Nesto se nerovoziram ovih dana, nije da u tome bas uzivam, ali `oce me. Imam ponovo traume. Nisu ove iz detinjstva, pa da se neki cika psihic time pozabavi, ove su iz cveta mladost, koji se i tada susio a evo opet je poceo.

Poprisecavam se 93-ce, radila sam u jednoj ulici blizu Bulevara u prodavnici kafe. Ujutro sam prvo obilazila one “zzzzzzzzze”, da cujem kurs ba, pa isla u radnju da brisem cene i dodajem nule. Kako sam to znala, ne znam? I sad cesto brojim nule, jer mi nije jasno kako neke patike mogu da kostaju 13.000, ne razumem od cega su, jer znam da neki imaju tolike plate za ceo mesec, pa jadna brojim nule, da se nisam zeznula. Nisam, to im je cena!!!

Pa se setim kako sam kupovala uloske, gace, pastete, salame, sapune, po pijacama, kako sam putovala do Subotice da svercujem gace i majice i dam pare u Dafinu i pojela maca sve. Pa se setim kako sam bila srecna kad ugledam red ispred trafike i kupim super filter, vek, vikend, dravu…na cekove, sve je bilo bolje od onog duvana sa Zelenjaka koji smo motali kao poslednji narkosi. Secam se da sam kukala da bi dala zivot za cigaretu s filterom. Pa ona silna brasna i mesenje embargo kolaca, sunce ti jebem, sto to bilo dobro, voda, brasno, dzem i eto kolaca, iha! A kako sam vaske zaradila, nikad mi nece biti jasno. Da li u prepunim busevima, trolama, ne znam, a nakotilo ih se na tone. Mislim bas sam bila vasljiva cupi! Jedva sam ih se rastosiljala, nisam znala sta me snaslo, uhvatila sam jednu i nosila u apoteku da pokazem farmaceutu sta sam nasla u kosi, da mi potvrdi da je vaska jebote! A, onaj moj, tada moj, spavao sa mnom na istom jastuku i on baksuz nista. Ja srecnica bila! Pa ustaj ujutro na bonove da uzmem `lebac, cekaj sa penzosima red, ceskam se i mislim…bolje da ne kazem sta sam mislila. Upalim tv, a ono 200 na sat, Vanja Bulic sa onom njegovom emisijom, ne mogu se setim naziva, pornici u 2 po ponoci na palmi, narodno veselje.

A danas, eh danas. Sto me nervira to “danas”, a to danas traje 19 godina!!!

Svega ima, a s cim?

A kad upalim tv, a ono Prade, Dolce&Gabane, Veliki brat, Operacije trijumf, nema vise pornica ako ne doplatis…Prosetam gradom, a ono sve sljasti, pogledam cene, brojim nule, krstim se, a radnje pune, rasprodaja kazu. Pa, koliko je kostalo pre rasprodaje??

Odem u prodavnicu, pa u drugu, pa trecu, gledam ima li jeftinije, kupujem jeftine uloske, jeftin toalet papir, penu za tusiranje na pijaci, lak za nokte kod Kineza za 50 dinzi, dezodorans na tezgama, a za hleb, mleko i jogurt u startu dam 200 dinzi, pa cigare i step sokic (a mislila sam da ga nikad vise necu piti), jos 300. I svaki dan minimum 500 dinara na nista. O racunima necu, rasplakacu se. A moram jebote, racun za telefon 1000 dinara, pogledam, kad ono ostvaren saobracaj 500 ostalo pretplata i pdv. Pa misliiiim, dize mi ze pritisak! Stacu ovde sa racunima, ne smem dalje bez bromazepama. Jedino se tesim da nisam podstanar i nemam decu da gladuju, pa mi malo lakse.

Pokusavam da shvatim sta je gore, i nesto mislim da je ipak ovo sad. Onda nema, pa nema, prazne prodavnice, rafovi bljeste od nicega, a sad krcati a nema se s cim kupiti.

I nista mi nije lakse s time sto sam shvatila, samo se nerviram i podsetim sebe ponekada na dete koje prilepi glavu na izlog poslasticarnice i gleda kako drugi jedu kolace i skuplja bale.

Istraumirana sam, majke mi!

iconator_1c7fc228007145203e5aecef69fff789

Advertisements