Archive for јун, 2010


Zablude?!

Advertisements

…………

Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim,
osim hranom, krovom, i odećom,
usresredjeni samo na to,
bez snova.
Oni ne osećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni.

Čarls Bukovski

Crtam

Crtam u glavi ruzne slike, one koje ne zelim da vidim, one koje su zabetonirale srce.
Crtam namerno.
Tako mi je lakse.
Ili mislim da je tako lakse?
Ucrtacu najruzniji zig secanja, obojicu ga crnom bojom, da one lepe slike ne bih videla, da ih crne zamrace kao da nisu ni postojale.

Istinite su obe, ali zelim, sada, samo crne da crtam, pamtim, odbacujem lepe, da ni bi bolele.

Dajem leto, ko ga hoce!

Ne volim leto u gradu, ne volim ga nigde gde nema vode.
Nije mi jasno sto ljudi jedva cekaju leto, u cemu je stos?
Sunce przi, pece kao rerna, cim izadjem, a i ne moram da izadjem iz kuce, skroz sam mokra, preznojim se u roku od odmah. Turaj naocare za sunce, ono curi znoj ispod njih, maramicama brisi, ode sminka u papirne maramice a lice lici na Pikasovu sliku.

Mislim, ceo dan ne splasnjavam, podocnjaci do patosa, ruke otecene, prstenje u kutijici, noge bi samo da budu bose, kosa masna za dva dana, oko mene samo smrad, znoj, sve zalepljeno i ulepljeno. I to je kao lepo?
A pokusaj odlaska na Adu ili bazen, u roj ljudi kao mrava sa vodom koja lici na baru je besmislen, nema gde peskir da se spusti, a narod navire bas kao mravi iz mravinjaka. Sunce przi bre, trpaj sesire, kackete, kaplje znoj ispod, mislim sminku bolje nikako ne stavljati a podocnjake skrivati naocarima kao za slepce.
I ne znam kud` cu, nervozna, ulepljena, naduvena, znojava, smrdicka i kao jao lepo je leto. Sta je bre lepo u rerni?
Svi jedva cekaju da udju u kucu da se zatarabe, zamrace, ukljuce klime, ziveo onaj ko je izmisli, ja cu mu spomenik dici ako niko nije, i tako se klimas ceo dan, cekas vece, kao da izadjes, a ono nista, vruce, toplota isparava iz asfalta iz zgrada iz zivota i jao sto je lepo, jedva cekam leto.
Jedva bre cekam da prodje, da ne idem po ulici kao zombi, opremljena kacketom, naocarima, maramicama, vodom, lepezom, ulepljena, masne kose, sa flasicom vode da mi ne pozli, i od svega toga mi nista nije bolje, hodam 2 na sat da se ne preznojim, jurim hlad, znoj mi se sliva niz ceo zivot…

Tek je pocelo, ako ga prezivim, pricacu, do tada Zivka galopira!