije i misli? Kako  da naucim, kako da istreniram jedno od to dvoje?

Kazu meditacija, joga…ma, kakvi. Nema sanse. Probala ja. Ne umem da se iskljucim, kao ne treba misliti, kako se to radi? Misli sibaju kao lude, kao roj pcela, bockaju, smetaju, bole bre, zaustavljam ih, bezim, stizu me…a kao osecam nirvanu, kao meditiram, ma sipak! Misli mi igraju ping-pong po glavi, kazem im dosta, kazem im prestanite, ma ne cuju me, zabole ih uvce…

E, sad da sam nesto pametno smislila, pa da mi ne bude zao, nego nista. Igraju se sa mnom, neposlusne su kao mala deca. Kako i cime da ih bijem, da me ne bole, da me ne diraju, da me ostave na miru, da se dogovore sa sobom sta hoce od mene?! I kako, o kako da ih povezem sa osecanjima? Kako? Nema konekcije. U, retkim trenucima kad se sretnu, ne poznaju se, prave se ludi jedno pred drugim, zamisli sta mi rade? Necuveno! Kao, kazu jedno drugom, „Sta hoces bre ti od mene?!“ A, kad treba da se urote protiv mene, eeee tad su odlicni. Onda me oboje pricepe i ne pustaju, dok me ne iscede…

I, onda, sto sam haoticna, sto nisam na zemlji, pa kako da budem? Kad me dve budale zezaju, cede, igraju se…igranka bez prestanka…

 

 

Advertisements