Ispred crkve Sv. Marka, prolaze mnoge duse, vracaju joj se, gube..

Volela je njega, volela je teatar, mislila je da je razume, da zeli njen uspeh, njenu srecu, nju kao ispunjenu, verovala je u to, zivela s tom mislju i verom, da su oni jedno, da sreca jednoga, cini srecnoga i onogo drugog. Cinila mu je srecu, srecnom, radovala se njegovom radoscu…ubedio je da veruje da su jedno. I verovala je nevinoscu s njenih dvadeset godina. Osecala je sigurnost u njemu, ne znajuci da je sama ima, nije zelela sebe bez njega, njegovo poverenje i sigurnost su bili njen zivot, njena ljubav, njen dah..

Te veceri pred pocetak predstave, stajali su ispred crkve Sv. Marka, blistala je od srece, njena prva predstava, njen prvi posao koji voli i zeli, u zanosu i s tremom da premijera bude uspesna…gledala ga je i cupkala da ne zakasne, izasla je da cuje sta to ima da joj kaze.

“Ovo nije posao za tebe, to je leglo kurvi i alkoholicara, ako mislis da budes sa mnom, ovaj posao neces raditi”.

Gledala ga je u soku i neverici, pretvorala se u zelatinastu masu, koja gubi radost, zivot, koja ne moze da ima dve srece…tonula je u njegov ozbiljni pogled…govorio je i dalje, gledala ga je, gledala i mislila da ako izgubi njega, gubi sebe, a ne samo posao. Umeo je da joj udje u svest, da je ubedi da to sto radi je pogresno, da samo s njim i uz njega moze biti potpuna…

Odabrala je njega, otisla sa njim u zivot, sa zauvek tugom, nije pogledala premijeru, nije uzela honorar, nije dugo isla u to pozoriste… tog trenutka se odrekla sebe i odabrala njega.

Hranio se njome jos deceniju, dok nije otisla od njega da ponovo nadje sebe. Njeno samopouzdanje je bila njegova hrana, snaga, pored njega je bila slaba, nemocna…isisana.

Dugo po odlasku je isto mislila dok se nije regenerisala i svoju snagu koja je dugo hranila drugoga, nazivajuci je ljubavlju, ponovo nije postala njena.

Uvek ce zaliti, sto te veceri nije donela drugaciju

odluku…

carnevale-big

Advertisements