Kad je pocela zelena ispovedaonica, evo jos jednog secanjceta, necu puno da davim.

Bila je fora, u osnovnoj skoli, da se marise iz obliznje samiske (ovo ja nemerno beogradsko-ulicni sleng, da docaram situacije), i svi odjednom face, svako je nesto maznuo samo ja nisam. Resim da i ja postanem clan mafije i da nesto maznem. Udjem u samisku, velila neka bese, sad je tu Maxi, tada se ne secam kako se zvala i stavim zvake u korpu i pocnem da zevam okolo sta da maznem, gde je ko da me ne vidi neko…Ugledah toblerone, jaooooo njih bas volim, i resim to maznjavam. Munem u dzep i krenem ka kasi da platim zvake i da posle ponosna izadjem sa trofejom zvanim toblerone.

Dosla do kase, platila zvakice i krenula ka izlazu, kad neki cika meni kuc, kuc po ramenu i pita sta to imam u dzepu. Umreh na licinom mestu, crvena u licu, noge odsecene, mumlah nista…povede on mene do kancelarije, ne znam ni kako idem, majke mi! Udjosmo unutra, tu jos jedan cika i kasirka, kazu vadi iz dzepa sta imas, izvadih jadna onu tobleronu. “A krades?”, “Malo..” U narednih deset minuta su me pitali u koju skolu idem (posto ima dve jedna do druge), ko mi je razredni staresina, gde zivim, adresu, ime roditelja…Nista nisam slagala, sve sam istinu rekla, ali sve! Od stra`.  Pustise me kuci i rekose da ce posle praznika (1. maj, 29-ti, ne secam se koji bese), zvati skolu i roditelje i reci im kako sam lopov.

Ajooooj tuge moje, blama, straha, i kljucanja samoj sebi sto sam rekla istinu, sto ne umem da lazem…ne secam se koji razred bejah, negde cini mi se 6-7, ne znam..dodjoh kuci sva nikakva i cutim, rec ne izgovaram, samo razmisljam kako cu ici u zatvor. Secam se da su bili neki silni filmovi tokom praznika, da smo ih porodicno gledali i da je bio neki sa nekim sto krade,gde je moj otac rekao; “E neka su te uhvatili lopove”, a ja jadna scucurena se mislim, kada bi znao da ti je i cerka lopovac ne bi tako govorio. Bila je to agonija, nisam umela ni na sta drugo da mislim samo na taj dana kada ce ih pozvati kao i razrednu i reci im da sam krala…

Nisu nikada pozvali, iz samo njima znanih razloga, a ja se ne secam da li sam ikad vise tu usla a ukrasti nesto mi vise nikada nije palo na pamet.

Lazovaaaaac sam, maznula sam posle toga jednom prsten na vasaru, iznervirala sam se sto nikoga nije bilo tu da mi kaze cenu, okretala sam se, gledala levo, desno, nigde nikoga, pomislih kada nema nikoga da prodaje i cuva ja cu lepo da uzmem prsten, stavila ga na prs` i odsetala.

E sad…da li cu jos nekada nesto maznuti, ne znam, mislim da necu.

Advertisements