Cujem od nekih da idu kod dece na zakletvu, vojska, mislila sam da toga vise nema, da svi sluze u civilu. Kad ono ima…Ne znam koliko to sada traje, cujem da su svi negde blizu, da to nije kao nekada…pa odlutah u secanja.
Moja generacija je isla u vojsku krajem osamdesetih, u onu bivsu SFRJ. Ako se ne varam, tada je to bilo 15 meseci. Pravili su svi ispracaje, isli smo i nosili koverte s parama buducem vojniku. Ljubili se s familijom, porodicom, napijali se, lumpovali do zore uz narodnjake. Slavili, ne znam ni ja sta, tako je tada bilo…
Setih se druga iz srednje skole, sada kuma (ustvari bivseg, ako se to moze ikada biti), i njegovog ispracaja. Tada sam prvi put usla u njegovu kucu, bila je to 87-ma, cini mi se.
Pevanje, igranje naveliko, pecenje na stolu, muzika uzivo, a sve ciganin do ciganina. Ja u soku. Pitah tadasnjeg decka, a njegovog druga iz osnovne skole, otkud ovoliko cigana, kaze pa i on je ciganin. Zinula sam, covek je belji od mene, nisam nikada pomislila da je ganci, ali dobro. To je bio ispracaj, kako se cigani vesele, to retko ko moze, do jutra, nema stajanja! Otisao je u Skoplje da odsluzi vojni rok.
Onda drugi ortak, on ima kucu lumpovanje do zore u dvoristu, otisao je u Nis u padobransku jedinicu.
Treci je takodje isao u Skoplje, cetvrti u Rasku, peti u Jastrebarsko, sesti u Pulu, sedmi u Titograd…
Svi su mi redovno pisali, sanduce je bilo puno pisama. Boze, otkad mi se to nije desilo…
Cestitali su mi nove godine, rodjendan, 8.mart, slali one smesne razglednice…Ovaj iz Nisa, mi je slao originalna pisma, pravio je koverte od prazne kutije cigareta Jork. Cim vidim da se nesto beli u sanducetu, znam da je pismo od njega. Smejemo se idanas tome kada se setimo, jer muski mnooogooo cesto pricaju o vojsci J
Pisali su mi kako im je tesko, kako imaju razne obuke, straze, kako su upoznali neke likove, kako ih neki nerviraju, kakva im je klopa, kad izlaze u grad, kada ce na odsustvo i pitali me uvek sta ima novo ovde, pozdravljali sve. A ovde se nista nije desavalo, kao njima tamo.
Dobijali su prekomande, postajali uglavnom desetari, a neki neke catice…Kako je to sve slatko bilo! Kako nije slutilo na zlo koje je par godina kasnije doslo. Kako je sve bilo nevino, dobro, mlado!
Brat je isao u vojsku, decembarska klasa 89-te, u Nasice pored Osijeka. Pravili smo ispracaj u stanu. Pogledah slike, kako je bio klinac, kako smo bili mladi…Djipalo se ovde, lumpovalo, plakalo…Nije nam dao da ga pratimo na stanicu, islo je drustvo sa njim…Stigao je poziv iz govornice te veceri da je dobro i da je stigao da ide u kasarnu. Kasnije je stiglo pismo gde je caletu cestitao slavu Sv. Nikolu, ovaj plakao k`o malo dete.
Za Srpsku novu godinu je bila zakletva, prvi put smo isli kod njega. Decko i ja spremali mamu da bude hrabra, da ne place…matori dosao uvece kuci, olesio se od alkohola, ali mortale! Nije mogao da se izuje, ja ga otpertlavala i pokusala da stavim u krevet, jer je mama plakala, kako ce da nas vozi ujutro a toliko je pijan. A matori zakovrnuo ocima i samo misli kako mu sin sutra polaze zakletvu. Srbin jebote, to je cast! I umro je u tom fazonu.
Odosmo ranom zorom, svi nateceni sto od plakanja, nespavanja, alkohola…Bilo je -15, hladno da umres. Kasarna ko kasarna i gomila vojske, trazismo burazera, ugledasmo ga i nigde srece nase, ali matori nestao. Okretasmo se, nigde ga nema, a on iza nekog borica slini, ubi se placuci, sin vojnik jbt! Cirkus.
Prodje i to…polozi zakletvu, rucak u hotelu…tuga kad smo otisli…isli smo jos par puta u posetu, ali nije bilo ni malo prijatno sa Bg tablama, a biracko mesto u hotelu u kojem rucamo, jedini koji postoji, i biranje predsednika Franje Tudjmana, Hdz-a…Oko nas glasaci, a mi kao sedimo, jedemo i tiho pricamo da nam se ne cuje naglasak…a na tablice stavili papirne maramice, da nam neko ne polupa auto..
Tako je pocelo…iduce godine kada se ‘skinuo’, dosli su u pola noci, odveli ga na ratiste i nismo 17 dana znali gde je, to ne mogu da zaboravim…ne mogu…Ne moze ni on, ni mnogi od nas. Ovde cu stati sa tim secanjem…
Pocela sam veselo, sa secanjem i nisam htela da stignem ovde, ali eto…tada su prekinute mnoge mladosti, i mnoge radosti…
Izgleda da je nemoguce setiti se vojske a da se ne zavrsi ruznim secanjem…jbg.
Zelena Soba 