Cula sam pre neki dan komsijske price, da ne kazem traceve, i odmahnula rukom. Kazu nas postar Novica ide iz Beograda, kupio je kucu u Krusevcu i tamo ce da nastavi da radi i zivi. Mislim se ja, dok ne vidim Novicu i dok mi on to ne kaze, ne veruje im nista. A bilo mi nesto zao kad sam to cula. Mada….od komsiluka sam tako cula da su mi komsije poginule, ja vec zamisljam decu kako su ostala sama, tuga ziva, kad vidim ih uvece zive i zdrave, drugi komsija navodno ima rak pluca, jedva da je ziv, meni se sazali, kad oni ide i smeje se… bilo je tih prica gomila, odakle to narodu, nikako mi nije jasno. Tako i ovu vest primih pola-pola.
Zvoni danas neko na interfon, Novica, da ga pustim u zgradu, i pitah ga,
da li je istina da ide, kaze jeste, jos sutra radi i ide, svratice…Auuuuuu, ode ipak. E, sad mi se stvarno steskilo, pa se poceh da se secam i ne mogu da izracunam koliko je ovde kod nas na reonu, mozda ima i j ne znam. Reon ili rejon?!
Vise od dvadeset godina ga znamo, isto toliko je u nasim kucama, kao domaci. Secam se njegovih pocetaka, ne znam koliko je imao godina, ni koliko ima sada, preko pedeset sigurno. Pocetak njegovog rada i njega mrsavog, sa pokvarenim zubima, cigarete koja se uvek dimila i daha rakije. Nosio je tada penzije po kucama, razne racune naplacivao, bio je to tada stvarno posao. Pa pozove ga jedan komsija na kafu i rakijicu, pa drugi….i vidis Novicu u osam uvece jos nosi torbu i malo se zanosi, ali posao nije zavrsio. Navikli smo da nam i u devet uvece donese neki racun ili nekome penziju, pijan do besvesti, ali vedar i nasmejan. Znao je i da zanoci kod nekih, prepije i samo zalegne. Nista nas nije iznenadjivalo, bio je nas i navikli smo se na njega.
Znao je i moj pokojni tata da ga zovne na kafu i rakijicu, pa onda zovnu jos jednog komsiju, pa drugog, uvek ima jadnih penzionera kojima je on jedini dolazio na vrata, pa kad zasednu i opeletu po politici, samo pljuste psovke, pa kad se posvadjaju, pa rasplacu, pa zapevaju, a sve u 11 prepodne, flajka rakije popijena, izadjem iz sobe a ne vidim nista, prozor niko ne otvara, doviknu da skuvam kafu i da se razilaze i tako do 3-4 popodne, Nole sa sve penzijama sedi i polemise. A, nas je, sta ces.
Znala je pokojna baba da me zove jer su se deda i on zapili i ne zna kako da ga izbaci iz kuce da ne ostane da spava kod njih. Isli smo vise puta i izvodili ga napolje. Znao je mucenik da je svuda rado vidjen gost, ali kad on dodje i donese nesto, niko ga ovako van toga nije zvao. Nije imao zenu, a i kako bi, kad nikad trezan nije bio.
Onda sam ja otisla, nisam vise zivela u kraju i zaboravila sam na njega, nisam se ni setila da pitam sta je s njim. Prosle su godine, vratila sam se i videla Novicu. Debeo, sa svim zubima, isti osmeh, ali cist dah. Rece da vise ne pije, ne pusi, cak ni kafu, dosta je bilo kaze. Pio je samo sok, I sve redje se zadrzavao po kucama. Pitala sam posle sta se desilo, kazase mi, ako im je verovati, da je trebalo da dobije otkaz, i da ga je to otreznilo i nateralo da drugacije zivi. Tako je i ostalo. Sredio je zivot, kupio stan, auto, cula sam da ima neku devojku, bilo mi je drago zbog njega. Delovao je srecno i zadovoljno, vedar kao i uvek. Vazda smo se salili da se ne seca kad me je obucenu video, uvek sam bila u pidzami kad je nesto donosio, samo ako se sretnemo na ulici, znao je kako izgledam obucena.
Poslednjih godina se retko vidjao, nije se vise mnogo toga donosilo na kucu, sem plavih koverata, a i to se moglo dogovoriti sa njim, nisam kuci i nema problema. Sretala sam ga kod postanskih sanducica kada ubacuje racune, u lokalnoj pekari gde je jeo pitu i uvek smo se pozdravljali kao najrodjeniji. i danas mi kaze da ide. Mislim, bas mi je zao. Periferna licnost u nasim zivotima, a ipak tu. Imali smo svi njegov broj mobilnog telefona, sve smo mogli da ga pozovemo i da se dogovorimo…nas je bre. I resio covek da ide u Krusevac. Prva reakcija mi je bila zaljenje, a posle divljenje. Opet krece neki novi zivot, nije glup sigurno je nesto smislio pametno, odlucuje se na taj korak sa 50 i kusur godina. Hrabro. Ide u grad u kojem ne znam da li ikoga poznaje, sigurno manje nego ovde. Dao je sebi jos jednu sansu. Ponosna sam na njega, nas je bio.
Nedostajace mi, nadam se da ce stvarno svratiti da se pozdravimo, da mu pozelim srecu u novom zivotu i novom gradu.
Blizanac je, sta da kazem 🙂
A videcemo ko ce i kakav biti novi postar 😉
Zelena Soba 