Ima ih kao u pomenutom loncu. U meni, oko mene, sa mnom. Moji prijatelji, poznanici, drugovi, saborci…razlicitih godina, obrazovanja, izgleda, horoskopskih znakova (meni je to bitno), misli, osecanja, ponasanja…

Imam druga-kuma, ciganina, radi u gradskoj cistoci i prodaje kopije cd-ova na ulici, uvek je nesto prodavao po ulici, voli covek ulicu, kroz njegove ruke su prosle cigarete, beznin, gace…debela svinja, koju obozavam i koja mi kaze; “Kamen ti u usta”, kune me kao. Uvek je zeleo da ima kucu, uspeo je, njegova porodica je sada u kuci, deca pametna, skolovana, u njihovoj kuci sam postovana kao nigde. Za kumu sve, a kad zapevaju one ciganjske, meni srce ovoliiiiiikoooo.

Imam kumu, doktor nauka, docent na jednom Beogradskom univerzitetu, sa kojom sam preko telefona magistirala, doktorirala, radila dva post doktorata, pratila je u Tomsk u vise navrata, gde je bila po sest meseci, koja ume da mi kaze: “O, kumo jebem ti jaje”, ma sta joj to znacilo. Voli hemiju, Bosnu, ljude, a za mene sve uvek i svuda. A kuma mi je samo po srcu i dusi i ljubavi. Najjednostavnije stvorenje koje postoji, koje sa svojom dobrotom i postenjem ostavlja ljude bez teksta.

Imam drugaricu, uciteljicu, kilavu i tunjavu, da je nema takve. Nema dana da joj nesto ne fali. Pocela sam da je zovem eserihija, jer nikako da se rastosilja glupe bakterije. Treba da se uda ove godine, ume da mi kaze : “Jebes me tunjavu bas”, u mobilnom mi je ukucana kao Tunjava. Ne moze se racunati na nju, uvek nesto vrda, ali kada je frka tu je. A, volim je bas tako tunjavu. Nije beogradsko dete, i ima u sebi to vaspitanje provincije, koje me cesto nauci necemu. Nije sasvim ni svoja, nije nicija, vodolija, pitam se kako ce u brak.

Imam druga, jos iz srednje skole, u nekim trenucima moje proslosti odigrao je vazne uloge. Danas je flegma, zadovoljan onim sto ima. Radi kao bravar, ima najevecu kolekciju knjiga i ploca kojima sam zadivljena. Odmerenost u recima, ponasanju, postovanje koje decenijama gajimo jedno prema drugom je odnos brata i sestre. On ce mi reci : “Aj se vise otkaci proslosti”. Bio je, i sada je tu, i kad se smejem i kada placem…

Imam drugaricu koja kada se nasmeje cuje se kilometrima njen smeh. Pokusava da oslabi, radi kao trgovac…sa njom sam upoznala i prebrodila mnoge bitne, teske trenutke.

Onako velika i visoka, kao da me stiti, ponekada i od same sebe. Ona je i deo necega odakle poticem, malo mesto nadomak Beograda, koje je odgajilo nase oceve, koji su se druzili, a mi se slucajno upoznale i ostale. Ona ce mi reci; “Ja sam morala, moras i ti”.

Teske naravi, ali kada zavoli….njeno srce je najvece. Skroz smo razlicite, ali iskreni razgovori, obostrana odanost i cinicni svakodnevni humor, je postao nesto bez cega se ne moze zamisliti dan. Bikica jedna 🙂

Imam drugaricu, u sestoj deceniji zivota, koja mi je i stomatolog. Tipicna vaga, divim joj se kako ume da uziva. Niko to ne ume kao ona. Nezna, osecajna, Beogradjanka, sa kojom sam docekala mnoga jutra, zovem je Drakula, jer mi se krvi napila kao imenjak joj, a besplatno. Umele smo iz ordinacije otici u kafic, i ona bi mi rekla; “Uzivajmo”. Kada upadne u minus fazu, bolje je zaobici….ume toliko da zaboli da…Volim da se setim vremena kada smo sa njenom crvenom bubom picile beogradskim ulicama, vozi kao muskarac…bile smo mladje, bile smo sasavije i smejale se svaki dan.

Imam drugaricu, koja vise voli flasu od mene, od svih. Volim je, ali je trenutno odabrala alkohol i zatvorila nam vrata. Ako ih ikada otvori, tu sam. Cini me tuznom pomisao na nju…

Imam druga advokata, mada je za mene on pisac i tri knjige koje je izdao a i ono sto nije, su moje dragoceno stivo. Postavljen je na mesto cetvrtog brata (tri imam). Proveli smo mnoge noci i dane u razgovorima, koji su isli ni sami ne znamo kojim pravcima. Bili smo inspirativni jedno drugom. Zove me: “Batilec”, kao i ja njega. Sada je u drugim vodama, borba za opstanak, porodica, dete, nova sansa. Ali je tu, to znam, to i on zna. Kao i Bog.

Imam drugaricu, iz detinjstva, sticaj okolnosti, njen brak i odalazak preko reke je ucinio da se redje vidjamo. Ali to nije umanjilo nista od nas dve. Kad kod se cujemo ili vidimo, kao da smo se juce razisle. Pisati o nama mogu tomove, toliko toga ima i za suze i smeh. Zove me : “Baki”, kao i ja nju, sala s jednog letovanja. Boze, sta smo toga zajedno pregazile…..mozda nekada nesto i napisem o nama dvema.

Imama drugaricu, koja me zove :” Zrinka i Vestice”, koja je flegma, tri dana kuva kafu kad odem kod nje, dok ja cupkam, a ona ispusta lagano dim cigarete, jelku otkiti oko proleca, zvacu je ovih dana da je pitam da li joj jos vise ukrasi. Mnogo toga nas veze, od srednje skole, do danas. Hladni, na prvi pogled, jarac, sa vatrom u dusi, koja nikako da se zapali i ode od zivota u kojem nije srecna. Smejale smo se cesto, plakale, pricale, isle kroz trnja, trpele ubode, pile caj…mnogo mi znaci sto je imam. Ne moramo se cuti pet meseci, ali znamo da smo tu, uvek.

Imam druga, koji je dao tri godine prava, pa odlucio da nece vise da studira, ozenio se, dobio decu, radio kao cuvar u jednoj firmi, i nakon dvadest godina ostao bez posla. Iskoristio je vreme dok je radio kao cuvar pa naucio iz knjiga kako se popravljaju ves masine, sporeti, cesme…Zovem ga : “Veliki brat, on mene velika sestro”. Otkad je gledao prvi serijal velikog brata, fasciniran je gomilom gluposti koja se tamo plasira i samo o tome prica. Velikog brata kad god pozovem, a nesto mi se pokvari, dolazi, popravi i onda krene da prica o politici (nikako da ukapiram protiv koga je, a za koga je, sve pljuje), o kezual ponasanju omladine, o velikom bratu…I toliko mi ispere mozak, da se posle toga osecam super. Uspevam da ga prekinem i oteram kada mu kazem da malo pricamo o sexu, tada pocrveni i kaze da mora kuci. Od njega svasta moze da se cuje, ono sto nama ne bi palo na pamet da primetimo, on vidi. I popravi mi sve sto se pokvarilo u sve se razume. Ziveo meni veliki brat!

Imam drugaricu, pisala sam o njoj-njima, koja je postala zimus baka, koja je ekspert za sve. Ako se sprema rucak, ona najbolje zna, ako se kupuje namestaj, ona zna sta je najbolje…Prosle smo mnogo toga, njene tri trudnoce, porodjaje, bebe, moje odlaske dolaske, suze, smeh, rodjendane…sredjivanje mog stana, gde je bila glavni arhitetkta, mada je kod nje najbolje. Uvek je zezam i zovem : “Expert”, prema svima nama gaji taj neki majcinski odnos i zaista vredi kao covek, moze se racunati na nju.

Imam drugaricu, koja mi je takodje stomatolog, pasivna bikica, koju treba cimati za rukav da bi popile kafu. Zovemo se: “Plavuso”. Bio je taj neki trenutak, spojio nas je i ostale smo. Vrlo fino, vaspitano, odano stvorenje, sa kojom mogu pricati satima, bez opterecenja i lupetati kao niko. Njoj je internet doneo nekoga sa kim je srecan i zadovoljna, i ja sam zbog njih srecna. Voli da putuje i donosila mi je sa raznih putovanja poklone i price o raznim lepim mestima. Volim je, ali joj u stolicu necu vise sesti, i zbog mene i zbog nje 🙂

Imam sestru, koja mi je prvo prijatelj pa sestra. Nije mi cak ni tako blizak rod, ali kao da je rodjena. Ona ima posebno mesto u mom zivotu. Od zajednickog detinjstva do danas, ni same ne znamo sta smo sve prosle zajedno. Plakala sam zbog nje, plasila se i plasim za njeno zdravlje, jer je krs. Seta tumore po telu, kao sto mi setamo po gradu. Povadila je dva, za sada, jedan je bio maligni. Idemo dalje, na svaka dva meseca ide na onkologiju i prolazi kroz pakao komisije. Zovemo se : “Sestrooo”, mora tri slova, a zasto ne znamo (ustvari znamo, ali me mrzi da pisem). Kada neka cuje “Bez tebe, nestace sunca”, zove onu drugu da zajedno budemo u nasoj pesmi. Koliko puta sam je zvala po raznim bolnicama i pustala joj pesmu…otplakala sam je mnogo puta, ali dzabe, ne da se ona meni. Uvek nasmejana, sa energijom koja pleni, sa smehom zbog kojeg je opominju na poslu, jer se cuje mnogo, a vojska je to, ozbilnjost mora da bude na nivou. Mnogi kazu da licimo kao da smo rodjene sestre. Ona me je prva nacinila tetkom pre 16 godina. Njena majka i moj otac, brat i sestra od tetke, su se jako voleli i umrli u tri meseca. Cesto ih se setimo i zamisljamo kako nas gledaju odozgo, piju rakijicu, puse i govore: “Vidi ove nase dve kilave, ko ih stvori takve”. Brat nam je umro u 18-toj godini, njen rodjeni, a meni jako blizak, bila sam jedan dan starija od njega…

Kladim se da niko ne vozi tako dobro kao moja sestra, ozbiljno! Strelac je to!

Volim je zaista, i za nju uvek sve, jednostavno je tako.

Imam prijateljicu, ona i moja sestra su dva stvorenja koja su deo mene. O mom prijatelju, volimo da se zovemo u muskom rodu, a zovemo jedna drugu; “Mihailo”, je tesko pisati. To bi bilo kao da pisem o sebi. Skoro trideset godina prijateljstva, ista razmisljanja, razlicita ponasanja. Postale smo deo porodice jedna drugoj. Male su reci da nas opisem, kazem bilo sta o nama. Nekako se podrazumeva gde sam ja, tu je ona i obrnuto. Volim je, deo je mene, ja deo nje, delovi smo zivota jedna drugoj, sasvim je prirodno da se meni javi kad dodje s posla…dan bez nje, ne bi bio dan. Moja majka je dozivljava kao trece dete i tako se ophodi prema njoj, nas dom je i njen i obrnuto. Jedno prijateljstvo, ljubav, postovanje, zivot…nema reci za to. Ne mogu da zamislim dan i zivot bez nje.

Imam pet drugarica penzionerki, sa kojim se rado cujem i vidim. Nekako me dozivljavaju kao vrsnjakinju, iako su blize mojoj majci, ali se sjajno druzimo.

Ima ih jos, ne mogu da se setim, ovde sam pisala o onima koji su mi bitni, koji su tu cesto, skoro svakodnevno. Ima i ovih iz virtuelnog sveta, neki su presli tu granicu u postali deo realnog zivota, i sjajni su.

Pomenucu Geminu, brzicu, bistru, sarmantnu, inteligentnu, zarazu za osmeh, sa kojom kada se vidim ili cujem, ne znam o cemu smo sve pricale, skacemo s teme na temu, ona me zove; “Zivkica”, I to tako kaze kao da sam rodjena s tim imenom. Ona je zasluzna za otvarnje mog bloga. Srecna sam sto sam naletela na nju u virtuelnom svetu i dobila je kao prijatelja. Menja mi uglove gledanja i vrlo respektujem njeno misljenje ( kada je na srpskom 🙂, iako je mladja od mene, pametna je ta mala, itekako! Takodje je i moj lektor u pisanju, uvek je pitam sta nisam pravilno napisala. Molim i sada lektorisanje, sigurno sam negde pogresila 🙂

Kada bih pisala o svima, bilo bi mi potrebna jos tona reci i misli, da opisu moje bogatstvo ljudima.

Sami od sebe su se prirodno selektovali, postali deo mene, ja deo njih, i pomisao na neke daleke dane je lepsi uz njih.

Bosanski lonac mojih ljudi, koje volim sa njihovim manama, koje gajim, kuvam u svom zivotu, dodajem im zacine, i spajamo nespojive ukuse……..

506968296mwsjvo_ph

Advertisements