Imao je svoju Ines, devojku iz mladosti, koja je ostala u svom rodnom gradu, iz kojeg je on morao, kao i mnogi drugi da ode. Sa raspadom Juge, raspao se i on.

Dosavsi ovde, sve mu je bilo strano, sve novo, sve drugacije. Nosio je tugu i nemoc u srcu, znao je da sve tako mora biti.

Znam ga vise od dvadeset godina, poznajem deset. U ovih prvih deset, kada sam sam ga samo znala, vidjala sam visokog, zgodnog, odlicnog frajera, sa uvek nekom novom ribom, blistavim osmehom i izuzetno kulturnim ponasanjem u mom prisustvu. Konstatovala sam da je odlican frajer i to je to, imala sam neki svoj zivot, a vidjali smo se u nekim prilikama, gde smo morali oboje biti. Sem uctivosti, medju nama nicega nije bilo, iskreno, nisam ga ni primecivala, volela sam ono sto sam imala i bilo mi je dovoljno.

Pre deset godina, on i ja i neka prica, ne znam kako, kao da sam ga tada prvi put videla, on je bio divan, on je bio najiskreniji muskarac kojeg sam upoznala. Pricali smo dugo, bili smo oboje tada sami, pricao mi je o Ines, pricao je o gomili devojaka koje su prolazile kroz njegov zivot, pricao je da je cedomorac, da je sedam ili devet ( ne secam se tacno broja), devojaka abortiralo njegovo dete, da se kaje…bio je lud…a mene su uvek zanimali ludaci i zaljubih se.

Taj nas pocetak…neka ostane za mene, jedno predivno secanje, jedan neizbrisiv trag…nije se znalo ko je vise lud tada, ko je vise bio zaljubljen, ko je vise zeleo da budemo zajedno…ohladile su nas bombe. Pocelo je bombardovanje, nista se nije promenilo, a ipak jeste, nije se moglo mnogo toga…pamticemo bombardovanje, ipak kao nas najlepsi period, bilo je zaista ludo i vala nezaboravno!

Nakon zavrsetka bombardovanja, poceo je da se menja, da ga nema, da se ne javlja…da ga sve vise nema, nego ima…zaljubio se opet, rece mi kasnije. Da, to je on, trebalo je da znam. Ali patila sam mnogo, iako sam znala da nista nije zbog mene, jednostvno je on takav, nesto ga je uvek teralo da ide dalje. Nekako je gospodario svojim emocijama, nije im dozvoljavao da se rasplinu, da ga scepaju, da ga uzmu, da postanu on. Ovako mu je bilo lakse.

I ta je ostala trudna, kud ga meni ne napravi?! Nosen predhodnim iskustvima, a i godinama koje su stigle injega i nju, odlucuje se na brak.

Ja sam se smejala u suzama, to mi je bio treci kojeg sam ozenila, i govorila sam; “Ko god hoce da se zeni, samo neka se smuva sa mnom, pored mene ce naci zenu svog zivota i ozenice se”, da li sam ih ja ucila kako se voli, da li sam ih terala od sebe, ne znam, nije ni vazno, treci mi se zenio. Dobili su cerku, bili srecni…sve sam saznavala jer smo imali zajednicke prijatelje, ranjavala sam sebe teravsi ih da im pricaju o njima, do nekog dana, dok nisam rekla dosta, ne zelim vise nista da znam.

Nasi zivoti su isli, svako je ziveo svoj, prolazile su godine, nisam znala sta se desava s njim, nisam ni zelela da znam…Pozvao me nakon pet godina, razvodi se, da se vidimo. Mogla sam ga odjebati, mogla sam…ali nisam. Volela sam taj neki moj deo njega, i videla se sa njim, sjebanim, koji se kajao, govorio da sam to trebala da budem ja…svirao je kurcu, no dobro…

Bili smo u vezi naredne dve-tri godine, ne secam se, ali ja vise nisam osecala ono sto sam onda prema njemu, mislila sam da je to i bolje, bio mi je samo drag. Provodili smo lepe trenutke, pricao je o svojoj cerki, bio je zaljubljen u nju, kako je govorio, prijao mi je…do neke noci kada je rekao da se nada da cu naci coveka koji ce me voleti, jer to zasluzujem, ali da to nije on, da on to vise ne ume i ne zeli. Ne znam sta me je tada povredilo, valjda sam zelela da me voli iako ja njega nisam…otisla sam i nisam se vise vratila. Dugo je zvao, nisam odgovarala, stavila sam tacku. Ponovo je gospodario sobom i svojim emocijama, meni to vise nije trebalo. Bilo mi ga je zao nekako, ali mi neko tako emotivno osakacen, nije vise trebao. Rekla sam da mozemo da budemo prijatelji, nakon nekog vremena, rekao je i bio iskren, to sam uvek volela kod njega, da mi ne moze biti prijatelj, da mi mozemo biti samo ono sto smo bili i da ce se truditi da bude bolji…

Ne, vise ne. Ponudila sam mu ono sto mogu, ne zeli, od mene nema vise.

Cujem da je divan otac, da je posvecen cerki, da je vise kod njega nego kod majke, da uci sa njom, vodi je na razne aktivnosti, putovanja…drago mi je zbog toga. Otac je kakav se pozeleti moze.

Srela sam ga par puta u prolazu, imao je isti onaj divlji, neukroceni pogled, znam da je sam, znam i cujem da jedini zenski stvor koji je osvojio njegovo srce je njegova cerka.

Da li je bio rob ili gospodar svojih emocija, sebe, svoje strasti? Da li je sve to njegov izbor? Da li je hrabar ili kukavica?

Znam samo da je iskren, i to sam volela kod njega, sve ostalo je njegov zivot u kojem mu zaista zelim sve najbolje.

O, da bio je gospodar najbolje guze koju sam videla do sada!

martini07550bw9js

Advertisements