Sve mi pametne i hrabre, kazemo, govorimo, mislimo i na trenutak osecamo. A taj trenutak kada se pojavi, kada se osetimo lose, to je znak, da nesto ne valja.

Onda krenu psovke sa drugaricama, sobom, kao, samo da mi se javi, jebacu mu mater, on ce meni, e videce…pucajte, ja i dalje drzim cas.

I eto Njega, a mi ili uvijamo u foliju sve te psovke ili postanemo makovnjace. Od straha od samoce, od misli na novi pocetak..ko sad ispocetka da se mlati. Neka mu/nama jos neka sansa, ne, ne, nije to sebicno, jok, ma kakvi. To mi radimo zbog njih ustvari. Jer oni nisu nista krivi, mi smo umislile, curke belosvetske.

Eto obostrane navike i krug se zavrteo nanovo.

Begasmo sa casova u skoli kada se ucilo kako se uci biti pametan i hrabar, odreci se necega, zbog nicega.

Ponavljacice koje redovno padaju iste razrede.

Da, da…

14-3

Advertisements