Voleti nekoga? Sta to znaci? Kad izgovorimo te reci, koliko su sebicne?

Zasto se neko voli?

Zato sto nas taj neko ispunjava, cini srecnima, bogatijima, potpunijima, zabavlja, nasmejava, moze se pricati s njima, putovati, stvarati porodica, jer je taj neko dobar…sta se tu voli, a da ima ta ljubav nema veze s nama, da ne trazimo i ne ocekujemo nista od nje.

Sme li se sramotno priznati da je taj uzvisen osecaj, sebican?

Ima onih cuvenih recenica: “sta ce mi zivot bez tebe, umrecu bez tebe, moj zivot nema smisla bez tebe, ti me cinis srecni/om, s tobom je zivot lepsi, potrebna si mi da bi ziveo/la…”.

Sta je tu zbog druge osobe, a ne zbog nas?

Koja ljubav je uzvisena i ne trazi nista? Ko je taj veliki covek/zena koji ju je spoznao?

Ko je voleo, samo da bi voleo, ne trazivsi i ne dobivsi nista, a imavsi sve?

Da li je to ljubav majke prema detetu? Ljubav kucnog ljubimca? Koja je to bezrezevna ljubav, cija?

Ili i samo takva ljubav postoji od Boga!?

andjeo