Cujem se danas sa drugaricom, jednom od onih iz bosanskog lonca i ona sve setna (citiram je). Njen najstariji sin se prijavio za posao stjuarta u Ujedinjenim Emiratima, prosao je, uradio je lekarski pregled i salju mu kartu i dete ode. Ima 22 godine. Podrzava ga ona, a majka ko majka, brine se…..i mene uhvati neka seta, i zbog toga sto on ide, i sto su mnogi moji otisli i sto se nista nije promenilo za 20 godina… I kako ce se snaci tamo? Kako ce ona da sizi ovde? A dao je sve od sebe, dobro je dete, zavrsio srednju skolu, upisao fakultet, nasao posao da se sam izdrzava, vredan je, davao redovno ispite pored konobarisanja koje je obavljao. Ali je shvatio da ovde ne moze da zivi. Hoce dete zivot, hoce da mu se da, hoce zivotu da da zivot i ide na +50 da zivi i leti svaki dan pitaj Boga gde…Imace novac, moci ce sebi da priusti mnogo toga, a sta sa tim, kada su mu prijatelji, porodica daleko, sa kime da deli taj novac, svoje uspehe, neuspehe… Kako je to biti sam u belome svetu? Ima vas koji citate ovo i znate, kako je, recite mi, kako je kad nemas sa kim kafu da popijes, da opsujes kao covek, da se isplaces…? Znam da ce on upoznati gomilu sveta tamo, ali bice sam… Bas mi se steskilo. Tesko je svuda biti sam, i u svojoj kuci, a kamoli negde tamo Bogu iza tregera….. Znam ga iz pelena, valjda mi i zato tesko pada njegov odlazak, hrabrica mala, zelim mu da uspe i da se snadje tamo..

Eh, Srbijo!

988-avion-erbas-z380-tuluz8-19-1-05

Advertisements