Tunel

Tunel, mracan, prazan,

ona u njemu,

vrti se u krug.

pri svakom okretu

joj se ucini da vidi svetlost.

Izlaz.

Ali kako se brzo pojavi,

jos brze nestane,

kao svitac, tren svetlosti,

i opet mrak.

Okrece se,

dok joj se vrti u glavi,

moli, nada se, veruje,

da ce se svetlost duze zadrzati,

da ce videti izlaz.

Ispod njenih nogu

urezani krugovi,

nema vise asfalta,

Upada u pesak,

Zemlju…

Okrece se sama,

jer se sama tu dovela,

i ne ume da zadrzi svetlost

da bi izasla.

Centrifuga njenog okretanja boli,

vrti glavu, mozak, telo,

ne stoji, a ukopana je.

Kao da je nevidljiva za svet,

kao da nema nikoga da uperi lampu,

pruzi ruku, izvede je napolje.

Stopirala bi, ali nema kome,

ne veruje vozacima,

ne veruje sebi…

Zivi u tunelu, sama,

okruzena sobom,

povredjujuci druge svojim krugovima,

ocajna, besna, nemocna,

posmatra se odozgo,

ne veruje da je to ona.

Okrece se, opet,

verujuci da ce se svetlost

zadrzati duze i pokazati joj

kuda sama da izadje.

Pratice zutu traku,

nece se preticati,

ici ce sa sobom

ka slobodi od sebe.

Samo da svetlost

potraje malo duze,

u mraku je sve drugacije,

sve lici na izlaz, a nije,

udarala je u zidove,

mislivsi da je krenula

pravim putem.

Celo joj je krvavo,

okrece se, vrti,

i nada kraju tunela.

Mora da ima izlaz iz njega, sebe.

Ponavljacice

Sve mi pametne i hrabre, kazemo, govorimo, mislimo i na trenutak osecamo. A taj trenutak kada se pojavi, kada se osetimo lose, to je znak, da nesto ne valja.

Onda krenu psovke sa drugaricama, sobom, kao, samo da mi se javi, jebacu mu mater, on ce meni, e videce…pucajte, ja i dalje drzim cas.

I eto Njega, a mi ili uvijamo u foliju sve te psovke ili postanemo makovnjace. Od straha od samoce, od misli na novi pocetak..ko sad ispocetka da se mlati. Neka mu/nama jos neka sansa, ne, ne, nije to sebicno, jok, ma kakvi. To mi radimo zbog njih ustvari. Jer oni nisu nista krivi, mi smo umislile, curke belosvetske.

Eto obostrane navike i krug se zavrteo nanovo.

Begasmo sa casova u skoli kada se ucilo kako se uci biti pametan i hrabar, odreci se necega, zbog nicega.

Ponavljacice koje redovno padaju iste razrede.

Da, da…

Recept za ne/sigurnost

Mere su odokativne, sprema se lako, ne oduzima mnogo vremena, a moze se konzumirati po potrebi svakoga dana.

Moze toplo i hladno, po zelji.

Potrebni sastojci:

– Ali

– Ne znam

– Videcu

– Dogovoricemo se

– Cucemo se

– Ako

– Jednoga dana

– Ko zna

– Nemam pojma

– Ne razumem

– Ima vremena

Mozete dodati po zelji i neke svoje sastojke, ali je jako bitno, sve to zaciniti,  preliti  i ukrasiti sa mnogo, sto vise Mozda!

Ne moze da omane!

Prijatno!

Film bez prevoda

Pustim sebe u film bez prevoda.

Iskljucim se i uzivam u slikama.

Ponekada se zapitam sta govore ta usta, gledam ih i pokusavam da odgonetnem rec, recenicu…onda mislim da ne znam taj jezik.

Reci su mi nepoznate.

Uzivam u mimici svog mozga, necu da znam govor tela.

Pustim da mislim da ne znam, pratim radnju i cutim.

Cutim naglas.

Cutim vristeci.

Cutim nemo.

Cutim, jer znam da ce doci trenutak i da ce se pojaviti prevod.

Da ono sto sam mislila da ne znam a cutala da znam, biti slova glumca, koji je sporedni lik u svom i drugim filmovima, da nisam samo posmatrac, vec nema glumica i sporedni lik u svom i drugim filmovima.

Glavne uloge su iza mene, njega, nastavlja se nemi film.

Sedim, cutim, gledam film bez prevoda.

Gledam nas neme, otvaramo usta kao ribe, a reci nema, bespotrebne su, i bez njih se vidi sve!