Archive for септембар, 2009


Žurke osamdesetih

Pošto je retrogradni merkur na nebu, naprosto moram, tera me nešto, da pišem, gušim, smaram, kako god, o žurkama 80-tih. Od one noći mi se ređaju slike po glavi.

Početkom 80-tih, pocelo je okupljanje i pravljenje žurki moje generacije ili neke starije.

Obalčili smo se skoro svi isto. Neke duxerice, farmerke, mirisali na Rexona dezodoranse, na nogama smo nosili špagerice raznih boja, koje kada nam dosade, stavljamo u lonac i farbamo u drugu boju. Sećam se nekih narandzastih a otkud to meni, jer sigurno ih ja ne bih kupila, ne znam. Verovatno mi je neko poklonio. Starke su bile i ostale obavezan detalj! Skoro da nemam slike iz tog perioda. Malo ko je imao foto aparat za slikanje, uspomene su mi one grupne iz skole.

A na žurkama, jaooo i sada se oblizujem kada se setim, redovno su bili sendviči. Margarin na hlebu, salama ili šunka, odozgo parmezan ili kackavalj, i kiseli krastavici naravno! Posle se neko setio pa smo odozgo cedili neki paradjz iz tube, pa smo ih sarenili. Ne sećam se ni jedne torte iz tog vremena, ali ukusa tih sendviča se sećam jos uvek! Pili smo iz plasticnih časa. Sećam se jurnjave po knjizarama da kupimo one bele case, sto se danas (da li još uvek?), nose na groblje. Možda danas imaju neke namenske za daće, ne znam. Pila se koka kola, kokta…i onda je neko rekao bambus. Eto vinceta i mi kao pijani. Tada je počeo da se pojavljuje Michael Jackson i svi muški su šetali bele čarape, farmerke i dole šangajke. Slušali smo ‘Siđiii do rekeee, večeras i ja sam doleee’- U škripcu, Nedu od Parnog valjka, Skoch –Disco band-zvali smo je khm, khm pesma, Nenu i njenih 99 balona, Amadeus –Falco, trebalo je čuti taj nemacki. Bananaramu, Bronski beat, Culture club, Kajagoogoo, Limahl, Wham, Azru…Muzika se pustala sa kaseta i razdrkanih kasetofona, ali nama je bilo lepo.

U drugoj polovini 80-tih, pocela je etapa odvajanja slojeva i da se po Beogradu šetaju, šatro originali, la coste i benetona, takozvani šminkeri. Kad se setim pokazivanja tih majica za nalepljenim krokodilom, smešno mi bude. Mi devojke (kao), smo se trudile da izgledamo sto starije, iz tog perioda imam slike. Imale smo sve skoro mini val, nosile se se naramenice, miš rukavi i obavezne štikle. Šminka ona prava, pravcijata, da šljasti, a muški koji su provalili Kuros i  mirisali bozanstveno. Danas sam stratovala nekog lika i rekla mu da miriše najlepse na svetu. To je za mene bio i ostao zakon parfem na muškarcu! A ovaj danas me pogledao i rekao da nema pojma, maznuo je od sina, rekoh mu da mu sin ima dobar ukus! Tako to ja…pa šta iskrena sam! Baš me briga!

Dakle mini valčić,a muški talijanke,  pa visece minđuše, kičerica do bola. I sada se nose takve, u svim bojama, samo da šljasti i trese, 100 narukvica po rukama…ribe bre, kao da ovca ide koliko zvecka.

Sendviči su ostali kao glavni meni, ali je odnekud stiglo i pivo,  pa votka, pa sok od đusa…Secam se da sam tih nekih godina na nekoj žurci prvi put videla video rekoreder i pornić na njemu. To je kasnije bila fora, žurka s pornićima i umiranje od smeha i komentarisanje. Počeli su da stižu čuveni stubovi za zvucnicima kao vrata. Na njima se pustala muzika, ponovo sa kaseta. Ostao je dobar deo ‘stare muzike’, a pojavila se i neka nova. Duran Duran, tada je Oliver Mandic izdao svoj cuveni album, pa smo se ložili na te pesme. Bio je tu Mili Vanili, Modern Talking, Jagode, Dugme, Robert Plant, AC/DC, Alphavile i cuveni Big in Japan, Self Control, FR David i moja pesma Words…ko da se seti svega… Znam da većinu i danas slušam i ne sećam se da smo ikada puštali narodnu muziku, niti smo znali šta je to. Za nas su to slušali seljaci i nasi roditelji.

To je kratki osvrt, moj, na 80-te. Sećanje na te mirne godine. Bili smo siromašniji, skoro svi isti, a tako nam je bilo lepo. Meni je posebno drago sto ta muzika jos živi i sto je slusaju i neki novi klinci, a ne ovo od pre neku noć…

‘Jebite se devedesete’

Ne spavam skoro trecu noc, bolovi u kicmi…i evo zurke pored mog prozora.

Urlaju deca, pici muzika, sve nesto sto i nije lose…..kad od pre nekih sat vremena poce muzika devedesetih. Lezim ovako kljakava i slusam…ne znam sta mislim, ne znam sta osecam, redjaju mi se neke slike, pa pobegnu sa sledecom pesmom. Sto je najgore, sve ih znam, skoro sve…

Mobi Dik-Kralj kokaina, Ivan-200 na sat, It-Tek je dvanaest sati, Dr. Iggi-Oci boje duge, Tap 011-Bunda,  Daco volim te (bem li ga kako se zvala grupa), Zurka, zurka (isto ne znam ko peva), Dzogani-Zena zelena…I gomila jos nekih koje znam i ne znam.

147810_2281116

Ne znam ko zivi u tom stanu, ko pravi zurku, ne znam ni koliko godina imaju sva ta deca sto vriste na ove pesme. Nisu oni krivi, odrasli su verovatno uz tu muziku, njima je lepa, budi im mozda neka lepa secanja, neku njihovu bezbriznu mladost.

A mi…cega se secamo kad cujemo te pesme, nicega lepog. Svih onih ratova, inflacija, setnji, protesta, dok je ova muzika cvetala, zaradjivala marke i zivela i okretala svest mladih. Mi tada, kao i sada nemocni da menjamo svet, svest,  sve te kajle, trenerke do sisa sa uvucenim duxericama, mafijaski svet, politika koja nas jede, kao i sad, izranja mi nocas pred ocima. Razni fragmenti se seciraju po mom secanju…..ne, ne, nije dobro, ne valja…

Ne osecam se dobro, nemam lepog secanja a prinudjena sam da to slusam.

Cekam kada ce da roknu narodjnaci, pa da…odlepim nacisto!

Cujem da se organizuju tematske veceri, da je to glavni hit, vece devedesetih. Gde se oblace kao onda, slusa se ta muzika…

2

Kako im objasniti da ‘devedesete nisu cool’, da su nas one rasule, sjebale…

4mt9dtk

Nema sanse, njima je to extra, cool brate…mislim zraci…

Eto, post bez namere, bez poente, bez smisla, napisah ga iziritirana muzikom, koju sam mislila da sam zaboravila. Ne da se zaboraviti, popakovala se i ona po coskovima secanja i ne donosi ni malo lep osecaj.

Hocu da necu!

Razmisljam vec par dana da napisem o problemu negovanja zena.

To kosta, to traje, to boli, to smara i nije dugog veka.

Pre neko vece, resih da se skockam malo, jel`, udjoh u kupatilo, ne videh koliko sati bese, otvorih cesmu na kadi i krenuh;

-skidanje laka sa noktiju (ruku-nogu)

-cupanje obrva

obrve3

-stavljanje maske na lice

lice1

-brijanje nogu i ostalih dlaka gde ih ima

GetImage

-rendanje peta (kopita)

pedikir

-secenje noktiju na nogama

Ne znam da li sam sta zaboravila, sedim u kadi i rmbam bre. Nikad kraja.

Izlazak iz kade, skidanje maske sa lica, mazanje lica, antirid, pa mazanje tela, pa mazanje peta (za sve posebna kreme i pranje ruku svaki cas), i na kraju mazanje ruku.

Izadjoh iz kupatila umorna. A nisam sredila nokte na rukama, nisam se ofarbala, oprala kosu, isfenirala…

Posao bre!
Sve mislim kako cu da bljesnem kao nova kad izadjem iz kupatila, a ja mrtva.

Sto je najgore, za par dana opet sve isto, jednom nedeljno isti tretman.

Pa nije humano, majke mi!

Koliko se muskarci sredjuju (mislim muskarci), istusira se, opere kosu, obrije i gotovo, lep.

A mi? Neko sve ovo plati da mu drugi odradi, ali to kosta mnogo, i oduzima vreme!

Ako nista drugo, zbog toga bih volela da budem musko!

Da se istusiram, pustim dlake bujne, operem kosu, nema farbanja, feniranja…obrijem se, a moderne su i one brade od tri dana, pa ne mora ni da se brije, i lepota gotova, prirodna.

Sto bre mi zene moramo toliko da se patimo?

A kad izlazimo???

Cuveno, nemam sta da obucem, pa presvalci se 100 puta, pa sminkanje, puderi, rumenila, senke, maskare, ruzevi, parfemi, mazanje noktiju…I mora da bude kvalitetno da se ne razlije na pola veceri.

Sminkanje-final

Skupo bre!

I onda pitanje, sto zene trose, pa eto samo za jednonedeljno sredjivanje sta sve treba, a da ne pricam o sminki.

Muskima pola od ovoga ne treba, ni novca, ni vremena, ni zivaca, ni energije, volje. Nista, istusira se, opere kosu i lep. Dobro i oni stave parfem i one vodice posle brijanja, ali to je nista u odnosu na nas.

Eto, zasto ponekad zelim da sam musko, da se izvalim ispred tv-a, cekam zenu s flasom piva da izadje iz kupatila pa da je sredim, onako doteranu, mirisljavu, glatku…

Verovanje u narodu koja se tiču novca

Ja ovo dobila mejlom, probajte, nista ne kosta a mozda i uspe 😉

Kako upotrebiti Novac


Da bi zarađeni novac voleo Vašu kuću, dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan

dinar, cela suma mora da prenoći kod kuće. Neki čarobnjaci životne mudrosti savetuju

da treba sačuvati godinu dana krupnu novčanicu, koja će se, tvrde oni “napuniti” vašom energijom i počeće da privlači prema sebi novac.

Novca neće biti: ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom. Ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i otići u drugu porodicu.

Da bi u kući bilo para, metlu treba postaviti ručicom na dole.

Povišicu plate najbolje tražiti u sredu po danu. Ne tražite na zajam pare u ponedeljak, ne dajte

zajam u utorak i ne vraćajte dug u petak.

Davati i uzimati zajam obavezno ujutru, zato što bilo kakve operacije s parama uveče vode ka propasti.

I uopšte, trudite se da nikada ne tražite zajam, a češće dajte na zajam jer vi tada  “kao” da programirate pare, da vam se vrate.

Džepove odeće koja se van sezone veša u orman, napunite sitnim papirnim novcem, i još

Da znate da pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad .

Nikada ne držite novčanik prazan, neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Sav novac

mora biti glavnom stranom okrenut prema gazdi. U najmanjoj pregradi čuvajte novčanicu od deset dinara savijenu u trougao. Takođe u novčaniku treba da postoji i “srećna moneta”(prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od nekog uspešnog posla i sl.). Tu monetu ne valja

potrošiti – ona je srećan talisman obezbedjenosti, inače pare se mogu naljutiti, i neće dolaziti u vaše ruke.

Dobijene pare na kocki, zaradjene nepošteno, nađene, pocepane itd. ne donose sreću i zato,

ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili brzo potrošite.

Posle pročitanog, verovatno ste shvatili, da je pare vrlo lako izgubiti a takođe nije

složeno ni privući ih sebi.  Da ne bi izgubili novac pridržavajte se više izloženih pravila.

novac

Verujte u cuda!