Sada sam videla da sam pre tacno godinu dana pocela s blogovanjem. Ne znam sta bih rekla…bila je to divna godina, citanja, pisanja, druzenja, deljenja razlicitih sudbina, misli, osecanja. Imam svoj kutak u koji i vi svracate i svojim komentarima dajete dusu mojim mislima, recima…Zbunjena sam, do malopre nisam bila svesna da je toliko vremena proslo i da sam toliko ovde sa vama. Jeste da je ‘pao stojko’, ali nisam bila svesna da je godina iza mene…

Mozda sam gusila, mozda bila uvijena, nekada pateticna, smesna, rastrojena, zivcana, nadrkana, nasmejana…ali sve to jesam ja i neki deo sebe, mozda neki deo koji moji najblizi ne znaju o meni, napisan ovde, meni je lakse napisati nego reci, a mislim da bih bila smesna kada bih onako kako pisem govorila.

Konfuzno je ovo moje pisanije sada, ali se sada tako osecam.

Drago mi je sto sam vas upoznala kroz pisanu rec, lepo mi je druziti se sa vama, svi ste me ponekada nasmejali, ganuli, zabavili, od neki, ako ne i od svih sam ponesto naucila i…idemo dalje…

Hvala vam.

Cek` da sad nadjem sliku koju da stavim…

92f8a455_0030000349326_00_100

Naleteh na ovu zelenu kucicu medju slikama, nekako mi ona simbolizuje godinu blogovanja, a kako, ne umem da objasnim 🙂

Setih se tog drugog jula od pre godinu dana, kada sam s nestrpljenjem cekala Geminu da dodje da mi pokaze kako se otvara blog, pa kada nisam mogla da se setim kako da dam naziv blogu, a moralo je nesto zeleno, pa bacih pogled na svoja vrata i eto naziva…kako sam jedva cekala da ode kuci da mogu da sednem i pocnem da pisem…nisam mislila ni o cemu drugom, bila sam srecna, uzbudjeTa, imam moj blog 🙂

Jos uvek sam srecna sto imam svoj blog, sto mogu da pisem i delim sa ljudima svoje istine.

E, dosta sam se rastandrkala, mogla bih do sutra, a vrtela bi se u krug 😀

I nervira me sto ne mogu da ispravim ono sto sam pogresila, ode mi u desno i nece……grrrrr 👿

Advertisements