Postoji osobina koju volim kod sebe, spontanost ili nepromisljenost, ako je to isto.

Volim da pisem, oduvek, svasta nesto piskaram, sto ste i sami imali prilike videti. Nekada sam pisala nesto sto samo ja razumem, nekada nesto sto vi bolje razumete od mene, nekada obicnosti, nekada gluposti, nekada morbide, zavisi od trenutka.

Nisam znala za postojanje blogova, Gemina mi je ukazala na to i davala linkove da citam pojedine tekstove. Neko pametan bi sada linkovao, ali ja to nikako da naucim, probam pa ne ide  i iznerviram se, oteram linkovanje u tri lepe i tako…a i ima vas sve u mom blogrollu, au persun.

E, ta Gemina mi je dala predlog da otvorim blog, pisah vec o tome, i ja nestrpljiva, radosna, ulecem na moje stranice da piskaram, ne razmisljajuci ni o cemu, ni ko to cita, komentarise…nista, ja zelim da pisem, bacam slova po internet svetu i to je to.

Kako je vreme odmicalo, potom i godina, shvatila sam da mi blog mnogo znaci,a vi i vasi komentari posebno. Nisam ni pomislila da cu se vezati za sve vas, da cu vas upoznati preko bloga,  blogovanjem sam zanemarila skoro sve druge aktivnosti na netu, chat, forumi..sve je nekako bledelo. Umela sam da provedem mnogo noci sarajuci po blogovima i citajuci razne postove. To me je ispunjavalo i ispunjava, ima mi smisao.

Poceli smo da se polako dopisujemo preko mejlova, sa nekima da razmenjujem telefone, neverovatno, krug divnih ljudi, vas, se sirio. Nisam slutila da cu vas zavoleti, da cu sa nekim se upoznati, sedeti, piti, pricati o intimnim stvarima. Zaista ste divni.

Izdvajam moje ludace, sta cu, sem Gemine, tu je Zihernadla, Shaputava, Lost, Magi, Krompirusa…sada bi opet neko pametan linkovao, ali ne i ja. Poznanstvo sa njima je samo bila materalijazacija svega onoga sto sam slutila, kao i one o meni. Zaista je lepo imati ih za prijatelje, dobre i kvalitetne osobe.

Ostalo je da se materijalizuje jos par vas, Bunardzija, Portos, za Drnca mi zao sto se ucutao, Mahlat, Charolija, Sarah, Elektra, Duda, Gil, Ivan B, Suske, Deda, Tunguzija……sigurno sam nekoga zaboravila, izvinite koji ste i sami se podsetite.

Nekao je krenulo sve nesto praznicno, pa eto ja samo da kazem da mi znacite, hvala vam sto postojite, i zelim vam svima ispunjenje vasih zelja i da pisemo joooos dugo!

Znam da nisam neki pisac, poeta, da imam dosta gramtickih gresaka i da su mi recenice cesto pobacane, ali i to sam ja, kad pisem, picim pa gde stignem.

Ovo sam napisala jer se sad pitam da li sam silna vi trebala da pisem velikim slovom?