Cujem od nekih da idu kod dece na zakletvu, vojska, mislila sam da toga vise nema, da svi sluze u civilu. Kad ono ima…Ne znam koliko to sada traje, cujem da su svi negde blizu, da to nije kao nekada…pa odlutah u secanja.
Moja generacija je isla u vojsku krajem osamdesetih, u onu bivsu SFRJ. Ako se ne varam, tada je to bilo 15 meseci. Pravili su svi ispracaje, isli smo i nosili koverte s parama buducem vojniku. Ljubili se s familijom, porodicom, napijali se, lumpovali do zore uz narodnjake. Slavili, ne znam ni ja sta, tako je tada bilo…
Setih se druga iz srednje skole, sada kuma (ustvari bivseg, ako se to moze ikada biti), i njegovog ispracaja. Tada sam prvi put usla u njegovu kucu, bila je to 87-ma, cini mi se.
Pevanje, igranje naveliko, pecenje na stolu, muzika uzivo, a sve ciganin do ciganina. Ja u soku. Pitah tadasnjeg decka, a njegovog druga iz osnovne skole, otkud ovoliko cigana, kaze pa i on je ciganin. Zinula sam, covek je belji od mene, nisam nikada pomislila da je ganci, ali dobro. To je bio ispracaj, kako se cigani vesele, to retko ko moze, do jutra, nema stajanja! Otisao je u Skoplje da odsluzi vojni rok.
Onda drugi ortak, on ima kucu lumpovanje do zore u dvoristu, otisao je u Nis u padobransku jedinicu.
Treci je takodje isao u Skoplje, cetvrti u Rasku, peti u Jastrebarsko, sesti u Pulu, sedmi u Titograd…
Svi su mi redovno pisali, sanduce je bilo puno pisama. Boze, otkad mi se to nije desilo…
Cestitali su mi nove godine, rodjendan, 8.mart, slali one smesne razglednice…Ovaj iz Nisa, mi je slao originalna pisma, pravio je koverte od prazne kutije cigareta Jork. Cim vidim da se nesto beli u sanducetu, znam da je pismo od njega. Smejemo se idanas tome kada se setimo, jer muski mnooogooo cesto pricaju o vojsci J
Pisali su mi kako im je tesko, kako imaju razne obuke, straze, kako su upoznali neke likove, kako ih neki nerviraju, kakva im je klopa, kad izlaze u grad, kada ce na odsustvo i pitali me uvek sta ima novo ovde, pozdravljali sve. A ovde se nista nije desavalo, kao njima tamo.
Dobijali su prekomande, postajali uglavnom desetari, a neki neke catice…Kako je to sve slatko bilo! Kako nije slutilo na zlo koje je par godina kasnije doslo. Kako je sve bilo nevino, dobro, mlado!
Brat je isao u vojsku, decembarska klasa 89-te, u Nasice pored Osijeka. Pravili smo ispracaj u stanu. Pogledah slike, kako je bio klinac, kako smo bili mladi…Djipalo se ovde, lumpovalo, plakalo…Nije nam dao da ga pratimo na stanicu, islo je drustvo sa njim…Stigao je poziv iz govornice te veceri da je dobro i da je stigao da ide u kasarnu. Kasnije je stiglo pismo gde je caletu cestitao slavu Sv. Nikolu, ovaj plakao k`o malo dete.
Za Srpsku novu godinu je bila zakletva, prvi put smo isli kod njega. Decko i ja spremali mamu da bude hrabra, da ne place…matori dosao uvece kuci, olesio se od alkohola, ali mortale! Nije mogao da se izuje, ja ga otpertlavala i pokusala da stavim u krevet, jer je mama plakala, kako ce da nas vozi ujutro a toliko je pijan. A matori zakovrnuo ocima i samo misli kako mu sin sutra polaze zakletvu. Srbin jebote, to je cast! I umro je u tom fazonu.
Odosmo ranom zorom, svi nateceni sto od plakanja, nespavanja, alkohola…Bilo je -15, hladno da umres. Kasarna ko kasarna i gomila vojske, trazismo burazera, ugledasmo ga i nigde srece nase, ali matori nestao. Okretasmo se, nigde ga nema, a on iza nekog borica slini, ubi se placuci, sin vojnik jbt! Cirkus.
Prodje i to…polozi zakletvu, rucak u hotelu…tuga kad smo otisli…isli smo jos par puta u posetu, ali nije bilo ni malo prijatno sa Bg tablama, a biracko mesto u hotelu u kojem rucamo, jedini koji postoji, i biranje predsednika Franje Tudjmana, Hdz-a…Oko nas glasaci, a mi kao sedimo, jedemo i tiho pricamo da nam se ne cuje naglasak…a na tablice stavili papirne maramice, da nam neko ne polupa auto..
Tako je pocelo…iduce godine kada se ‘skinuo’, dosli su u pola noci, odveli ga na ratiste i nismo 17 dana znali gde je, to ne mogu da zaboravim…ne mogu…Ne moze ni on, ni mnogi od nas. Ovde cu stati sa tim secanjem…
Pocela sam veselo, sa secanjem i nisam htela da stignem ovde, ali eto…tada su prekinute mnoge mladosti, i mnoge radosti…
Izgleda da je nemoguce setiti se vojske a da se ne zavrsi ruznim secanjem…jbg.
Zelena Soba 
JBG! sLAŽEM SE I NEMAM NIŠTA DA DODAM.
Kod nas nema odsluženja vojnog roka- nikakvog.
Dok sam čitala sjetih se ispraćaja, suza, pisama. Preslišavam se i još znam broj jedne V.P. i još se sjećam jedne zakletve..
A haos koji je kasnije nastao…bolje da ne komentarišem. Da se ne rascmizdrim ovde, u gostima 🙂
Tesko je setiti se tih dana bombardovanja…smrti,straha,patnje. Bas danas citam na jednom blogu kako je devojka svakog dana za vreme bombardovanja u panicnom strahu vodila staru baku u podrum a ona nije htela u podrum bez jedne drvene kutije. Kad je baka umrla prvo sto sam otvorila kaze bila je drvena kutija i nikad necete pogoditi sta je bilo u njoj? Sad ja kazem sta god da je bilo zar je to vazno,ta kutija ce zauvek sacuvati secanje na baku i bombe.
Rado ide Srbin u vojnike.
…dva ga vuku, a trojica tuku… 😀
Tačno i tužno; setila sam se vojničkih dana svog brata, klasa ’91. Na sreću, ostao je živ i zdrav. Ne ponovilo se.
Isla braca u vojsku, isli drugovi u vojsku, iso MUZ u vojsku. Nadam se iskreno da sin nece.
Mnogo volim ove tvoje nostalgichne priche. Vidi, svega vezanog za JNA se ljudi rado secaju, a nevezano za ratna deshavanja. Kao shto si i sama rekla – rado i puno o tome prichaju.
No, bilo je posle shta je bilo, a samo bolestan chovek moze toga rado da se seca. Nedavno na RTS-u bili neki dokumentarci o ’99. Zalosno je sve to, ali ko nas pita…
E podseti me svog tog plakanja i kad nam je stigo koverat iz neke VP sa oznakom vojna tajna, niko nije semo da ga otvori,. mislili smo da je moj brat… ma da ne pricam sta smo mislili, kad on dobio znacku primernog vojnika (tad je prvi i poslednji put u zivotu bio primeran) a oni cestitali milim mu roditeljima sto su ga tako lepo vaspitali. Posle se svi napili, ne od radosti nego sto im pao kamen sa srca.
I da, tuzno i pretuzno a ljudi i dalje prave te ispracaje kao da se desava ne znam sta… raduju se izgleda sto uvek postoji mogucnost da bude nekog glupog rata. Uvek sam mislila, narocito zadnjih godina da treba praviti docek a ne ispracaj.
Nema šanse da se priča o vojsci, a da priča ne završi sa onim što nas je snašlo. Nadam se da više nikada nećemo ratovati.
Vojska. Nekad je to bilo skroz drugačije, čini mi se, iz priča malo starijih. Imalo je smisla i bilo je ponosa. Sada… Zašto, za koga… Jao, kad se samo setim kako mi je bilo kad je brat išao u vojsku… ;( Jesu bila mirna vremena, ali brat je brat.
#Stevo, a da oduzmes? 😀
#Dolly, ako ti se cmizdri, a ti kao u svojoj kuci, samo bi meni bilo zaooo.
#Vrapcu, jos je bombardovanje bilo najsmesnije u celoj prici…
A za ovo drugo ti je Gil odgovorio 😀
#Bisenia, dobro dosla na blog 🙂 Uf ni tvom bratu, kao ni mom nije tada bilo dobro, ali…bilo proslo, idemo dalje.
#Tunguzijo, za koji moj bi isao, iskreno?
#Gilu, dva gaaaa tuku a trojicaaa vukuuu 😛
#Mahlat, slazem se, docek je uvek trebalo praviti, a ne ispracaje. **bem ti obicaje! Ove zvezdice zbog Drncha 😉
#Charolijo, ja zelim da verujem da rata vise nikada nece biti!
#Milana, samo mi sestre ih tako volimo, pa neka su i compavi, nasi su 😀
Da budem iskren ne znam da li bih oduzeo išta. U armiji sam bio 1974 g i ima u meni i za i protiv. Kompleksna tema, no posle ’99 i nakon idiotskih sedamdeset i kusur dana, da imam sina – teško da bih našao bilo koji i kakav argument da služi vojsku. Mislim, jbg. dosta poražavajuće. Ja sam došao iz Švapske da odslužim što ima da se odsluži domovini, smatram da je danas to podosta besmisleno 😐
12 meseci bila vojska tih godina.I sada mislim o vojsci kao i tada.Cisto gubljenje vremena.Stvarno nisam mogao da objasnim matorcima koliko im je propala njihova JNA.
Ali klinac si,imas 19-20 god. pa ti sve dobro a kada prodje dosta vremena vrati se nostalgija.
Cudno je da sam bas juce visio na google earth-u i rekoh da vidim sta mi je sa kasarnom.To je neka vukojebina u Makedoniji.I stvarno je nadjem sa sve mojom akumulatorskom stanicom i Kiretovim kafancetom u blizini.Skroz se usecerim.Vidim imaju i fotke.Super, ajd da pogledam,kad ja tamo a ono medjutim.Slikali se ’99 u sred bombardovanja,goveda jedna natovska.O’ma mi bilo muka.
Dabogda im nestalo benzina.
Dabogda im puko gacni lastis.
Nasli su moju kasarnu od milion istih…
Ma, jebem ti ispracaje. To me je uvek nerviralo, jer mislim da je predstavljalo glediste „hvala bogu, momak ziv, zdrav cim moze da sluzi drzavi i narodu“. Nisam nikada bila za to. A u kakvim vremenima zivimo, ne povratilo se ono ratno nikada, stvarno je ovako i bolje. Civilno, eventualno nesto malo obuke, za ne daj boze i to je to! A ko hoće u pravu vojsku, neka mu plate pa neka se igra vojske i rata! 🙂
#Dulee, hvala sto me podseti da je bilo 12 meseci, ne znam sto se meni uvretlo 15. Valjda su sada, nazalost i nasi matorci shvatili da njihova Jna otisla i krasni!
A za tvoju kasarnu, mamu im maminu, pridruzujem se pCovanju s tebe 😀
#Dudo, slazem se. Neka plate, tako je svuda u svetu, valjda cemo i mi jednom postati taj jebani svet ili deo Evrope bar
Ko kako hoće, al’ ja mislim da je vojska dobra stvar.
Treba je samo malo reorganizovati.
Recimo, idealan za pešadiju bi bio onaj koji je onomad udario profesoricu. I njemu slični.
Tak’i treba da je služe 24 meseca. Umesto da lenčare po zatvorima ili maltretiraju pošten narod.
Za sve druge, lepo vOspitane, vojska je čisto gubljenje vremena, danas, ali ako bi se imalo sluha, mogla bi da uposli dosta mladog sveta.
I ne bi glumili šerife po trotoarima i raskrsnicama.
A inače, znam i one koji 12 meseci dđabalebare i odsluže vojni rok. Ne zna čovek sa čim se više sprdaju, s’ onim kome su povereni ili sa starešinom, il’ pak sa samim sobom.
najteža stvar – čišćenje snega.
I da, još ima onih koji za 6 meseci vojske (na 100km od kuće) prave ispraćaje.
Bila ja prošle godine u avgustu.
Da se krstiš i levom i desnom.
O vojsci ’86 … i ’91 … ma bolje ne 😦
Auuu al’ sam se …. 😦
Eto mene si podsetila ovim postom na nesto lepo. Bila sam zaljubljena do usiju te 87′ i bila na ispracaju, ali ne njegovom, On je bio nesto stariji , hihi…. I nije hteo samnom na taj ispracaj, jer zaboga sviraju narodnjaci…i nista… otisla sam sama, ali On je ipak stigao pred zoru…
Sjajan post Grineta!
Zeludac mi krene navise kad pomislim na uniforme.
Ostaviti mozak na kapiji nikad nije bio moj film.
Unutra, parada primitivizma i licemerja, skrojena da leci komplekse nekih zivotnih gubitnika, sa cinovima ili bez…
Samo zavrsetak rata je za slavlje…nista drugo!
#Stevo, s danasnje tacke gledista, jeste porazavajuce…
#Suske, kada se malo bolje porazmisli ima istine u tome sto govoris, nasim momcima tada, prijateljima, braci, ocevima…nista nije falilo sto su bili u vojsci, samo su nesto naucili, bar da budu samostalni i poslusni, ostalo je bzvz.
#Sarah, eto lepog secanja koje sam ti nagovestila 🙂
#Drnchu, vi koji ste bili znate to najbolje, mi smo slusali mnooogooo puta te price, ali vam nista ne fali, Bogu hvala.
Ovo za slavlje se apsolutno slazem!
Ali najvise mi se svidja komentar druga Al Usrah, procenite sami 😀
Ja se skoro chuo sa jednim drugom iz JNA.a evo skoro ce i 20 godina kako sam bio u vojsci , hehehe kad pre prodje.Tako da sta da ti kazem kad sve znash, ja sam samo posle godinu tvoga brata otishao. I pratile su me sve te nedecae posle vojevanja. Ja kazem to je vreme koje sam izgubio uzalud a kad se spoji sve mnogo je to. Danjshnja deca shto idu vojsku chisto zezanje kao aj radi reda. Ali kao shto reche bilo pa proshlo i idemo dalje. 🙂
I dan danas sve je „slicno“ 🙂 Slavlje, pijancenje, i sve koverta do koverte, naravno u njima sve manje i manje para, ali ko jos gleda pare 😉 Salju se paketi, sms, poruke, nema vise VOJNE POSTE 100/3.. i to je ono sto mi u celoj vojsci fali 😦 ali dobro sad.. Iskreno nikada je ne bih ukidala.. zasto? Ljudi se vrate bolji iz nje.. ne moraju na ratiste i ta cudesa, ali u vojsku po meni moraju! Da nauce neke stvari kao sto je lojalnost, drugarstvo, i da je hrana blagoslovena, a ne samo ona koju im „mama“ skuva 🙂 ako nastavim po paljbi, necu stici do „ostava“ tako da 😉 Uvek sam za UNIFORMU 🙂 wow.. Mmmmmm :):):)
A koja je to bila vp 100/3 ? 🙂
Nemam pojma, davno beše .
ja sam nazalost izbjegao vojsku jer je u bih ukinuta. mislim da bi mi dobro dosla vojska da se malo uozbiljim