Postoje datumi koje bi, da se moze, najradje precrtali. Datum u kalendaru, kojeg nema.

Ja bih ovaj avgustovski dan, zaboravila, precrtala, otplakala, proslavila. Sve bih, jer je to datum, dan, kada sam postala drugacija, kada sam zakoracila u svet odraslih, nimalo lep. Dan u kojem sam izgubila poverenje, dan koji me je promenio, obelezio, dan koji izranja u drugim danima. Dan koji sam JA.

Dobro je sto se desio, jer sam progledala, jer me naucio da budem opreznija, dan u kojem sam shvatila da uvek i jedino imam sebe. Dan koji me napunio gorcinom, koju i sad izbacujem, jer ga u jednom trenutku slavim u drugom proklinjem. Dan u kojem sam otvorila oci, ja uspavana lepotica, sa romanticnim verovanjima i nadanjima.

Hvala tom danu sto se desio, iako je proslo vise od decenije od tad, podseca me na sebe, ne umem da ga zaboravim, ali mi nije pokvario mene. Dobila sam se drugacija, ali svoja.

Izlete ovo iz mene, zato sto se  pored mene desavaju trenutno takve stvari, sto sam cacnuta tamo gde spavam,  bicu sutra drugacija, samo da prodje jos jedan ovaj dan.

Advertisements