Imati metak u sebi, ziveti s njim.

Bademsti deo zariven u mozak, stoji, kontrolise, da se nema kontrole.

Bez krvi, bez najave, bez oblika, bez vremena, zivotinjski salje signale u svest, tiho, bolno, pa sve jace do neizdrzljivosti. Badem se zariva u mozak, srce, dusu, telo, hoce da oduzme sve, hoce da zagospodari…Sevaju slepoocnice, zaustavlja se dah, telo se znoji, trese, misli su rastrkane, ne mogu da se sastave, beze, sudaraju se jedna s drugom, oduzimaju coveka, coveku. Ostavljaju ga bez daha, scepavsi ga za grlo.

Panika.

Zlo.

Borba.

Rat.

Hvatati metak u letu, drzati ga cvrsto u saci, stiskati ga, baciti ga…skrenuti misli, otici, odlepiti se od sebe, trcati maraton do iznemoglosti, pobeci mu…Kad bi tako moglo?

Kad bi se umelo? Kad bi se prepoznalo, odmah…

Ziveti sa bademastim metkom u sebi, prokletstvo.

week3_amygdala__s22

Advertisements