Zelje

Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želim vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želim vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!

(Duško Radović)

Dusko Radovic je sve ovo lepo srocio, i ja samo mogu da ga prekopiram i pozelim nam,  sve ovo sto je i on.

Strah

 

Strah i ja se odlicno poznajemo, neraskidivo smo vezani. Pokusavamo da se posvadjamo, da se odlepimo jedno od drugo, pokusavaju i drugi da nas rastave i sve ostaje na pokusaju.

Dajem mu razloge da ode, molim ga, preklinjem, bivam lukava, bivam dobra, bivam pametna, glupa, cmizdrava, teram ga na sve nacine koje kao zena znam.

Onda se posvadjamo, pa se mucimo, kinjimo, tucemo, placemo… Vec ocajavamo, proklinjemo dan kada smo se sreli i upoznali. Proklinjemo sebe sto smo se spojili, sto prokletstvo bivamo jedno drugome.

Nije ni njemu lako sa mnom, ali ga nisam trazila, nisam zelela da ga upoznam, bezala sam od njega, jurio me, molio me da se upoznamo, pustao je lagano svoje pipke po meni, milio po mojoj podsvesti, sisao u svest i zavladao njome i mnome.

Pusta me, pustam ga, kada popadaju sve brane podsvesti koje ga cuvaju kao najvece blago, kada iznemogli od borbe u areni popadamo od umora oboje. Umorni smo, pretuceni, ali srecni i odvojeni. Gledamo se tada i ne vidimo, placemo od srece i okrecemo ledja jedno drugome.

To je ljubav koja zudi za rastankom, to je ljubav koja bezi jedna od druge, a lanci ih vezuju, to je dobijanje borbi ali ne i rata.

Moja jedina zelja je uvek bila da se zauvek rastanemo i da on nema priliku da ikada vise ikoga upozna.

Neka umre, nestane i ne muci vise nikada nikoga!

 

Prica o vrapcu

 

Jednog strahovito hladnog zimskog dana, vrabac je osetio da nece uspeti da prezivi. Pokusao je pronadje neki zaklon, ali dok je leteo bivalo mu je hladnije, pa su mu se krila najzad smrzla i on je pao na drum.

Lezao je, osecao kako se koci od mraza i znao da je smrt blizu. Odjednom je osetio kako je preko njega palo nesto toplo i meko.Bila je to kravlja balega. Vrabac se zagrejao,  raskravio i najzad zacvrkutao. Jedna macka u prolazu cula je cvrkutanje, raskopala balegu i pojela vrapca.

Ova mala prica daje nam tri pouke:

-Ako se neko posere na tebe, to jos ne znaci da ti je neprijatelj.

-Ako te neko izvadi iz govana ne znaci da ti je prijatelj.

-Ako si ,vec zapao u govna bolje cuti.

Maskarada

Pricali su razlicitim jezicima,

culi se, a nisu razumeli.

Znali su ljudi da oni postoje,

ali ih nikada, niko, zajedno

video nije.

Ulazili su jedno drugome

u zivote,

tiho, nocu, otvarali su

vrata strasti,

davali se jedno drugome,

i to je bilo sve.

Postojali su po danu,

u mislima svojim,

ziveli svoje zivote,

ne znajuci jedno o drugom

nista.

Znali su da je poneka noc

njihova i to je to.

Govorio je da je voli,

govorila je da ga voli,

voleli su se u mislima svojim

i ziveli odvojene zivote,

do neke noci,

do spajanja i razdvajanja.

Koliko praznine medju njima,

cudne ljubavi koja je

glumila da to nije.