Nesto sam `tela

Lepo meni kaze moja majka, kad dan krene naopako a ti sedi.

Ona nije mogla da sedne..

`Tela ja jutros da pisem post, i kao prava uzela bajadericu u usta, da dignem secer, ponela casu vode da posle sperem slatko i promasih sto i ode casa i voda na tastauru, aaa, brisi, fen susi…ma `oces sipak, mrtva k`o mrtvak. Mislim….popizd!

Vrti telefone, i nadjoh od  ove astrologa sa naseg worda, astro Ziza, neku njenu tastaturu, kaze stara, ona novija od moje i evo kucam s nje, upadaju mi prsti, sizim, pola ne znam gde je sta, ali bolje ista nego nista, navici cu se valjda. A moju ljubav, tvrdu, od tastature sam dala tamo nekom liku da pokusa da je oporavi i zivim u nadi!

A, sta sam `tela da ispisem…`vako.

Mislim nista posebno, nego zapalo mi za zapazaj. Ne znam sta da mislim, samo se becim, pa `ajde da podelim sa jos nekim becenje, a mozda vi i shvatite.

Elem, (kol`ki uvod jeboteee), dodje mi drugarice pre neko vece da me ofarba (kosu mislim, teze bi mene farbala), i dok sam ja kuvala caj-Zeleni naravno-ona da otvori postu i vidi slike nekog lika sa Onoga sajta, ide ona jos tamo. Kaze ima oko pet banki, meni to vec bi mnogo, `al ajde. Otvori ona mejl i zove dodji da vidis, ja trk iz kujne mi, kad ono tamo cilager. Lici na mog pokojnog caleta. Ja zinuh. I poceh da psujem najstrasnije, sto bi ova danasnja deca rekla.

Ova moja ima 37 godina, lepa bre, mlada, ne moze da nadje nikoga jer nema kada, radi po ceo dan, nema kada da izadje, ima jedan dan u nedelji slobodan i tada ne znam gde ce pre sa sobom i zato ide na sajtove da upozna nekoga. I svako trazi, trebalo bi valjda, sebi ravnog, nije mi jasno sta je taj video u svom ogledalu i odakle mu smelosti da joj pise? Sta je on zamislio, cime bi je kresnuo? A ima slika sa nekim mobilnim zvanim cudo, sta, on kao ima kintu pa treba da padne? Htela ja da mu svasta napisem, da trazi sebi ravnu…kaze ona, moze, ali se ti potpisi. Nisam htela, ali mi stvarno nije jasno, ko zna koliko ima godina ustvari i kako moze da se nudi mladoj, lepoj devojci? Mene bi bilo sramota, to bi bilo kao da sam se ja nudila Bred Pitu.

I ne znam sta sam `tela da kazem, ali napisah nesto, na upadajucoj tastaturi od slova.

Isti

‘Glupaco, vidis da te zajebava’, rece ona doktoru nauka.

‘Curko, samo te zeza’, rece ona spremacici.

‘Some, vuce te za nos, zar ne vidis’, rece on direktoru komapnije.

‘Budaletino, igra se s tobom’, rece on prodavacici.

‘Tupsone, ona te vrti oko malog prsta’, rece ona mesaru.

‘Stvarno si luda sto to trpis’, rece on doktorki.

‘Majmune, vara te, svi znamo’, rece on taksisti.

‘Kokosko, folira te bre’, rece ona frizerki.

Valjda nismo ono sto mislimo da jesmo, a ono sto mislimo da nismo to jesmo.

Tupavi svi kada su emocije u pitanju. Sve mozak zna, sve dok i drugi izgovaraju, ali nece da zna srce.  Tupavitisi nicu svaki dan.

Ljubav je uvek prvo spermatozoid, pa embrion, a ako se rodi, bude beba, pa jaslice, obdaniste, predskolsko, malo ko stigne i do prvog razreda osnovne skole, i ponavljaju ga ako ga zavrse…

Uvek pocetak pocetaka,  i to je dobro.

‘Samo’ ne dozvoliti sujeti, egu da se hrane i stici ce nekada neko do drugog razreda.

Malo je onih koji su zavrsili osnovnu skolu, a o daljem ‘obrazovanju’ da ne govorim.

Nema fakulteta i diploma, tu smo svi isti.

Deca koja se igraju odraslih cika i teta.

Gde sam?

Ako sam prava,

kako sam naopaka?

Ako sam naopaka,

kako sam ispravna?

Ako sam pametna,

kako sam glupa?

Ako sam medju oblacima,

kako sam na zemlji?

Ako sam blesava,

kako sam luda?

Ako sam nasmejana,

zasto placem?

Ako nisam sama,

zasto sam sama?

Ako idem pravo,

kako uvek skrenem levo ili desno?

Kuda sam posla, gde sam dosla,

kako sam krenula kada stojim?

Trzaji

Jebem ti, da ti jebem osecaj kad lezes u krevet kraj nekoga a znas da je zaljubljen u drugu. Priznanje dobila. Cekamo….ne znam sta…

Imam svoju polovinu kreveta, do zida, moram da ga preskocim ili udjem odozdo, ne pomeras se. Lezis na svojoj strani, znam da si budan. Lezem, okrecem ti ledja, lezem u nas fetus polozaj, ali sada sama, kao i ti, ona lezi izmedju nas.

Umorna sam, spavala bih, a ne mogu, misli se sudaraju sa okrenutim ledjima pored mene. Ne znam ni sta mislim, osecam samo prazninu, neznanje, cekanje…Svako od nas misli da onaj do nas zna resenje, da je pametniji, da ce znati kako da…….niko od nas nije imao pojma.

Ne znam da li si spavao, ali si se okrenuo ka meni, zagrlio me, kao nekada, kao uvek, ud ti je bio cvrst, privijao si se uz moja ledja, isao rukom ispisivao moje telo, bokove…Led, nista. Nisam te vise zelela. Pravila sam se da spavam. Nisam mogla da podnesem tvoje prodiranje u mene, ne na taj nacin, ne nesvesno, ne kradom…ne uopste vise, ne.

Trazio si od mene da te vratim meni. Govorio mi da sam bar pokazala mrvicu zelje, sve bi bilo kao pre. Kako da je pokazem, kada je ne osecam?! Samar za tebe. Nisi mogao da verujes da te vise ne zelim, da u tvoje telo gledam kao u telo druga, brata, da na njemu ne vidim nista moje, nase.

Pijemo jutarnju kafu, spremamo se za posao, sminkam se, ne gledamo se, dogovarmo se oko sitnica koje treba uraditi i odlazi svako u svoj dan. Do pola puta zajedno, cutimo u autobusu, pokusas da me uhvatis za ruku, ne odupirem se, ali te ne gledam, silazis na svojoj stanici, ljubis me, odlazis, nastavljam, anestezirana od neznanja. Nista vise ne znam.

Uvece dolazak kuci, tebe jos nema, sve je ostavljeno kao jutros…ne mirise vise isto, nema topline u nasim soljicama ispijene kafe, talog se skorio, rucak pokvario, bacam ga…

Stizes, ljubis me,  nasmejan, a ja se pitam koji to ona parfem koristi, poznat mi je, a cutim, cemu da govorim, kada i on zna da osecam drugu na njemu…

Odlazimo do obliznje rostiljarnice, narucujemo pljeskavicu, jedemo…nema vise ni spremanja vecere…nema nicega.

Nestali smo i mi, ali smo cekali nekog naseg Godoa…koji nije nikada stigao i otisli svako na svoju stranu.