Bila mu je ljubav skolskih dana, voleo je kao sto se moze voleti, tada, tom prvom pravom ljubavlju. Ona, bistra devojka, saskasta, zaljubljena u drugoga, sa gomilom drugarica oko sebe, uvek nasmejana, za njega najlepsa. Nije ga primecivala, nije ni znala da postoji, a on se trudio i nasao nacina da dodje do nje. Poljubio je jedne veceri ispred njene zgrade i krenuli su…On je bio najsrecniji na svetu, ona je popunila vreme. Nije joj znacio nista, posla je s njim da bi bila u drustvu njegovog druga u kojeg je bila zaljubljena. Bio je pazljiv, bio je dobar, voleo je kao sto se samo voleti ume. Ostavila ga je jednog dana, eto tek tako, bilo joj je dosadno. Patio je i cekao novu priliku i dobio je nakon par meseci, bio je raspust njoj je bilo dosadno, pozvao je da izadju, otisli su na Kalis i krenuli ponovo. Nadao se da ce ovoga puta ostati s njom, da ce ga zavoleti….ali..Otisli su zajedno na zurku, kod druga i ona je tad ugledala decka u kojeg se zaljubila sa ulaznih vrata. Ostavila ga je opet…i nastavila sa tim deckom. Pokusavao je, zvao je, nije marila. Bila je zaljubljena, volela je, kao sto je on voleo nju i povukao se. Otisao je u vojsku i slao joj pozdrave po svim ljudima koji je poznaju, otpozdravljala je i odlazila sa svojim deckom. Pozvao je da joj cestita punoletstvo, bila je gruba, odbojna i on je zacutao, nestao. Ona je ostala sa tim deckom, dugi niz godina….

Proslo je dvadeset godina od tada, svako je vodio svoj zivot, nisu znali nista jedno o drugome. Ona je bila sama, veza sa tim deckom od tada, je prekinuta, ona slomljena…Sedela je jedne veceri sa drugaricom i uz pivo se prisecala, tih nekih dana, i setila se njega. I shvatila da je jedini on voleo, onako cisto, iskreno…pivo je progovorilo iz nje i resila je da nakon dve decnije okrene njegov broj telefona, znala ga je napamet. Javio se i ona se zbunila, otreznila odmah…on je bio sokiran kada je cuo ko je sa druge strane zice. Rekao joj je tada da vise od decenije zivi u inostranstvu i da je slucajno u Beogradu i da moraju da se vide, ostaje jos dva dana. Rekao je da zeli da je odmah vidi, pristala je, naravno. Pocela je da se sprema kao siparica, ne znajuci sta je uradila, kako je izazvala sudbinu, sta sad da radi, on dolazi… Sacekala ga je ispred zgrade, gde ju je prvi put poljubio, izasao je iz auta sa osmehom na licu, uzvratila je osmeh, bila je cudna noc, njih dvoje posle dve decenije jedno pred drugim. Ostao je kod nje do jutra, uz pelinkovac su ispricali jedno drugom zivote u proteklim godinama. Bio je sam, razveden, bez dece, tamo u belome svetu. Bio je jak, bio je siguran, bila je uplasena, bila je postidjena svojih postupaka iz srednje skole. Poljubio je u kosu i otisao, svitalo je…rekao je da zeli da je vidi jos jednom pre nego sto ode…Dosao je iste veceri sa flasom vina, vec su se ponasali kao strari znanci, iako je jaz postojao…pricali su, imalo je toliko toga ispricati, pijuckali vino…ovoga puta je poljubio kao nekada, samo sto je ona ovoga puta prihvatila taj poljubac, kao da nije ljubila nikad do tad…vodili su ljubav do jutra…bila je savrsena noc…otisao je tog jutra iz njenog kreveta, na aerodrom i u beli svet…bila je zbunjena, bila je srecna, bila je izgubljena, svesna sta je propustila…ali sudbina je kurva, vazda bila!

Dosao je nakon par meseci, umro mu je otac…pozvao je da se vide, da dodje kod njega, da ostane sa njim do jutra, da ne bude sam u stanu, do njegovog ponovnog odlaska. Otisla je, pricali su, vodili ljubav…onda je ona shvatila…nije to vodjenje ljubavi, praznio se, trebalo mu je to, ona je bila tu…Posle su opet sedeli, ali vise nije imalo sta da se kaze…trabunjali su o vremenu, gledali da nesto ne zaboravi kad krene…cekali su jutro…da ona ode kuci on na aerodrom. Pozvao joj je taxi, sisao sa njom do ulaza, poljubila ga je i rekla da je vise ne zove, da ne zeli vise da ga vidi kada dodje…slozio se…Otisla je, otisao je, krug se zatvorio. Morao je.

 

Advertisements