Tunel, mracan, prazan,
ona u njemu,
vrti se u krug.
pri svakom okretu
joj se ucini da vidi svetlost.
Izlaz.
Ali kako se brzo pojavi,
jos brze nestane,
kao svitac, tren svetlosti,
i opet mrak.
Okrece se,
dok joj se vrti u glavi,
moli, nada se, veruje,
da ce se svetlost duze zadrzati,
da ce videti izlaz.
Ispod njenih nogu
urezani krugovi,
nema vise asfalta,
Upada u pesak,
Zemlju…
Okrece se sama,
jer se sama tu dovela,
i ne ume da zadrzi svetlost
da bi izasla.
Centrifuga njenog okretanja boli,
vrti glavu, mozak, telo,
ne stoji, a ukopana je.
Kao da je nevidljiva za svet,
kao da nema nikoga da uperi lampu,
pruzi ruku, izvede je napolje.
Stopirala bi, ali nema kome,
ne veruje vozacima,
ne veruje sebi…
Zivi u tunelu, sama,
okruzena sobom,
povredjujuci druge svojim krugovima,
ocajna, besna, nemocna,
posmatra se odozgo,
ne veruje da je to ona.
Okrece se, opet,
verujuci da ce se svetlost
zadrzati duze i pokazati joj
kuda sama da izadje.
Pratice zutu traku,
nece se preticati,
ici ce sa sobom
ka slobodi od sebe.
Samo da svetlost
potraje malo duze,
u mraku je sve drugacije,
sve lici na izlaz, a nije,
udarala je u zidove,
mislivsi da je krenula
pravim putem.
Celo joj je krvavo,
okrece se, vrti,
i nada kraju tunela.
Mora da ima izlaz iz njega, sebe.
Kako je strašan taj tunel, a još strašnije je što nema ko da pruži ruku.Ali se svetlost mora pokazati, kad -tad.
Tako je malabreskvo.
Moramo sami,bez ičije pomoći (jer nece doci),pronaći izlaze iz svojih tunela ako u njih zapadnemo…Pipajuci,krvavih prstiju,ožuljanih kolena…Hodajuci,puzeći…na svaki mogući način..Tek kada to ucinimo sami.. jači smo no ikad..
I tebi kazem, tako je Vestice🙂
Svako od nas pre ili kasnije upada u te mračne tunele života, baulja po mraku i traga za izlazom…
Međutim, u toj tami oči nemaju svrhu, zato i treba žmuriti, gledaj srcem, gledaj dušom i čvrsto žmuri i kreni pravcem kojim te povede duša, izaći ćeš iz tunela…
saglasna!
E dobro je Mahlat🙂
Reminderu, a sta ako su i ostali organi osteceni i ne vide dobro?🙄
S godinama se stavljaju naocari da bi se bolje videlo, i na srce i dusu, ili stavljamo suncane naocare da sakrijemo srcne oci😯
Aaa, ala sam ga izmislila, reci?🙂
Bitno je da se mi razumemo. Reči nisu bitne. A na tvoje pitanje nemam odgovor.
Meni treba zabraniti da vitlam nocu, kad ustanem ujutro vidim sta sam pisala i pitam se koja ja je ovo nocas pisala, mame mi.
Naravoucenije, ne ostavljaj Zelenu nocom samu🙄
svaki tunel ima izlaz – čim je tunel. ko hoće da izađe mora sam da ga nađe koliko god to teško bilo🙂
Lost, trazi se izlaz🙂
Uvek ima izlaz iz tunela, mada je po nekada zatrpan i mračan. Mora se malo pomučiti pa ce izlaz pronaci!
Kako samo uspes da pronadjes baš i odgovarajuću sliku, ili prvo nadješ sliku pa pišeš tekst? ;)Mislim, možda te slika inspiriše?
Dudo, slike sam imala u kompu, nasumicno odabrane odavno i uklopile su se u tekst.
Reminder je već napisao ono što bih i ja napisala.
Samo bih dodala da si ovo majstorki opisala.
Dolika, hvala🙂
ne zapadaj…ustaj! Tako je kako je. Tačka. jesam ti rekla: ustaj? Jesam? Dobro.
Razumem drugar`ce Zih🙂
Zelena, ne znam gde ti je taj momak što mu iza ledja gledaš u ladicu s porukama, ali po svemu sudeći (po tvojim rečima, zapravo) previše te ostavlja samu i to noću, na kraju ne znaš koja „Zelena“ je napisala ono što je napisano i onda još ispada da su prisutna dva tunela pa biraj. No, ja verujem da svaki tunel ima svetlo na oba kraja ali i verujem da jeste važno na koju ćeš se stranu uputiti. Bitno je da si krenula na pravu stranu, i kad izadješ duguješ mi pivo bre, makar ja mor’o da platim onaj Irski bućkuriš.
Stevo, spremam se put Subotice na moj irski buckuris😀
Zelena, od sutra obilazim kafiće, kafane, restorane, krčme i studentske menze da vidim dje se ima ta „Ajriška“ mućkalica i onda tamo dje nadjem ima da mi daju u pola cene! I ondak dalje ima da kupim des’ komada i stavim ih u mrznjak da se ne pokvare i kad stigneš da imaš šta popit onako s nogu, bre! Laku noć, Zelena i spavaj dobro i sanjaj lepe široke sunčane ulice.
Laka tebi ova noc Stevo.
I ja isto tako nocom lupam svasta,to te razumem skroz. A za tunel bas i ne, takve mi karte zapale. Ili samo brzo zaboravljam?
Magi, ja isla i upala u tunel, kad izadjem, javljam se pa da idemo u Kafanicu😀
Aman,izadji iz tog tunela i napisi nesto smesno.BRE
Ubi u pojam.Kako sada da zaspim?BRE
Eto,sad moram da pristavim kafu,i ispuŠim ko covek.MORE
Pa ako nastavis ovako sledeci put cu i da zamotam nesto.breMOREbre.
VOLIMO TE MI S’OVU STRANU SOKOCALA.
Duleeee, nije fraza, ali volim i ja vas, majke mi!
Idi spavaj, to men` tako naidje, pa prodje, nije to tako bre🙂
Hvala sto me volis.
najtezi je izlazak iz tunela svojih misli. izlaz je lak, okreni guzicu mraku i pocni da hodas odakle si usla, ne trazi izlaz nego trazi ulaz😉
Ajvane, da znas da cu da probam😉
glasam za dušu. K’o podsetnik i mahlat. jedini način da se izadje iz začaranog kruga je da oslušneš svoju dušu i pružiiš joj ruku da te povede…sunce moje.
Shap, shapnucu ti posle nesto🙂
Kako ti samo uspeva da napišeš tako dobru stvar! I to još noću, kad ti inspiracija dođe kao zvezda padalica u mrklom mraku.
Inače, dobra je stvar što si ponekad setna!
Tvoja seta će proći, a nama će ostati divne pesme koje napišeš u tim trenucima.🙂
Als, hvala, proslo je vec, a ko zna zasto je dobro sto je uopste bilo ispisano, neka ga🙂
Intuicija cuda cini ! Naravno ako zelimo da cujemo taj unutrasnji glas.😉
Afroditta, znam🙂 Samo da si ti meni maknula one ruzmarine, dosta je bilo😀
Mozda je izlaz iz tunela papir i pero. Ustvari tastatura i ekran.🙂
ilay, dobro dosao na blog🙂
Da, put ka izlazu je i u pisanju.
Pošto je prošlo, uživaj u svetlosti🙂
Ne bi ni ona toliko prijala da ponekad ne osetimo hladnoću i mrak tunela.
Tako je nekatarino, bilo bi nam prirodno da uvek sija, ovako se uzelimo🙂
Nije loše da si ponekad sama i u mraku.
Samo da te ne uhvati panika.
Čitam da si izašla iz tunela, ja ne bih tako brzo. Dok se snadjem……možda bi i neko vozilo prošlo?!
Zelena, mnogo se ti trazis, gubis, juris i bezis od sebe🙂 Sastavi se🙂 i ne zaboravi da su vodolije uvek u tunelu🙂 srecom pa ih neka svetlost uvek vuce napred.. Sunce ili Mesec .. nevermind🙂