Cujem da deca sude roditeljima, ima i obrnutih prica. Ne razumem.

Mota mi se po glavi poslovica” Hrani kera `lebom, da te posle ujede”.

Mama opet ima decka i decu je stid, cetvrti kojeg je promenila. Cega stid? Sto zena zivi, sto uziva u zivotu, jer njena deca imaju svoje porodice i svoje zivote, sto menja frajere iako je u sestoj deceniji zivota i nema vremena za unuke?!

Ja joj skidam kapu!!!

Svoju decu je odgajila sama, ozenila i udala, sacekala unucice, otisla u penziju, i uziva ovo malo zivota sto joj je ostalo, bez obaveze. A njena deca joj sude, sazivaju skup, drze joj predavanje o moralu i primeru za unucice…Cujem da je plakala i nije ih oterala u rodni kraj…
Nadam se da meni nece pricati te price, iskreno se nadam!

Sto bre moja majka nema decka? Sto bih ja to volela…

Cini mi se da Maksim Gorki napisa: “Deca, nase sutrasnje sudije”…tuzno i ruzno.

Nema niko pravo da nekome sudi, zbog sebe suditi drugome, sebicluk koji ne umem da razumem, ni u ovoj prici ni nigde…

002813F3-BA82-4E7D-AF35-61B74475963E_mw800_mh600

Advertisements