Jebem ti, da ti jebem osecaj kad lezes u krevet kraj nekoga a znas da je zaljubljen u drugu. Priznanje dobila. Cekamo….ne znam sta…

Imam svoju polovinu kreveta, do zida, moram da ga preskocim ili udjem odozdo, ne pomeras se. Lezis na svojoj strani, znam da si budan. Lezem, okrecem ti ledja, lezem u nas fetus polozaj, ali sada sama, kao i ti, ona lezi izmedju nas.

Umorna sam, spavala bih, a ne mogu, misli se sudaraju sa okrenutim ledjima pored mene. Ne znam ni sta mislim, osecam samo prazninu, neznanje, cekanje…Svako od nas misli da onaj do nas zna resenje, da je pametniji, da ce znati kako da…….niko od nas nije imao pojma.

Ne znam da li si spavao, ali si se okrenuo ka meni, zagrlio me, kao nekada, kao uvek, ud ti je bio cvrst, privijao si se uz moja ledja, isao rukom ispisivao moje telo, bokove…Led, nista. Nisam te vise zelela. Pravila sam se da spavam. Nisam mogla da podnesem tvoje prodiranje u mene, ne na taj nacin, ne nesvesno, ne kradom…ne uopste vise, ne.

Trazio si od mene da te vratim meni. Govorio mi da sam bar pokazala mrvicu zelje, sve bi bilo kao pre. Kako da je pokazem, kada je ne osecam?! Samar za tebe. Nisi mogao da verujes da te vise ne zelim, da u tvoje telo gledam kao u telo druga, brata, da na njemu ne vidim nista moje, nase.

Pijemo jutarnju kafu, spremamo se za posao, sminkam se, ne gledamo se, dogovarmo se oko sitnica koje treba uraditi i odlazi svako u svoj dan. Do pola puta zajedno, cutimo u autobusu, pokusas da me uhvatis za ruku, ne odupirem se, ali te ne gledam, silazis na svojoj stanici, ljubis me, odlazis, nastavljam, anestezirana od neznanja. Nista vise ne znam.

Uvece dolazak kuci, tebe jos nema, sve je ostavljeno kao jutros…ne mirise vise isto, nema topline u nasim soljicama ispijene kafe, talog se skorio, rucak pokvario, bacam ga…

Stizes, ljubis me,  nasmejan, a ja se pitam koji to ona parfem koristi, poznat mi je, a cutim, cemu da govorim, kada i on zna da osecam drugu na njemu…

Odlazimo do obliznje rostiljarnice, narucujemo pljeskavicu, jedemo…nema vise ni spremanja vecere…nema nicega.

Nestali smo i mi, ali smo cekali nekog naseg Godoa…koji nije nikada stigao i otisli svako na svoju stranu.

treehouse1uq3

Advertisements