Dajuci, naizgled sebe, u svim tim davanjima, koja su otisla, otisla sam ja. Neki moj najbolji deo.
Da li sam ih oterala ljubavlju svojom, da li sam ih oterala nepotpunim davanjem, da li su odlazili, bezali od necega sto se zove tim velikim imenom, a ne daje se? Da li sam mogla, da sam osetila, da se nekome dam? Da sa nekim ostanem? Da se ne uplasim vezivanja, da se ponasam kao skot, da se ne volim, da prestanu da me vole, da odu, od mene vec otisle…
Postojao je jedan, davno, kome sam se dala, koji me je uzeo, od koga sam otisla, morala sam…kojim sam obelezena, koji izranja kada ga ne zelim, u svacijem, pa i mom liku…Ne volim ga odavno, ne postoji za mene…da li je to on, ili sam to ja?
Da li otada gajim strah od svega? Da li je taj strah uvek postojao, a sa njim se maskirao?Verovala sam nam, postojali smo, bili smo MI, posle toga…pokusala sam, isla od vrata do vrata, otvarala ih, zatvarala, katancila…bezala..od sebe, sa sobom.
Da li bi sad bila sama da sam mogla da se prepustim nekome, da sam umela, zelela…da stanem, da ostanem, da ih imam, da me imaju, da postanem opet nekome MI…nisam sebi to vise dozvolila. Bila sam prolaznik, bili su setaci kroz moju dusu, srce, ponajvise tela.
Znala sam da nije dobro, znala sam da od setnji nema nista, znala sam, a zelela da me neko zaustavi u begu, da me zaveze sa sebe poverenjem…znam to jos uvek cekam i bezim u cekanju, i setam u cekanju…
Zelena Soba 
Mislim da se nisi izgubila… Naprotiv, da si dobila SEBE. Možda si i bila prolaznik… ali da si htela, i mogla… ostala bi, ili bi ostali oni. Čim nisu, nisu vredeli dovoljno. Kada se pogodi pravi trenutak, kad se sklope kockice i zvezde padnu na pravo mesto… znaćeš…i neće ti pasti na pamet da bežiš!
Valjda nece?!:)
Bas pricam sa nekim ovijeh dana o slicnim stvarima.
No, slozismo se oboje, a verujem da ces i ti, ne postoji mesto gde se to moze kupiti. Cak ni odgovori.
Neke nosimo u nama samima, a ni tu ih nije lako naci, a neki su, ko zna gde sve, razbacani.
Tu onda dolazi, cekanje, trazenje, pokusaji, odustajanja, zatvaranja, otvaranja, i svasta nesto, kao nacin da se dodje i do odgovora i do…
Ako se ikad i dodje, jer, retki su ti srecnici kojima uspe.
Ne treba odustajati, cenim, koliko god sanse bile realno male.
Da, slazem se sa tobom i ostalima koji tako misle.
Sanse, kakve god da su, bitno je da postoje, a moraju da postoje, makar u nasim glavama, zive su i kao takve. I, naravno, ne odustajati, jer bi to znacilo da odustajemo od sebe!
Mozda jednom stanes, ali i opet pozelis da „setas“.
Ja ne znam sta bi bilo od ta dva bolje.
Ovo me je podsetilo na nekoga 😦
Ja bih da stanem i ostanem, umorila sam se od setanja, bezanja, prolaznosti…
Dobrodosla, Naivna ti meni ovde:)
bezimo, setamo..ponekad svi..i onda kad stanemo i mislimo da nema vise setnje pozelimo da ponovo pobegnemo…. od sebe, samo ne mozemo nikada dovoljno daleko….
i tako mozda u krug…….
mozda ces me i razumeti…. svasta ja ovde napisah….. 😀
pozzzzzzzz
Sarah, dobrodosla:)
Bice da, dok smo u krugu, zivi smo, ako se krug zatvori…ne znam da li se i tako zivi?!
znas, mnogo puta me podsete tvoje pricice na neke moje…citam o tebi i njemu a vidim…nju….znam, i mene ona boli kao on tebe…vreme je tu nebitna stavr…znam da je bila ona prava…jedina…od koje sam otisao kad je ljubav bila najjaca…kad je najvise bolelo…
svaki setac, ma koliko povrsan bio, ostavio je nekakav trag…nekakavo oziljak u tvojoj dusi…neko je srecan pa nadje svog setaca…onog pravog…neko…mora mnogo da seta….moj savet …ne prestaj da setas jer bez setnje nema nista…tek tu te ceka praznina i sivilo….loto neces da dobijes ako ne igras…ma koliko male izgledale sanse…uvek postoji nada
Podseti me na setnje 90 i neke…jos da se opremim sa pistaljkama, serpama…vazda neke setnje! Naravno, druze moj, ne prestajem sa setnjom!
da ti pozajmim ringishpil da se vozash?
Hahahahahahahahahahaha, moze, ionako se setam u krug, prevozno sredstvo, nije na odmet!
Šetaš…ideš dalje,ne žališ za prošlošću svi su i usponi i padovi vrijedni.
A dok šetaš uživaj u slobodi, u samoj sebi.Radi na sebi tako da ti svaki dan bude zadovoljan dan.Ovi blogovi su rezultat tvog vlastitog samoizgrađivanja.
Samo ako želiš naići ćeš na NJEGA,samo to želi,sve naiđe dok šetaš.
Moje drugo ime je setacica!
Zelim ti da potrcis.
Hvala, Elektra, nadam se da hocu.