Pošto je retrogradni merkur na nebu, naprosto moram, tera me nešto, da pišem, gušim, smaram, kako god, o žurkama 80-tih. Od one noći mi se ređaju slike po glavi.

Početkom 80-tih, pocelo je okupljanje i pravljenje žurki moje generacije ili neke starije.

Obalčili smo se skoro svi isto. Neke duxerice, farmerke, mirisali na Rexona dezodoranse, na nogama smo nosili špagerice raznih boja, koje kada nam dosade, stavljamo u lonac i farbamo u drugu boju. Sećam se nekih narandzastih a otkud to meni, jer sigurno ih ja ne bih kupila, ne znam. Verovatno mi je neko poklonio. Starke su bile i ostale obavezan detalj! Skoro da nemam slike iz tog perioda. Malo ko je imao foto aparat za slikanje, uspomene su mi one grupne iz skole.

A na žurkama, jaooo i sada se oblizujem kada se setim, redovno su bili sendviči. Margarin na hlebu, salama ili šunka, odozgo parmezan ili kackavalj, i kiseli krastavici naravno! Posle se neko setio pa smo odozgo cedili neki paradjz iz tube, pa smo ih sarenili. Ne sećam se ni jedne torte iz tog vremena, ali ukusa tih sendviča se sećam jos uvek! Pili smo iz plasticnih časa. Sećam se jurnjave po knjizarama da kupimo one bele case, sto se danas (da li još uvek?), nose na groblje. Možda danas imaju neke namenske za daće, ne znam. Pila se koka kola, kokta…i onda je neko rekao bambus. Eto vinceta i mi kao pijani. Tada je počeo da se pojavljuje Michael Jackson i svi muški su šetali bele čarape, farmerke i dole šangajke. Slušali smo ‘Siđiii do rekeee, večeras i ja sam doleee’- U škripcu, Nedu od Parnog valjka, Skoch –Disco band-zvali smo je khm, khm pesma, Nenu i njenih 99 balona, Amadeus –Falco, trebalo je čuti taj nemacki. Bananaramu, Bronski beat, Culture club, Kajagoogoo, Limahl, Wham, Azru…Muzika se pustala sa kaseta i razdrkanih kasetofona, ali nama je bilo lepo.

U drugoj polovini 80-tih, pocela je etapa odvajanja slojeva i da se po Beogradu šetaju, šatro originali, la coste i benetona, takozvani šminkeri. Kad se setim pokazivanja tih majica za nalepljenim krokodilom, smešno mi bude. Mi devojke (kao), smo se trudile da izgledamo sto starije, iz tog perioda imam slike. Imale smo sve skoro mini val, nosile se se naramenice, miš rukavi i obavezne štikle. Šminka ona prava, pravcijata, da šljasti, a muški koji su provalili Kuros i  mirisali bozanstveno. Danas sam stratovala nekog lika i rekla mu da miriše najlepse na svetu. To je za mene bio i ostao zakon parfem na muškarcu! A ovaj danas me pogledao i rekao da nema pojma, maznuo je od sina, rekoh mu da mu sin ima dobar ukus! Tako to ja…pa šta iskrena sam! Baš me briga!

Dakle mini valčić,a muški talijanke,  pa visece minđuše, kičerica do bola. I sada se nose takve, u svim bojama, samo da šljasti i trese, 100 narukvica po rukama…ribe bre, kao da ovca ide koliko zvecka.

Sendviči su ostali kao glavni meni, ali je odnekud stiglo i pivo,  pa votka, pa sok od đusa…Secam se da sam tih nekih godina na nekoj žurci prvi put videla video rekoreder i pornić na njemu. To je kasnije bila fora, žurka s pornićima i umiranje od smeha i komentarisanje. Počeli su da stižu čuveni stubovi za zvucnicima kao vrata. Na njima se pustala muzika, ponovo sa kaseta. Ostao je dobar deo ‘stare muzike’, a pojavila se i neka nova. Duran Duran, tada je Oliver Mandic izdao svoj cuveni album, pa smo se ložili na te pesme. Bio je tu Mili Vanili, Modern Talking, Jagode, Dugme, Robert Plant, AC/DC, Alphavile i cuveni Big in Japan, Self Control, FR David i moja pesma Words…ko da se seti svega… Znam da većinu i danas slušam i ne sećam se da smo ikada puštali narodnu muziku, niti smo znali šta je to. Za nas su to slušali seljaci i nasi roditelji.

To je kratki osvrt, moj, na 80-te. Sećanje na te mirne godine. Bili smo siromašniji, skoro svi isti, a tako nam je bilo lepo. Meni je posebno drago sto ta muzika jos živi i sto je slusaju i neki novi klinci, a ne ovo od pre neku noć…